Ptičji grip ili mačji kašalj

Panične reakcije ovdašnje javnosti na nedavnu pojavu ptičjeg gripa u Rusiji dočekane su u prvi mah u Ministarstvu zdravlja kategoričkim odbijanjem pretnje ove smrtonosne bolesti Srbiji. Iako je rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo da je polovinom avgusta u pet sibirskih oblasti i u jednom distriktu na Uralu, na granici Azije i Evrope, uginulo jedanaest hiljada ptica, u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) kazali su da je obolelih životinja bilo tek pet i da razloga za širenje straha nema. Za svaki su slučaj, ipak, naložili svim zemljama da donesu nacionalnu strategiju pripremljenosti na novu pandemiju, četvrtu u poslednjih sto godina.

E, onda je i Ministarstvo zdravlja Srbije promenilo mišljenje o opasnosti po zdravlje stanovništva. Nacionalni plan je pripremljen i čeka da ga vlada usvoji.

Ptičji grip pojavio se u Hongkongu u novembru 1997. Obelodanjen je u decembru iste godine kada je od sedamnaest obolelih umrlo petoro ljudi. Do kraja 2003. kada je šezdeset ljudi umrlo na Tajlandu, u Vijetnamu i Kamboyi, o njemu se nije govorilo, ali je do danas zabeležen u osam zemalja, uglavnom jugoistočne Azije. Krajem 2004. eksperti procenjuju da postoji mogućnost da ptičji grip genetskom rekombinacijom dobije human oblik i postane prenosan sa čoveka na čoveka, što za sada nije dokazano.

Procenat smrtnosti usled ovog gripa veći je od pedeset odsto.

Mila Vučić-Janković, predsednik Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kaže da su eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenili da je višak smrtnosti u tri pandemije u dvadesetom veku nastao zbog nepripremljenosti država da prihvate veliki broj obolelih i da ih leče.

- Kada bi došlo do pandemije, najviše bi se umiralo od komplikacija. I dosad su uglavnom umirali ljudi iz siromašnijih krajeva, koji su živeli u lošim uslovima. Virus je vrlo smrtonosan za živinu, ali za skoro dve godine mali je broj obolelih ljudi, a više od pola onih koji ipak jesu, bili su farmeri. U populaciji obolelih najviše je onih koji su već imali poremećaje zdravstvenog stanja. Virus još uvek nije dovoljno adaptiran na ljudski organizam.

Cilj zajedničkog pristupa koji je SZO naložila zemljama je da se države osposobe da brzo otkriju novi slučaj i da ga izoluju da bi se širenje usporilo, jer ne može da se spreči. Zatim, da se osposobe za prihvat, negu i lečenje obolelih, a da pri tom ne dođe do kolapsa zdravstvenog sistema.

Vučić-Janković kaže da Srbija ima osposobljen kadar i sistem nadzora, pa i kapacitete za prihvat obolelih, ali da joj fali oprema za izolaciju obolelih od ptičjeg gripa.

- Eksperimentalno smo krenuli sa Alert sistemom nadzora i on funkcioniše dobro već tri godine. Ovdašnji centri za virusologiju na Torlaku i u Novom Sadu imaju mogućnost za brzu detekciju. Torlak ima kadrovske resurse i zastarelu tehnologiju, ali i sa tom tehnologijom mogao bi da proizvede sto hiljada vakcina za period koji SZO predviđa u slučaju pandemije. Za četiri do šest meseci. Ako bi se malo investiralo, bilo bi moguće proizvesti pet stotina hiljada vakcina, a kada bi se pronašao partner Torlaku proizvelo bi se i do trideset miliona vakcina. Međutim, vakcinu je moguće napraviti tek kada virus postane human, kada mutira tako da se prenosi sa čoveka na čoveka. Svetska zdravstvena organizacija će, kada zabeleži takav slučaj, biti u mogućnosti da napravi soj za vakcinu i pošalje ga državama. Za sada, mi nismo zemlja visokog rizika po bilo kom osnovu, niti ptičji grip ima potencijal za širenje među ljudima.”

Ipak, šef Agencije Ujedinjenih nacija za monitoring i kontrolu gripa kazao je nedavno da je sama brzina širenja ptičjeg gripa znak da bi virus sa pticama selicama u oktobru mogao stići na Balkan. Istovremeno, Evropska komisija govori o manjem riziku od ptičjih migracija u odnosu na domaći uzgoj, ali za svaki slučaj zabranjuje uvoz živinskih proizvoda iz Rusije i Kazahstana. I ovdašnje veterinarske službe uvele su rigoroznu kontrolu na granici, sistem nadzora na farmama i obavezno prijavljivanje pomora živine, ali nisu niti mogu zaustaviti prirodnu selidbu ptica koje kod nas doleću ovih dana, između ostalog i iz Rusije. Najveća staništa u zemlji su kod Labudovog okna na Dunavu i na Skadarskom jezeru. U Srbiji ih ima još desetak i na svakom od njih zimuje između sto i tri stotine pedeset hiljada ptica. Oko deset odsto dolazi iz Rusije, od Urala naovamo. Ornitolog Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja “Doktor Siniša Stanković” smatra da virus ipak teško neka od tih ptica može preneti na svinju, živinu, a pogotovo na čoveka slučajnim dodirom. To nije slučaj i sa lovom.

