Afrički svetski rat

Već godinama 1 700 000 ljudi, 95 odsto stanovnika severa Ugande, živi u izbeglištvu. Više od sto hiljada je ubila okrutna “Armija Božjeg otpora” pod komandom hrišćanskog fundamentaliste Yozefa Konija. On tvrdi da se već osamnaest godina bori da uspostavi teokratsku državu iako njegova vojska nikada nije ostvarila nijednu vojnu pobedu. Glavna aktivnost joj je otimanje dece. Osamdeset pet odsto Konijevih ratnika su klinci mlađi od šesnaest godina. Preko 30 000 dečaka i devojčica, neretko sedmogodišnjaka, prethodnih godina bili su oteti da bi služili kao nosači, vojnici-robovi ili za seksualno zadovoljavanje malo starijih ratnika. Radi se o sukobu za koji ogromna većina ljudi u Evropi nikada nije čula, tragediji bez spektakularnih slika o kojoj svetski mediji retko pišu.

U godišnjoj anketi sto nobelovaca, urednika uticajnih medija i direktora svetskih humanitarnih organizacija, koju sprovodi agencija Rojters, krvoproliće na severu Ugande i brutalni ratovi u Sudanu i Kongu su ove jeseni ponovo proglašeni za tri najzanemarenije tragedije u svetu. U ova tri skrivena, skoro zaboravljena rata, godišnje pogine više ljudi nego što je umrlo u južnoazijskom cunamiju koji je mesecima punio svetske medije. Nekoliko anketiranih je povezane sukobe u ove tri susedne zemlje nazvalo “prvim afričkim svetskim ratom” i najvećom tragedijom od holokausta.

GORILE I HAG: Mediji su više zainteresovani za planinske gorile. Da na ratištima centralne Afrike nisu opstala ova divna bića, nesrećni kutak planete bi dobio još manje prostora u svetskim medijima. Prethodnih nedelja pažnju na zaboravljeni ugandski rat je skrenuo novi, stalni Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu. Mlađi brat jugoslovenskog Haškog tribunala uspostavljen je aprila 2002. godine kada je, uprkos snažnom američkom pritisku, statut ratifikovalo 60 zemalja. Tribunal je u oktobru konačno obelodanio svoju prvu optužnicu koja je u tajnosti podignuta tri meseca ranije. Na otpečaćenoj optužnici su imena Konija i njegova četiri komandanta. Koni se tereti za 33 ratna zločina i zločine protiv čovečnosti.

Odluka suda je već pogoršala situaciju na terenu. Kao odgovor gerilci su krajem oktobra ubili dva radnika nevladinih organizacija. Bili su to prvi napadi na humanitarce koji hrane 90 odsto stanovnika oblasti koje su sukobima zahvaćene i doveli su do prekidanja distribucije pomoći. “Već 1 000 ljudi svake nedelje umire od gladi u (izbegličkim) logorima. Ako ne budemo mogli da dostavimo pomoć, umreće još ljudi”, tvrdi Ema Nejlor iz britanskog Oksfama.

Nejlor tvrdi da će stanovništvo verovatno biti izloženo Konijevoj brutalnoj odmazdi. Optužnice su izazvale i bes posrednika koji su pokušavali da dve strane vrate za pregovarački sto. Beti Bigombe, bivša ministarka i glavni pregovarač, rekla je agenciji Rojters da se boji da su optužnice uništile svaku šansu da se dođe do mira. Većina nevladinih organizacija u Ugandi – za razliku od Srbije – ne podržava arogantni Haški tribunal jer veruje da će produžiti konflikt i smatra da je sporazum praćen opštom amnestijom jedino rešenje.

Praštanje je deo tradicije Konijevog ratobornog plemena Akoli. Oni su razvili autohtoni put do istine i pomirenja u oblasti gde čak i porodice žrtava veruju da su smrt izazvale osveta duhova ili veštičarenje, a ne mačeta ili metak neprijatelja. U Akoli verziji komisije za istinu i pomirenje seoski vođa postavlja posebno blagosloveno jaje na zemlju. Obavlja se komplikovani ritual koji se završava tako što pokajnik zgazi jaje i počne novi život. Akoli veruju da je ovo efikasnije i pravednije od sudovanja. Čak su i Konijevi zamenici oteti kao deca i postali su ubice posle ispiranja mozga praćenog neverovatnom brutalnošću. Wegov dvadesetosmogodišnji “šef bezbednosti” je, kako kaže Bigombe, otet sa 11 godina i “ne poznaje ništa sem Konija i nasilja”.

