Napor NIN-a i Karić fondacije

Napor NIN-a i KariĆ fondacije da se u posebnom dodatku, kako-tako približi javnosti školska reforma, zaslužuje svako priznanje. Nažalost, teško da bi se takva ocena mogla dati i za sadržaj dodatka! Najviše zbog toga što se to pretvorilo u još jednu agitpropku Gaša Kneževića i njegovih podministara i ljudi okupljenih oko Obrazovnog foruma, zapravo Instituta za psihologiju u Beogradu. Nikoga drugog, manje-više, ne samo što nema, kao ni bilo kakvih oprečnih stavova. Koji to stručno-pedagoški oreol može da ponese profesor prava Gašo Knežević ili profesor ekonomske geografije i to na Ekonomskom fakultetu Refik Šećibović? Dok - bukvalno niko i ni za šta ne pita čak i takve “marke” u pedagoškoj nauci kao što su profesor Bakovljev, Trnavac, J. Đorđević, B. Đorđević, Vilotijević, Ratković, Nikola Potkonjak, Velizar Nedović. Razumljivo je što je čak i vrlo suzdržani stručnjak baš za nastavu Milan Bakovljev nedavno napisao dosta jetke reči: da naši “reformatori” sada, putujući izdašno po Zapadu, vide nešto i odmah ga proglase za revolucionarnu novinu a niti znaju, a ako znaju, namerno prikriju da smo mi tako nešto u školstvu imali - još pre deceniju i više! Na primer, opisne ocene, tzv. komunalne programe (čak deset odsto ukupnog fonda...), zavode za stručno usavršavanje nastave i nastavnika, zvanja, izborne i fakultativne programe, a da su upravo stručnjaci za školstvo mnogo puta ukazivali na potrebu reorganizacije pa i produžavanja tzv. obaveznog obrazovanja, harmonizacije sa Evropom, aktivizaciju misaonosti i stvaralaštva samih učenika (čime se, više nego mnogi drugi, decenijama bavio upravo prof. Bakovljev).

NIN-ov dodatak, nažalost, nije dao poređenje našeg budućeg školstva bar sa jednim brojem zemalja Evrope (Nemačkom, Francuskom, Engleskom, Austrijom), zašto ne i velikom Rusijom.

Dr Miodrag D. Ignjatović,
Beograd