- Virus se javlja tamo gde se na malim prostorima čuva mnogo ptica i slučajnim kontaktom tako se i prenosi. Migracija ptica na našim prostorima uglavnom je vezana za sever-jug, dakle naše ptice idu u Afriku, a veoma malobrojne u Aziju, ali su sve one lovna divljač. U tom periodu naši lovci love i zato su rizična grupa. Kod nas je veća mogućnost da virus prenese čovek transportom, trgovinom, komunikacijom sa drugim zemljama, nego ptica koja je dinamična životinja i osim što brže reaguje na patogen, ona i kraće boluje i brže biva eliminisana.

Ipak, kada bi virus prešao na svinju koja je sisar, kao i čovek, on bi postao patogen i za čoveka. Međutim, za razliku od Srbije Holandija, Francuska, Italija i Nemačka, zemlje koje su selidbu ptica protumačile kao pretnju, izdale su naredbu uzgajivačima da domaće životinje drže zatvorenim dok opasnost ne prođe. Srbija, na čvrstoj petoj poziciji u Evropi po razvijenosti krivolova i krijumčarenju ptica, nije čak zabranila ni lov na divlje ptice. Jer to bi, valjda, bilo svojevrsno priznavanje opasnosti. Tim pre što u dvadeset vrsta ptica dozvoljenih za lov spada i desetak migratornih, barskih, koje su, dokazano je, najveći prenosioci gripa.

- Država nema nameru da se odrekne debelih zarada baziranih na lovu, a još više krivolovu, čak ni po cenu eventualnih ljudskih žrtava i zabrani lov na neko vreme, smatra Aleksandra Tadić, predsednik Društva za zaštitu divljih ptica.

“Kada se ovome doda čitava armija osoba koje se bave jednom od najrazvijenijih grana kriminala u našoj zemlji – krivolovom i njihovom trgovinom i švercom u živom i mrtvom obliku, nije potrebno previše razmišljanja da bi se zaključilo da su strani eksperti, koji tvrde da će ptičji grip u Evropu doći preko Balkana, i te kako u pravu. Qudi koji se bave krivolovom, ako se desi da virus mutira, neće dovesti u opasnost samo sebe.”

Prenosioci virusa mogu biti i one ptice koje još nisu obolele a možda uopšte i neće. Obolele, pak, pokazuju samo jedan sindrom. Pokunjenost.

Qudi, opet, na ptičji grip reaguju različito, uglavnom u skladu sa svojim prethodnim zdravstvenim problemima koji se pod virusom ptičjeg gripa pojačavaju. Tako, do smrti kod ljudi pre dovode prateće komplikacije nego sam grip.

Vijetnam je ptičiji grip skupo koštao, i on je već u samostalnoj potrazi za vakcinom ali niko, pa ni Svetska zdravstvena organizacija, ne spominje upotrebu antivirusnih lekova.

Mila Vučić-Janković kaže da primena antivirusnih lekova ima smisla samo kod zdravstvenih radnika, jer njihovo dejstvo traje dve do tri nedelje, imaju dosta nuspojava, imaju kratak rok trajanja, pa je teško napraviti rezerve i uz sve to su skupi. “Hemioprofilaksa ima smisla samo u dokazanim oboljenjima, kod zdravstvenih radnika i teških hroničnih bolesnika. Mi ih ne proizvodimo, a što se tiče lečenja, oni imaju efekta samo ako se popiju u prvih 48 sati od pojave gripa. Obolevanje možete usporiti, ne i sprečiti. Ali se dobrim planom može kupiti vreme za primenu mera i smanjiti smrtnost.”

I dok borci za zaštitu ptica širom sveta osuđuju masovnu hajku na pernate životinje, a vrh zdravstvenih stručnjaka razbija glavu kako da predupredi bolest koju ptice šire, i jedni i drugi slažu se da njihov pomor nikome ne bi bio od koristi, te da pandemija nastaje usled tesne interakcije divljih i domaćih ptica i čoveka, kakav je slučaj bio u Kini, a širi se nespremnošću siromašnih ili svesnim odlukama bogatih zemalja, poput Kanade, da odbace grip sa prevaziđenim bolestima prošlog veka.

Smrt usled ptičjeg gripa može, opet, biti rezultat nemara države da na vreme prizna da bolest postoji, ali i individualnog nemara prema sopstvenom zdravlju.

Žrtve gripa Pandemija gripa je svetska epidemija koja nastaje stvaranjem novog podtipa virusa gripa, koji nikada nije bio u cirkulaciji i protiv kojeg ne postoji imunitet. Usled toga dolazi do velikog broja istovremenih epidemija širom sveta, sa više miliona obolelih i umrlih lica. Počev od 16. veka, u proseku nastaju po tri pandemije na svakih sto godina, u intervalima od 10 do 50 godina. U 20. veku desile su se tri pandemije gripa. Jedna 1918. godine, poznata kao španska groznica, 1957. tzv. azijska groznica i 1968. Hongkong groznica. U prvoj je umrlo dvadeset miliona ljudi, a u drugoj i trećoj do četiri miliona. Pored desetine miliona obolelih i više miliona umrlih, svaka pandemija je izazivala i socijalne i ekonomske potrese u zemljama koje je zadesila. U Ministarstvu zdravlja i SZO smatraju da je svetska zajednica sada najbliža početku nove pandemije gripa, koju će izazvati varijanta virusa slična soju “H5N1”, tzv. ptičji grip. Zato su Svetska zdravstvena organizacija i Evropski komesarijat EU preporučili svim državama da donesu nacionalne planove za borbu protiv pandemije gripa, harmonizovane njihovim preporukama.