Manjinska zavera

Mađarski mediji su insistirali na cifri od oko 500 prisutnih na mitingu u Subotici, objašnjavajući svojoj publici da je većina mađarskog življa svim srcem uz mitingaše, ali da su paralisani od straha ipak ostali kod kuće.

Pročitano je pismo podrške Doris Pak, predsednice Odbora evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, koje je, kako su govornici pročitali, upućeno učesnicima skupa. Rečeno je da je poručila da vlasti u Srbiji moraju da osiguraju miran suživot u Srbiji i rade na razvijanju multietničkog modela života. U ponedeljak ona je demantovala ovu informaciju: “Nikada me niko nije pitao za podršku i nisam podržala protest jer za njega nisam ni znala”.

Organizator skupa je nedavno osnovana organizacija “Civilni pokret” koju su formirali neki od članova “Udruženja za opstanak” i Omladinska organizacija južnih Mađara. Rudolf Kiš (27) je jedan od koordinatora “Udruženja za opstanak” i aktivista “Civilnog pokreta”. U razgovoru za NIN insistira da se naglasi da je samo aktivista jer u novonastaloj organizaciji nema hijerarhije. Ne želi da komentariše eventualnu sličnost sa Otporom. Kaže da je iznenađen činjenicom da je Doris Pak demantovala da je poslala pismo podrške. Tim pre što poseduje dokaze tj. imejl prepisku koju je jedan aktivista iz Budimpešte sa njom vodio na nemačkom i mađarskom jeziku. Wena podrška stigla je navodno elektronskom poštom. Rudolf Kiš obećava da će “dokaze” imejlirati na NIN-ovu adresu. Do zaključenja broja krunski dokaz nije stigao.

Naš sagovornik kaže da “Civilni sektor” traži da u etnički mešovitim sredinama bude uvedena multietnička policija ali i da stalno budu prisutni međunarodni posmatrači. Naglašava da je njegova organizacija nezadovoljna zvaničnim izveštajima MUP-a i države zbog čega će oni sami organizovati posmatrače koji će na terenu beležiti incidente na nacionalnoj osnovi u Vojvodini. Na pitanje da li sarađuju sa “Omladinskim pokretom 64 županije” Kiš kaže: “Oni su učestvovali na mitingu u Subotici ali ne kao organizatori. Za razliku od njih koji se zalažu za reviziju prošlosti, mi nastupamo u skladu sa evropskim standardima i želimo da se što pre pridružimo EU. Hoću da naglasim da naš skup u Subotici nije ekstreman kako su ga neki već nazvali. Kao i to da nisu tačne tvrdnje da nas je bilo malo. Došlo je oko 500 najhrabrijih jer su ostali naši sunarodnici zaplašeni”.

I nezainteresovani su u međuvremenu saznali da predstojeći izbori u Mađarskoj imaju veze sa halabukom koja se digla u Vojvodini. Bitka za naklonost birača uveliko je počela iako će se glasati tek u maju sledeće godine. Vladajuća Socijalistička partija uprkos obećanjima nije donela Zakon o dvojnom državljanstvu, što je razočaralo Mađare izvan Mađarske. Ojačala je desnica koja svojoj dijaspori obećava brda i doline.

Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, za NIN kaže da je zbog svega navedenog bitno razdvojiti da li rastu apetiti kod samih manjina ili rastu apetiti u matičnim državama. “Mislim da su u ovom trenutku za radikalizaciju od mađarskih stranaka unutar Srbije odgovorniji mađarski parlamentarci”.

I zaista nije zgoreg podsetiti se kako je sve počelo. Kako se naša delegacija u Briselu 13. oktobra našla u paradoksalnoj situaciji da objašnjava stanje u zemlji tek posle donošenja rezolucije o Vojvodini umesto da bude obrnuto i kako se samo dva dana po dolasku delegacije dogodio pomenuti miting u Subotici.