Analitičari veruju da je Koni sada odlučniji nego ikada ranije da se bori do smrti. On je već godinama u Sudanu, u nepristupačnoj oblasti prekrivenoj žbunjem oko dve stotine kilometara severno od granice sa Ugandom, gde ga gone tri vojske. Pored bivših sudanskih hrišćanskih pobunjenika i sudanske vojske koja je nekada podržavala Konijevu armiju, za petama mu je i ugandska vojska. Sudan je nedavno dozvolio Ugandi da koristeći tenkove i helikoptere juri Konija na celoj svojoj teritoriji. Vinsent Oti, Konijev zamenik i jedan od haških begunaca, pobegao je prošlog meseca u Kongo sa 380 ratnika.

NESREĆNA I LEPA: U samoj Ugandi ratuje još samo nekoliko stotina Konijevih boraca. Za razliku od Idi Aminovog (300 000 ubijenih tokom osmogodišnje diktature) i Oboteovog (oko 100 000 nevinih žrtava osamdesetih), Konijevo nasilje je lokalizovano, i nikada nije predstavljalo pravu opasnost za stabilnost nesrećne zemlje. Rat podeljenu Ugandu košta oko tri posto nacionalnog dohotka, ali južno od reke Nil nećete naći tragove užasa koji gospodari severom. Predsednik Joveri Museveni zemljom vlada od 1986. godine kao najdobroćudniji afrički autokrata. Opoziciji nije dozvoljeno da učestvuje na izborima, ali 28-milionska Uganda se smatra primerom uspeha i stabilnosti u Africi.

Južna polovina je plodna i prosperitetna zemlja veličanstvenih pejzaža, jedna od najpopularnijih destinacija u crnoj Africi. Turizam je glavni izvor deviza i Uganda je uz Crnu Goru poslednjih meseci jedan od većih oglašivača na Si-En-Enu. Dok Crnogorci na uticajnom kanalu vesti turistima nude “divlju lepotu”, Uganda je potrošila milion dolara da bi promovisala svoje pejzaže pod sloganom “Lepa po prirodi”.

Lepote nećete naći na suvom i nepristupačnom severu. Većina stanovnika živi u kolibama u 135 ogromnih “zaštićenih logora” – u stvari, velikih rezervata u koje je vlada premestila izbeglice i ostalo stanovništvo kako trupe ne bi morale da brane hiljade raštrkanih sela. U školama u ovim logorima u svakom odeljenju je 300 učenika. Stotinama hiljada dece je ukradeno detinjstvo, ali život u logoru je manje zlo od rizika da budu oteti i mobilisani ako izađu napolje. Do sada je 18 000 dečaka-ratnika i silovanih devojčica uspelo da pobegne iz Konijeve vojske ili su ih oslobodile vladine trupe.

Koni je učinio da se Uganda plaši svoje dece. Ipak, gladni ljudi svaki dan satima hodaju do svojih polja kako bi obrađivali zemlju. Uveče se vraćaju u relativnu sigurnost vladinih logora. Stanovništvo često pljačkaju i slabo plaćene Musevenijeve trupe. Gledano iz Kampale, nije teško pomisliti da se siromašna postojbina Konijevih Akolija nalazi na drugoj planeti.

Akoli, samo oko četiri odsto stanovnika Ugande, visoki su i zgodni ljudi, jedno od lepših afričkih plemena. Postoji samo nekoliko loših fotografija brutalnog vođe koji tvrdi da je inkarnacija Isusa. Na Konijevom licu, mladalačkih crta, uokvirenom rastaferijanskim loknama, ne vide se znaci okrutnosti. Ako ga se Haški tribunal nekako dočepa, dobićemo priliku da saznamo pravu prirodu najokrutnijeg čoveka novog milenijuma.

