Plima optimizma

Po ustaljenoj praksi svaki izveštaj o Frankfurtskom sajmu knjiga počinje statističkim podacima, pa tako i ovaj. Sa 7 203 izlagača (prošle godine 6 691) iz 101 zemlje, s vratolomnom brojkom od 104 230 novih naslova koja mora da baci u očaj svakog autora, na još većem prostoru i sa 280 000 posetilaca, deset hiljada više nego lani, i ovogodišnji sajam će ući u anale kao sajam superlativa.

Ovog puta je vladao opšti optimizam. Odustalo se od uobičajenih jadikovki, iako izdavačima i knjižarima brige zadaju kiosk izdanja velikih novinskih kuća kao što su “Zidojče cajtung” ili “Bild cajtung” po, naravno, sniženim cenama, sve veća koncentracija knjižara, pri čemu veći gutaju manje, a i sve agresivnija prodaja knjiga putem Interneta. U međuvremenu se uvidelo da knjiga ne treba da ustukne pred elektronskim medijima, već da naprotiv mora i može da se uhvati ukoštac sa njima. Prihvaćen je i izazov audio-knjige koja odavno više nije egzotika, a niti konkurencija štampanoj knjizi, o čemu rečito govori podatak da nju pored klasične knjige od papira, ili čak u istom pakovanju, nude i sami izdavači.

Da se traže alternativni putevi i proširuje spektar ponude, dokazuju novi učesnici na sajmu. Prvi put su bili zastupljeni antikvari kao i proizvođači igračaka i igrica. Sportu je takođe posvećen veliki prostor, posebno s obzirom na predstojeće svetsko prvenstvo u fudbalu. Samo o ovoj, u Nemačkoj najpopularnijoj sportskoj disciplini, izloženo je na sajmu oko 250 knjiga.

Postalo je, dakle, jasno da treba razvijati nove ideje i preći u ofanzivu. Pod tu rubriku spada novoustanovljena “Nagrada nemačkoj knjizi” koja će se odsad svake godine dodeljivati najboljoj knjizi sa čitavog nemačkog govornog područja. Konstatovano je naime da se godišnje prevede oko 2 000 knjiga sa engleskog na nemački, a svega četrdesetak sa nemačkog na engleski. Stoga nagrada ima za cilj da pored ostalog usmeri pažnju svetske javnosti (čitaj: stranih izdavačkih kuća) na književna dela na nemačkom jeziku. Prvi dobitnik je mladi austrijski književnik Arno Gajger (Geiger) sa porodičnom sagom optimističkog i stoga gotovo prigodnog naslova “Dobro smo”. Kritičari ističu da se Gajger u opisivanju međugeneracijskog konflikta odlikuje virtuoznim stilom i hvale mešavinu svetske politike i svakidašnjice, praznog čavrljanja i dubokomisaonosti. “Dobro smo” je, naglašava se, više od običnog romana o Austriji i o jednoj porodici.

Počasni gost sajma bila je ove godine Koreja, cela Koreja. Organizatori su se do pred samo otvaranje nadali da će se Severna Koreja odazvati pozivu na učešće. Pojavili su se međutim samo izlagači iz južnog dela podeljene zemlje. U zasebnom paviljonu na originalno osmišljenom, pretežno belom prostoru postavljena su 24 nadgrobna spomenika od kamena sa ukupno stotinu najvrednijih korejskih knjiga. Na taj način pružena je Evropi slika jedne dosad ovde malo poznate kulture. Na razmeđi između tradicije i turbo-kapitalizma Koreja se posebno ponosi time što je još pre Gutenberga znala za livena slova, ali isto tako i što je danas u prilici da prikaže sjajna dela velikih pisaca kao što su “korejski Gete”, liričar Ko Un, romanopisac Hvang Sok Jong ili mlada autorka Jo Kiung Ran.