Kako evropski red nalaže bilo je planirano da se održi saslušanje tj. hiring pre nego što se glasa o predlogu rezolucije. Međutim u Kanjiži je ubijen Jožef Šornji (24.09.2005) što je iskorišćeno za ubrzano donošenje rezolucije. Mađarski mediji su izveštavali da je reč o svirepom streljanju Mađara na očigled svih i pre nego što je završena istraga ubistvo je okarakterisano kao međuetnički incident. Kada je istraga demantovala pretpostavku, rezolucija je već bila doneta. Važno je naglasiti da je rezoluciju usvojilo 88 poslanika od 732 koliko broji evropski parlament, pošto pravila evropskog parlamenta dopuštaju takvu mogućnost. Utešno je da naknadno objašnjenje “naše ekipe” u Briselu nije ostalo bez odjeka. Doris Pak je tom prilikom izjavila da je njihov nastup otvorio oči nekim evropskim parlamentarcima i pokazao kakvo je pravo stanje u Srbiji, priznajući da je rezolucija ishitrena.

“Mađarski parlamentarci izneli su gomilu proizvoljnosti i politikantstva, bez ikakvih činjenica i argumentacije. Prozvani smo čak i zbog nedonošenja izbornog zakona, koji je kod nas donet još prošle godine i kojim se manjinama ukida cenzus. Bilo je cinično da se to čuje od mađarskih parlamentaraca koji od 1993. godine ne mogu da donesu takav zakon... Na njihovu konstataciju da se osvrćemo samo na izveštaje MUP-a koji su nepotpuni i nedosledni, mi smo predstavili izveštaj SVM i izveštaj Centra za civilno društvo, koji su zabeležili još manji broj incidenata i značajnije poboljšanje situacije od MUP-a”, prepričava Jelena Marković. Kaže da oseća razočarenje zbog disonantnih tonova koji su po ko zna koji put krasili neku domaću delegaciju. Osim predstavnika vlasti, u Briselu su govorili i predstavnici nacionalnih saveta Mađara i Hrvata Laslo Joža i Josip Zvonko Pekanović, kao i Sonja Biserko predstavnica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji: “Slika koju su oni predstavili bila je ne samo drugačija u odnosu na ono što smo mi govorili, nego je bila drugačija u odnosu na ono što su oni sami dva dana pre toga govorili na zajedničkom sastanku koji je Ministarstvo iniciralo pre odlaska u Brisel. Izgleda da su, zahvaljujući činjenici da se obraćaju drugoj javnosti, na drugačiji način predstavili situaciju u kojoj žive. To je bilo prilično uznemirujuće”.

Kako su reagovali mađarski parlamentarci suočeni sa argumentima zvanične delegacije? Naša sagovornica kaže da se oni isključivo pozivaju na iracionalno opravdanje kako se Mađari plaše. Bez odgovora čega se plaše i kakve su implikacije tog straha. “Onda su spustili loptu i ocenili rezoluciju kao preventivni mehanizam, kao prevenciju za nešto što bi moglo da se desi”.

Ni Mađare ne krasi unisoni stav. Tako je nedavno Forum potkarpatskih Mađara (Mađari izvan Mađarske) zaključio da je položaj Mađara u Vojvodini na najvišem nivou. “I to je tradicionalno tako. Mađari su kod nas potpuno integrisani u društveni sistem i predstavljaju kulturnu i ekonomsku elitu u Vojvodini. Dobijaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do visokoškolskog uzrasta, što je prava retkost u čitavoj Evropi”, podvlači Jelena Marković. I zaista, iako su većinsko stanovništvo u osam opština mađarski je u upotrebi u tridesetjednoj od 45 opština, koliko ih ukupno ima u Vojvodini.

Činjenica je da najveći broj država nema Zakon o manjinama dok su u zemljama koje slične zakone primenjuju, ti zakoni restriktivniji nego naši. Međunarodni eksperti priznaju da imamo regulativu iznad evropskih standarda, ali sumnjičavo vrte glavom kada je o njenoj primeni reč. To je jedno od nasleđa Miloševićevog vremena. Ipak, pri kraju njegove vladavine između 76 i 79 odsto učenika Mađara imalo je obrazovanje na svom jeziku, Rumuni i Rusini takođe. “Milošević time nije umeo da maše kao zastavom i da to prodaje inostranstvu kao što se moglo prodati. Nije umeo da se pohvali time da je za samo jednog đaka u mestu Sutjeska u opštini Sečanj otvorio odeljenje sa nastavom na rumunskom jeziku. Druge školske godine prijave se dva đaka, a on odmah otvori još jedno odeljenje. To prevazilazi sve svetske standarde u pogledu odnosa prema pripadnicima manjinskih zajednica”, procenio je sociolog Vladimir Ilić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom jedne diskusije o autonomiji Vojvodine. (“Vojvođansko pitanje”, Nova srpska politička misao”).

