Lažni predsednik Jovo Mali

Zivlak lažno tuli: “Mogu da primetim da je bilo najmanje tri puta više prisutnih nego što je to odsutni građanin mogao da vidi”. Ova minhauzenovska lagarija odnosi se na rekvijevsku dodelu Brankove nagrade, u režiji DKV, u Karlovačkoj gimnaziji, koju je pratilo svega dvadesetak ljudi. Da ne beše snimaka TV Novi Sad i fotografija Branka Lučića, novinara “Dnevnika”, možda bi neko Jovi poverovao.

Zivlak skriva podatak da je DKV osnovano 1974. godine, dakle, mlađe je od Brankovog kola tri godine. Prikriva i činjenicu da jedan član žirija nije član DKV čime je odluka žirija Brankove nagrade nelegitimna. Pominje moje “kulturno lirske pokušaje” i mefistovski ismejava “božanski glas, rajsko Stražilovo i Pegaza”. A poznate su Jovine masovne tautološko-pleonastične mrlje u tzv. poeziji: “mrtva ptica sa ugaslim očima”, “dok me gleda dalekim pogledom” i tako u nedogled.

Zivlak kaže da “nemam ni elementarnu predstavu o modernom mišljenju”. To zrači iz njegovih triju veličanstvenih oda posvećenih Titu u kojima ateistički jeca: “Tito je ispostavio i praktikovao revolucionarnu praksu (tautologija – prim. N.G.) izmaštanu rukama i krvlju naših naroda i narodnosti.” Pominje i glasilo DKV, Zlatnu gredu koja košta 0,00 dinara. Tu je on glavni i odgovorni urednik spram 500 “nesposobnih” članova DKV. Ne spominje tzv. englesku Zlatnu gredu u kojoj je sam sebi uvrstio najviše pesama, a eliminisao desetine pisaca sa Tišmom na čelu.

Raslabljeni Zivlak posprdno navodi “otužno ojkanje”, pesmu svojih askurđela iz Bosanskog Grahova. Ojkačka duhovitost i mudrost su dale mnogima u Krajini prezimena koja im po karakteru i naravi pripadaju. Tako, glagol zivliti, na primer, znači – cmizdriti bez razloga.

Nenad Grujičić