Pošteno sa klijentima

Panajotis Vlasiadis, generalni direktor Jubanke

Prvi čovek Jubanke je magistrirao na Babson koledžu u Masačusetsu, zatim je bio viceguverner Poljoprivredne banke Grčke i savetnik menadžmenta Alfabanke u Atini, da bi pre osam meseci preuzeo čelno mesto jedne od vodećih banaka u Srbiji. Za sada je zadovoljan, ali očekuje da bude još zadovoljniji.

Možete li da napravite neko poređenje Srbije sa drugim zemljama u regionu, uključujući i Grčku?

- Grčka je imala tu prednost da je član Evropske unije od kraja sedamdesetih godina, a faktički je od 1974. u tim evropskim organizacijama. Mnoga strukturalna sredstva iz Evropske unije su od tada stigla u Grčku, u vreme kada je broj zemalja kojima je bila potrebna takva pomoć bio mali u odnosu na količinu sredstava koja su bila raspoloživa u EU. To je značajno doprinelo razvoju nove infrastrukture, kao i restrukturiranju državnog sektora i modernizaciji grčke privrede. Ali tih strukturnih sredstava nikada ne može biti dovoljno i na osnovu tih sredstava ne možete uspostaviti privrednu konkurentnost. Ovo je za posledicu imalo ekonomski nategnute situacije neposredno pred uvođenje evra u Grčku. Inflacija je takođe bila prilično visoka, ali je strogim ekonomskim programima ova stopa inflacije smanjena na 3,5 posto, što je i dalje malo iznad evropskog proseka od dva procenta.

A šta je sa ostalim zemljama u regionu koje na tom evropskom putu ozbiljno kasne?

- Odlučio sam da prvo govorim o Grčkoj, zato što smatram da će put kojim idu ostale zemlje na Balkanu biti vrlo sličan, ne baš u potpunosti jer se vremena menjaju i zasigurno je konkurencija sa kojom smo danas suočeni potpuno drugačija od one koja je postojala pre dvadeset godina.

Ako hoćete da uporedite dve zemlje, onda morate da odgovorite na pitanje – u kojoj meri su uspele da uspostave konkurentnost. Kada dajemo karakteristike privrede u Srbiji i privrede u regionu, onda treba reći da se ovde razvije jaka konkurentnost. Mi smatramo da je sama činjenica da je u Srbiji sada prisutno 13 međunarodnih multinacionalnih banaka dovoljan dokaz da je put kojim se ide ovde put ka uspehu, jer su banke poslovna lica same po sebi i one dolaze zato što imaju izvesna očekivanja. Mogu da vas uverim da ne bi tako ulazili ovde da njihova očekivanja od Srbije nisu velika.

Da li ste kupili neke banke u drugim istočnoevropskim zemljama?

- Mi smo prisutni u svim zemljama jugoistočne Evrope – Rumuniji, Bugarskoj, naravno Grčkoj, BJR Makedoniji, Albaniji i Srbiji. Ali, kao grupacija smo prisutni i u Londonu, NJujorku, na Kipru i Kanalskim ostrvima. Znači, naš pristup nije samo regionalan već je i globalan.

Možete li da napravite poređenje između Srbije i ostalih zemalja u regionu koje su u tranziciji?

- Te zemlje su na potpuno istom putu, samo u različitim fazama. One su nešto malo ispred Srbije.

Da li je rukovodstvo Alfa-grupe u Atini zadovoljno dosadašnjim poslovnim rezultatima JUBANKE posle kupovine te banke?

- Od kupovine banke pa do današnjeg dana je prošlo svega osam meseci. U tom periodu smo morali, a i dalje moramo, da državnu banku pretvorimo u banku koja je više okrenuta svojim klijentima, koja prodaje, koja aktivno traži klijente. To je relativno lako reći, ali se ne može postići preko noći sa brojem od 1.300 zaposlenih koliko mi imamo. Mislim da smo učinili već veliki napor i činimo ogroman napor na više nivoa da se ubrza ovaj proces, ali smo svakako zadovoljni što u ovom periodu tranzicije JUBANKU karakteriše profitabilnost poslovanja. U tom smislu ja želim da verujem da je moja centrala u Atini zadovoljna onim što mi postižemo u Srbiji, ali da su još zadovoljniji definisanim potencijalom Srbije.

Kako objašnjavate to što ekspanziju bankarskog sektora ne prati odgovarajući razvoj privrede, otvaranje novih fabrika, radnih mesta? Zašto samo banke uspevaju u Srbiji?

- Banke se po pravilu smatraju lokomotivom ekonomskog razvoja. One ne otvaraju nove puteve, već za sobom “vuku” privredu. Ne bih želeo da komentarišem strategije raznih banaka koje su prisutne ovde, ali ću vam reći da ukupne grčke investicije u Srbiji iznose više od 1,2 milijarde evra u različitim formama. Znači, ne samo ulaganja u velike nego i u manje firme, i veliki broj tih firmi se bavi proizvodnjom, trgovinom ili nekim drugim aktivnostima. Neke od njih izvoze u razne zemlje, a verujem da će u budućnosti izvoziti još više i u Grčku i to je najbolje od svega. I verujem da ova činjenica sama po sebi opravdava naše prisustvo ovde.