“Naravno da ne negiram postojanje problema jer su oni prisutni ali je država spremna da ih reši”, sigurna je Marković. Da ne bude zabune, reč je o paraleli sa zemljama EU. I baš u tom političkom raju jedan broj zemalja uopšte ne priznaje nacionalne manjine, a u velikom broju zemalja ne postoje specifične institucije za zaštitu manjina. Eksperti čak tvrde da takav razgranati oblik institucionalne zaštite ne postoji u Evropi. U Velikoj Britaniji, Francuskoj, Grčkoj, Bugarskoj, nema oblika institucionalne komunikacije sa manjinama, a o zaštiti manjina nema ni govora. Kod nas su predsednici nacionalnog saveta, članovi republičkog saveta za nacionalne manjine. Oni su tako dobili mogućnost da često razgovaraju sa premijerom i šest ministara.

Zbog svega navedenog mnogi su se osetili uvređenim posle preporuke rezolucije da se u cilju smanjenja etničkih tenzija Vojvodini vrati autonomija koju joj je ukinuo Milošević. Reč je o legitimnom zahtevu, jer sve evropske zemlje idu ka decentralizaciji, regionalizaciji, ka uspostavljanju evropskih regiona. Ali: “Loše je povezivati pitanje unutrašnjeg uređenja zemlje i pitanje autonomije jedne regije sa manjinskim pitanjem odnosno tvrditi da je jedino takav put put zaštite manjina. U tom slučaju nameće se pitanje moramo li svuda gde žive manjine da sprovodimo autonomiju kao jedini oblik zaštite manjina. Pitanje autonomije nije pitanje koje treba da se rešava u evropskom parlamentu”, kategorična je Jelena Marković.

S druge strane Moldavcima se predlog baš dopao. Predali su oštar predlog rezolucije žaleći se na položaj vlaške nacionalne manjine koju smatraju rumunskom i žele da je prevedu u rumunski nacionalni korpus. Zanimljivo je da naš rumunski nacionalni savet predlog rezolucije smatra neprihvatljivim.

U iščekivanju sledećeg zahteva treba primetiti da je sve više onih koji upozoravaju da postoji geopolitička logika pitanja manjina. Tako u “Sociološkom pregledu” Adam Bayes kaže da su manjine postale instrument zapadne politike. Ko će biti isključen iz zapadnih integracija, a ko u njih uključen, to je povezano sa geopolitičkim brigama i strategijama. Autor navodi da je različita briga za Ruse u Estoniji od brige za Slovence u Italiji odnosno za Italijane u Hrvatskoj. I dok su Slovenija i Hrvatska napravile čiste nacionalne države Srbija je ostala multietnička, multinacionalna, multikonfesionalna. I opet to nije dovoljno. Samo se od nas traži revitalizovanje autonomije kao uslov za približavanje Evropi. Recimo, na primer, o autonomiji Korzike ni reči.