Neosporna “zvezda” sajma bio je 43-godišnji Ingo Šulce (Schulze) iz istočnog dela Nemačke. Sedam punih godina radio je na svojoj novoj knjizi i uoči sajma konačno predstavio literarnom svetu epistolarni roman od bezmalo 800 stranica sa naslovom “Novi životi”. Mišljenja o ovoj knjizi, čija radnja počinje 1990, dakle odmah posle preokreta u Istočnoj Nemačkoj, veoma su podeljena. Dok je neki kritičari hvale zbog bravuroznog stila i poetičnih metafora, drugi se ne ustručavaju da kažu da čitanje ove ogromne kupusare zamara, a nedeljnik “Di Cajt”, je solomonski apostrofira kao “najbolju od loših knjiga o ujedinjenju Nemačke”. Bilo kako bilo, Ingo Šulce bio je najtraženiji partner za intervjue na sajmu i držao brojna čitanja, zajedno sa hrvatskom književnicom Dubravkom Ugrešić, čiji je roman “Ministarstvo boli” u nemačkom prevodu objavila ista izdavačka kuća “Berlin Ferlag”.

Od nemačkih autora treba još spomenuti Elke Šmiter, Ditera Velershofa, Matijasa Politickog i posebno mladog Danijela Kelmana koji se u svom romanu “Merenje sveta” inspirisao biografijama dvojice genijalnih naučnika 19. veka, Aleksandra fon Humbolta i Karla Fridriha Gausa.

Među stranim autorima dominiraju pisci sa engleskog govornog područja (vidi brojke koje su navele promotore nemačke književnosti da ustanove novu nagradu). To su: Amerikanac Tom Vulf sa romanom “Ja sam Šarlota Simons”, britanski pisac japanskog porekla Kazuo Išiguro sa romanom o kloniranju ljudi u medicinske svrhe, Yulijen Barns, takođe Englez, sa kratkim pričama o hrabrosti starenja, Amerikanka Paula Foks sa romanom “Luisa”. Lovorike kritičara pobrala je međutim 31-godišnja Amerikanka Nikol Kraus. Ona se u svom novom romanu bezbojnog naslova “Istorija ljubavi” stavila u položaj jednog starog poljskog Jevrejina, te u prvom licu gradi maštovitu i zanimljivu priču o životnim zapletima nekadašnjeg logoraša u Novom svetu. Pažnju je privukla i ruska autorka Qudmila Ulickaja svojim četvrtim romanom “Vaš odani Šurik” o čoveku koji je uvek nesebično pristajao da ugodi ženama i pri tome zanemario sopstvene želje i emocije.

Među nefikcionalnim delima i dalje prednjače biografije (Staljina, Mocarta, nemačkog glumačkog para Gustafa Grindgensa i Marijane Hope, koji je vrhunac slave doživeo za vreme nacizma), memoari (Aleksandar Solženjicin), dnevnici (Martin Valzer, Nina Lugovskaja) i izveštaji danas odrasle dece nekadašnjih nacista. U ovoj poslednjoj kategoriji treba spomenuti knjigu Beate Niman “Dobri otac – moj život s njegovom prošlošću”. Beatin “dobri” otac bio je početkom 40-ih godina šef Gestapoa u Beogradu, što znači da se starao o likvidaciji srpskih Jevreja.

U nedelju, poslednjeg dana Sajma, dodeljena je u crkvi Svetog Pavla u Frankfurtu tradicionalna nagrada za mir Udruženja nemačkih izdavača i knjižara. Pripala je turskom piscu Orhanu Pamuku kao posredniku između hrišćanske Evrope i islamske Turske. Pamuk se međutim zamerio i jednoj i drugoj strani. Turskoj zato što se, osudivši pred svetom osmanski genocid nad Jermenima 1915. godine i protestujući protiv današnje likvidacije Kurda “bacio blatom” na svoju zemlju. Nijedan zvaničnik Turske stoga nije bio prisutan na svečanom činu dodeljivanja prestižne nagrade od 25 000 evra. Evropi se pak nije dopao govor koji je Pamuk održao primajući nagradu. Pošto je istakao da je Turskoj potrebna Evropa, ali da ni Evropa nije zamisliva bez Turske, on je okrivio izvesne krugove u Evropi, i posebno u Nemačkoj, da odugovlače proceduru prijema njegove zemlje u Evropsku uniju, podstičući antiturske emocije i koristeći ih u unutrašnjopolitičke svrhe, i time doprinose jačanju antievropskog i nacionalističkog raspoloženja u Turskoj. Iz njegovog govora u Frankfurtu provejavao je nacionalistički ton, smatraju međutim neki kritičari i napominju da je Pamuk, vatreno propagirajući prijem njegove zemlje u Evropsku uniju, propustio da ukaže na nepoštovanje ljudskih prava i na neravnopravan položaj žene u Turskoj. Svetu se zaista ne može ugoditi.