Samo da razjasnimo, ova cifra od 1,2 milijarde evra, da li se to misli na period od pet godina ili ...

- U ovu cifru su uključene investicije, recimo Helenik šugera u šećeranu u Žablju, Titana u cementaru Kosjerić, onda ulaganje grčkog Telekoma u ovdašnji Telekom. To je sve ušlo u tu cifru. Međutim, postoje i mnoge druge stavke, recimo oprema koja ulazi iz Grčke, zatim investicije iz afilijacija nekih grčkih firmi koje ulaze u Srbiju, tako da je taj iznos u stvari veći od ovoga.

Kada govorimo o investicijama, sve ove firme vode ljudi, ne vode ih roboti. Sada se vraćam na ono vaše što ste pominjali o novim radnim mestima, jer je to jedan od razloga zbog kojeg je grčka banka ovde. I drugi, možda najvažniji razlog jeste što mi iskreno verujemo da smo sposobni da srpskim firmama, a imamo desetine hiljada korporativnih klijenata – malih, srednjih i velikih preduzeća, kao i 360.000 klijenata fizičkih lica, ponudimo mnoge usluge na način koji je transparentan i odgovoran. Te dve reči, transparentnost i odgovornost, jesu glavni moto našeg postojanja.

Pre mnogo decenija Alfa banka je za svoj slogan odabrala reč “mazi” (što na grčkom znači zajedno). Reč sjedinjeni, koju smo odabrali za Srbiju ima više značenja. Mi usklađujemo svoje interese. Mi prilazimo klijentu. Mi želimo da budemo uz klijenta.

Glavne primedbe stanovništva odnose se na visinu kamatnih stopa koje nude banke. Kada se može očekivati snižavanje tih kamatnih stopa i koji uslovi treba da se ispune da se to desi?

- Mislim da se ovo pitanje ne tiče previsokih kamatnih stopa u Srbiji. Daću vam primer. Pretpostavimo da će stopa inflacije biti 15 posto. Sama država i Narodna banka Srbije nude državne obveznice i blagajničke zapise preko repo transakcija po kamatnoj stopi od 14,5 posto. I složićete se sa mnom da su Narodna banka Srbije i Republika Srbija najprihvatljiviji rizik za banke, jer to je država sama. Kada mi dajemo kredite korporativnim licima i kompanijama, mi sprovedemo analizu raznih parametara koji se tiču rizika i na osnovu nekih drugih parametara koji nisu baš toliko objektivni ali jesu karakteristični za firmu, odredimo kamatu od 18 posto ili više, zavisno od rizika. I ja čvrsto verujem da je ova razlika između kamatne stope koju daje država i koju mi dajemo, čak i najboljim firmama, prihvatljiva s obzirom na nivo rizika.

Ne pokušavam da reklamiram našu banku nego prosto pokušavam da objasnim logičnu osnovu za formiranje ovdašnjih kamatnih stopa. Po pravilu kamatne stope su niske u zemljama u kojima je stopa inflacije niska, jer one žele da imaju jako ekspanzivnu ekonomsku politiku. A nasuprot tome postoje realne kamatne stope, što znači one koje su veće od stope inflacije, kada je stopa inflacije relativno visoka i kada država vodi restriktivnu ekonomsku politiku. I verujem da je Srbija trenutno u situaciji kada primenjuje ovu restriktivnu ekonomsku politiku, kako bi obuzdala inflaciju tako da su kamatne stope sasvim opravdane.

Vi govorite o kreditima kompanijama, ali šta je sa ljudima, običnim stanovništvom?

- Kada ljudi govore o visokim kamatnim stopama, verujem da nemaju na umu dinare, već da su im na umu evri i da se to ne odnosi na nominalne kamatne stope, jer one nisu bitno drugačije od stopa u drugim zemljama, već govore o ukupnim godišnjim troškovima servisiranja kredita što uključuje i pad dinara u odnosu na evro. I verujem da su ovi komentari posledica nedovoljnih informacija koje se daju korisnicima kredita. Znači, banke ne daju dovoljno podataka. LJudi obično kažu – u redu, banke su poslovna lica, bave se poslom, a država je ta koja treba da zaštiti građane, potrošače. Ne slažem se s ovim. Verujem da je upravo odgovornost banke da objasni građanima koji su ukupni troškovi. Ne želimo da se ljudi “zalepe” na nisku kamatnu stopu u evrima ili u nekoj drugoj valuti koja je neobična za Srbiju, a da se pri tom od njih krije koji su troškovi koje će snositi ako dođe do pada dinara u odnosu na tu valutu, jer oni plaćaju zbir te dve stvari.

Bankarstvo radi na dva načina. Mogu da vam saopštim dobru vest i da vam kažem kolika je nominalna kamatna stopa, ali postoji drugi način koji ja zovem transparentnim i odgovornim kada ću vam reći – slušajte, nemojte da uzimate kredit u evrima jer preuzimate na sebe rizik koji ne možete da kontrolišete. U krajnjoj liniji vi donosite odluku, ali tek nakon toga što vam ja dam potpunu informaciju.