Grč slabosti

Novinar Lazar Kaurin me je pozvao da komentarišem izdvajanje programa dodele Brankove nagrade Društva književnika Vojvodine iz okvira manifestacije Brankovo kolo. Odmah sam prihvatio poziv i sa zadovoljstvom predočio novinaru svoje poglede i fakte. Međutim, u prošlom broju NIN-a nisu se pojavili glavni argumenti koji, u stvari, slikaju pun reljef istine. Gola je laž izjava Jovana Zivlaka, predsednika DKV, da je program “uručenja nagrade improvizovan jer je u dosadašnjem tajmingu dodele nagrađeni pesnik mogao pročitati samo jednu pesmu”.

Istina je sasvim drugačija. Novinaru sam dao izjavu koja je doslovno započinjala ovako: “Brankovo kolo se oduvek sa puno pažnje i ljubavi, krajnje profesionalno, odnosilo prema mladim laureatima Brankove nagrade DKV. Osim svečanog čina dodele nagrade na Stražilovu, pokraj Brankovog spomenika (rad vajara Jovana Soldatovića), i maksimalnog medijskog odjeka, Brankovo kolo je, potom, u Karlovačkoj gimnaziji priređivalo još jedan, poseban program posvećen mladom laureatu. Sadašnji predsednik DKV nijednom se nije pojavio u Karlovačkoj gimnaziji na ovom programu posvećenom u celosti upravo dobitniku Brankove nagrade DKV”.

Izjava J. Zivlaka da je “način na koji se obraćam žiriju Brankove nagrade katastrofalan”, takođe je izmišljena, jer se nikad, nijednom svojom rečenicom nisam obratio žiriju. Odgovorio sam jedino, i isključivo, J. Zivlaku, predsedniku DKV. Novinaru sam, pored ostaloga, pismeno saopštio i: “Za posebnu analizu je pismo DKV o izmeštanju čina dodele nagrade, potpisano imenom i prezimenom predsednika, upućeno Brankovom kolu, bez datuma, sredinom juna, pismo koje poseduje sedam pravopisno-gramatičkih i stilsko-jezičkih grešaka i aljkavosti.”

Kad već pominje žiri Brankove nagrade DKV, bilo bi poželjno da mnogo čime frustrirani J. Zivlak objasni zašto je nedavno iz žirija, i iz ukupnih aktivnosti DKV, volšebno uklonjen ugledni pisac Nenad Šaponja koji bi i te kako imao šta da kaže povodom toga. Eto razloga novinaru da pronađe Šaponju za razgovor o Brankovoj nagradi DKV.

Da li je starije Brankovo kolo ili Društvo književnika Vojvodine? Specijalno za predsednika DKV ovo podsećanje: Brankovo kolo je osnovano pre ravno sto dvadeset godina, daleke 1895. godine, u Sremskim Karlovcima, kao institucija u vidu poznatog lista čiji koncept ima i današnja manifestacija. Društvo književnika Vojvodine tada nije bilo ni u zametku.

Jovan Zivlak svoju privatnu muku sa mojom malenkošću, povodom naših polemika oko nekolikih “antologija sa greškom”, prebacuje na javni plan Brankove nagrade. Na primer, predsednik DKV je jedini živi srpski pesnik u “časnom cvetniku” (priredio Nikola Strajnić) svetske poezije svih vremena od Homera pa do J. Zivlaka?! Sad u svoju tragikomičnu igru uvlači i nedužnog mladog i darovitog ovogodišnjeg laureata, moga zemljaka kojeg, evo, već pozivam na 35. Brankovo kolo i iskreno čestitam nagradu želeći da nastavi čistu i uspešnu pesničku karijeru.

Dokaz da Brankovo kolo i moja malenkost nemaju problema sa sujetom i grčem slabosti tipa Jovan Zivlak, jeste činjenica da je u prošli petak, 2. septembra, u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, na Svečanom otvaranju 34. Brankovog kola, zajedno sa istaknutim pesnicima i umetnicima, nastupio upravo aktuelni laureat Nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo, gospodin Jovan Dunđin.

Nenad GRUJIČIĆ,

direktor “Brankovog kola”