Po novom, dinamičnom direktoru Jirgenu Bosu, koncepcija Frankfurtskog sajma ima tri težišta, a to su, ovim redom: privreda, kultura i politika. U Srbiji i Crnoj Gori očigledno slabo mare za takav, priznajemo, kapitalistički poredak stvari, s kojim su se u međuvremenu pomirili i najokoreliji idealisti i poklonici lepe književnosti. S neskrivenim ponosom ukazuje se na lepo dizajnirano, elegantno, moderno uređenje prostora na sajmu, kao da je štand samom sebi svrha. Tamo u dvojezičnoj brošuri na srpskom i engleskom čitamo da se u Srbiji godišnje objavi oko 2 000 naslova. Ali gde su te silne knjige? Po pultovima leži razbacano jedva nešto više od nekoliko desetina izdanja. I čemu strah od polica i prenatrpanosti? Zar uopšte može biti previše knjiga?

Mirjana Milošević-Vitman

Grafika knjige Zadužbina za umetnost knjige izlaže najbolje dizajnirane i odštampane knjige koje na konkurs prijavljuju nemački izdavači. Članovi žirija potom vrlo transparentno, na formularu koji je i na sajmu priložen uz svaku ocenjivanu knjigu, vrednuju koncept i produkciju, kvalitet dizajna, ilustracije, tipografije, ali i štampe, poveza i papira, pa se zbrajanjem dobija konačna ocena. Ta smotra najlepših knjiga predstavlja mali sajam na sajmu, i privlači posetioce, pogotovu dizajnere, da tu provedu i po nekoliko sati. U istoj hali nalaze se i brojni izdavači, akademije i škole, kao i pojedinci koji se bave bibliofilijom i takozvanom umetničkom knjigom (artist book) čija se izdanja često razgledaju u belim rukavicama da ne bi brojni posetioci uprljali kvalitetne grafičke papire na kojima su odštampane. Nekoliko takvih posetilaca bilo je, zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture Srbije, i sa Grafičkog odseka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, koja u izradi bibliofilskih knjiga diplomskih radova ima dugu i bogatu tradiciju i čije bi pojavljivanje u ovoj konkurenciji bilo poželjno kako zbog kvaliteta naših knjiga, tako i zbog podsticaja da se ova disciplina kod novih generacija mladih grafičara sačuva i unapredi. Takođe se tu priređuju demonstracije ručne izrade papira, štampe na starim mašinama u tehnikama koje, iako prevaziđene u industrijskoj štampi, ostaju zanimljive za ova ekskluzivna izdanja, kao i primer za razumevanje ishodišta umetnosti grafike knjige. Posle više godina fascinacije fotografijom koja je razvojem digitalne tehnologije dobila neviđeni razmah, naročito u reklamnoj industriji, a i likovnim umetnostima, crtači se ponovo vraćaju na scenu. Sve češće se prave i kombinacije jednog i drugog, kao što je slučaj sa tandemom Gejmen i Mek Kin koji su sa knjigom Proždrljivi zidovi ponovo napravili bestseler. Majstori fantastike vešto su se snašli i u knjizi namenjenoj omladini. Pažnju je privukla nova hit knjiga-slikovnica o Amili, usamljenoj devojčici tužnog lika, jednostavno ali efektno odštampana i crnoj i crvenoj boji. Među brojnim novitetima pomenimo još i Pitera Kupera, američkog ilustratora i strip-crtača sa albumom napravljenim na osnovu Kafkinih kratkih priča, kao i neobičnu knjigu Marke masovnih katastrofa Yemsa Kotija sa imaginarnim markama i kovertama. Uopšte, knjiga u novom vremenu traži i neke nove forme, materijale i teme kakvih ranije nije bilo i tu nas u budućnosti tek očekuju nova iznenađenja. Jugoslav Vlahović