Brus Li i krvoločni tinejdžeri Mostar i Hongkong se spremaju da podignu spomenik Brusu Liju. Ali u centralnoj Africi legenda kung fua je još uvek u akciji. Kralj Brus je jedan od glavnih “saboraca” samoproglašenog general-majora DŽ eozefa Konija. Koni (44) tvrdi da je duh hongkonške legende jedan od dvanaest duhova koji mu pomažu da uspostavi poredak zasnovan na Deset Božjih zapovesti, sruši režim u Ugandi i pripremi “doba tišine”. Koni tvrdi da je to period kada će zaćutati sve barutno i raketno oružje i kada će svetom upravljati oni koji vladaju borilačkim veštinama i znaju da koriste mačetu, luk i strelu. Bizarnost karijere najbrutalnijeg svetskog gerilca i rekordera u poligamiji – “Afrički Pol Pot” ima 88 žena – ogleda se i u imenima organizacija kojima je pripadao: počeo je u pokretu “Akoli su ljuti”, a zatim se, u leto 1986. godine, priključio “Mobilnim snagama Svetog Duha”, koje je u okviru mesijanskog “Pokreta Svetog Duha” organizovala njegova harizmatična rođaka Elis Auma. Na kraju je osnovao Armiju Božjeg otpora. Najveći uticaj na Konija, koji nije završio ni osnovnu školu, izvršila je Elis, harizmatična bivša prostitutka. Ona je tvrdila da je posela Lakvena, duh italijanskog vojnog lekara, i da je iz njenog tela komandovao pokretom. Reč “lakvena”, koju je kasnije uzela kao novo prezime, znači prorok. Rekla je da joj je duh pokojnog Italijana naredio da očisti Akolije od veštičarenja i da uspostavi poredak Svetog duha na zemlji. Zabranila je seks, pušenje, alkohol, fetiše i amajlije. NJeni ratnici su se međusobno oslovljavali sa “anđele” i nije bilo činova. Tvrdila je da će preživeti svi koji su se predali Svetom duhu i da su pogibija ili ranjavanje u borbi dokaz veštičarenja. Lakvenina vojska je u kratkom roku nanela neverovatne poraze zbunjenim Musevenijevim trupama. Horda njenih fanatičnih sledbenika, naoružanih uglavnom kamenicama, kopljima i sa nešto pušaka, stigla je 1988. godine na samo sto kilometara od Kampale. Zaustavljeni su tek artiljerijom. Elis je preživela pokolj i danas živi u Keniji gde se bavi “lečenjem” obolelih od side. Koni je posle poraza tvrdio da je Lakvena napustio Elis i preneo svoje moći na njega. Tada je počeo ugandski užas. Ukinuo je neke od Elisinih zabrana i organizovao svoju armiju u tri “divizije”: Otac, Sin i Sveti duh. Ono što se u drugim vojskama naziva “pravilo službe”, Koni je nazvao “uputstvo Svetog duha”, dok je komanda stana postala “kontrola oltara”. Rekao je da su anđeli pancir-košulje njegovih vojnika. Pre svake bitke borci su pripremali bocu magične vode koja će se usred bitke pretvoriti u reku i “utopiti” neprijateljske metke. Morali su i da vezuju jedan kamenčić, kao sat, oko zgloba da bi ga, kako je tvrdio Koni, duhovi u borbi pretvorili u stenu koja štiti od metaka. Prema svedočanstvu dece-ratnika koje je zarobila ugandska vojska, najopasniji i najodaniji Konijevi sledbenici su oni koji veruju da su zahvaljujući njegovim vezama sa Svetim duhom preživeli stotine bitaka. Wih oko 150 danas čine jezgro Konijevog pokreta. Sam Koni nikada ne ide u borbu već ostaje u pozadini da bi se “konsultovao” sa duhovima. Opravdanje brutalnosti kojim obezbeđuje lojalnost i teroriše svoje saplemenike Koni je našao u devetoj glavi Jevanđelja po Marku. “Vi nas prijavite vašim ustima i mi vam odsečemo usne. Ko je kriv? Sami ste krivi. Biblija kaže, ako su vaše ruke, oči ili usta krivi, onda treba da budu odsečeni”, izjavio je Koni na početku velike vladine ofanzive devedesetih. On tvrdi da su njegovi Akoli tada izdali i njega i Bibliju i da mora “očistiti” nevernu i izdajničku populaciju. Koni kaže da želi da iskoristi otetu decu da bi napravio novo društvo i nove ljude po obrascu koji je formulisao Pol Pot u Kampučiji. Pored ispiranja dečjih mozgova ova operacija uključuje i “samogenocid”, masovno ubijanje Akolija koji ne prihvataju njegovu misiju. Koni je sebe najčešće poredio sa Isusom. Sličnost sa Muhamedom je počeo da pominje devedesetih, kada je dobio pomoć fundamentalističkog režima u Kartumu. Pregovarači koji su sa njegovim saradnicima razgovarali prošle godine tvrde da je izuzetno opasno to što Koni sebe u poslednje vreme vidi kao Mojsija. Obred inicijacije u Konijev kult pored prekrštavanja uljem i pepelom uključuje i ritualno ubijanje. Mnoga deca su bila naterana da ubiju najbliže rođake. Jedan debeljuškasti predstavnik organizacije Save the Children je ispričao da mu je tek oslobođeni jedanaestogodišnjak, bivši vojnik-rob u Konijevoj vojsci, bez griže savesti objasnio da je debele ljude kao što je on lakše ubiti mačetom nego mršave. Izgladneli stanovnici Akolilenda su davno shvatili da bi Koni već pobedio da su duhovi uz njega. Sudanska municija je pri kraju. Koniju je ostalo odano samo oko 1 500 saboraca – i Brus Li. Centralnoafričko “zmajevo gnezdo” u kome vladaju krvoločni tinejyeri, malarija i ce-ce muva, sve je nesigurnije. Možda će uskoro kraj najdužeg i najkrvavijeg afričkog akcionog “filma”.