“Ne diraj Mađara” Dve stranke na protestu u Subotici nisu skupile više od sto ljudi. Sve je to samo refleks izbora u susednoj Mađarskoj Iako je najavljivan kao miting organizovan od Civilnog pokreta” i drugih nevladinih organizacija, skup u centru Subotice, 15. oktobra, zapravo su organizovale Demokratska stranka vojvođanskih Mađara i Demokratska partija Mađara u Vojvodini, ali uz primetno odsustvo najjače partije mađarske manjine u Vojvodini, Saveza vojvođanskih Mađara. Da li zbog odsustva Jožefa Kase i njegove stranke ili nezainteresovanosti, na mitingu je bilo prisutno najviše 150 ljudi sve sa novinarima i policajcima u civilu. Veoma je bilo interesantno što je većina pripadnika sedme sile bila iz zemlje naših severnih suseda. Osim Šandora Pala, svi su govorili na mađarskom jeziku, a za govornicom su bili još i Andraš Agošton i nekoliko intelektualaca mađarske manjine u Srbiji. Skupu se priključilo i desetak članova pokreta 64 županije”, organizacije koju je Jožef Kasa svojevremeno okarakterisao kao nacionalističku i ekstremističku. Ipak, Kasa je formalno podržao ovaj skup ali na pritisak stranaka iz susedne Mađarske. Govorilo se o kršenju ljudskih prava manjina u Vojvodini i netrpeljivosti kao i o tome da država Srbija i Evropa ne čine mnogo da te i takve slučajeve spreče. Tražilo se uvođenje multietničke policije i da stalno budu prisutni međunarodni posmatrači. Agošton i Pal su optužili Jožefa Kasu da je preblag u kritikovanju stanja ljudskih prava u Srbiji”. -Potreban je bio subotički protestni skup, jer su mladi Mađari iz “južnog kraja” često i ponižene žrtve incidenata na nacionalnoj osnovi, ali i zato što ovim protestom možemo izraziti mišljenje ogromne većine vojvođanskih Mađara da je položaj naše nacionalne zajednice i dalje otvoren i nerešen, smatra predsednik Demokratske stranke vojvođanskih Mađara Andraš Agošton. - Nužna je stvarna mađarska personalna autonomija. Osim toga, kao što to imaju Srbi u Hrvatskoj, nužna je proporcionalna parlamentarna zastupljenost. Tražimo garantovana mesta u srpskom parlamentu, na koja bi svoje predstavnike sami Mađari birali na višepartijskim izborima. Oni bi zaista predstavljali interese vojvođanskih Mađara, a što je najvažnije, politički bi odgovarali samo mađarskim biračima – rekao je predsednik DSVM-a. Vreme mitinga (subota po podne) slučajno ili namerno poklopilo se sa venčanjima u Gradskoj kući tek nekih pedesetak metara dalje. Razni svatovi nosili su različite zastave, a ponajviše srpske, dok su okupljeni na skupu nosili mađarske. U nekim trenucima je sve bilo tragikomično jer su Cigani trubači svatovima svirali Marš na Drinu”, Kalašnjikov” ili Mesečinu”, a muzika se mešala sa govorima na mađarskom. Konačno, policija je u najboljoj nameri razoružala” Cigane i oduzela im trube do okončanja mitinga. Ulični svirači su tako ostali bez svog bakšiša uz opasku da za sve ima pravde osim za nas Cigani”. U jednom momentu su pripadnici pokreta 64 županije”, koji su bili obučeni u crne košulje, razvili transparent u kome je na mađarskom jeziku pisalo Ne diraj Mađara” i potom je intonirana mađarska himna. Iza govornika bilo je nekoliko slika pretučenih mladića, valjda da izazovu emocije kod publike. - Meni se čini da je to bio skup ekstremista koji su priželjkivali incident da bi ga kasnije iskoristili za politički marketing. Sve je ovo u funkciji parlamentarnih izbora u Mađarskoj i mi smo toga svesni. Međutim, sve manjine i svi građani ove zemlje treba da znaju da svaki problem, ukoliko ga ima, moraju da rešavaju ovde i u ovoj zemlji. Internacionalizacija problema neće pomoći već će sve zakomplikovati i odložiti rešenje daleko u budućnost – kaže za NIN Oliver Dulić, predsednik Odbora za Evropske integracije Skupštine Srbije i Crne Gore. Dulić ističe da je skup propao zbog same činjenice da je bilo prisutno stotinak ljudi i da se fabrikovala laž o podršci Doris Pak. Treba reći da je miting u subotu obezbeđivalo dvadesetak uniformisanih policajaca koji su se brinuli da ovaj miting Kasinih političkih protivnika protekne bez incidenata. VELIMIR KOSTADINOV