Još malo pa nestalo

Prema preovlađujućem uverenju, smederevski Sartid je američkoj firmi Ju es stil prodat za male pare. Da je sve relativno, pa i gledanje na ta 23 kupoprodajna miliona američkih dolara, pokazala je prošlonedeljna javna i pomalo neodmerena ljutnja predsednika beogradske Komercijalne banke LJubomira Mihajlovića i laki cinizam sa kojim je na nju saopštenjem odgovorila Cepter banka.

LJut što je, valjda stečajna uprava, koju postavlja Trgovinski sud u Beogradu, transfer tih malih-velikih para od kupca prodavcu usmerila preko tri domaće poslovne banke od kojih nijedna nije Komercijalna, Mihajlović je potez ocenio kao “finansijsku otimačinu” i “skandaloznu odluku koju bi trebalo da ispitaju nadležni organi, policija i tužilaštvo”. Valjda stečajna uprava Sartida odlučila je da se 50 odsto ovog novca transferiše preko Cepter banke, a po 25 odsto preko Rajfajzen i Atlas banke iako, tvrdi Mihajlović, “neke od njih ne znaju ni gde se Sartid nalazi”.Ni dolar, dakle, nije usmeren na Komercijalnu banku iako je “Sartidu omogućila da u najtežem periodu održi proizvodnju” finansijski prateći više od 70 odsto ukupnog poslovanja Sartida dok su Delta i Cepter banka kreditirale preostali deo, znači 30 odsto, poslovanja.

Da, ali “budući da se poslovna saradnja nije uslovljavala, stečeno je poverenje klijenta”, odgovoreno je Mihajloviću iz Cepter banke. On sigurno zna šta je pisac (saopštenja) hteo da kaže. Cepter banka ne razume ni tvrdnju Mihajlovića da je stečajni upravnik odlučio da novac usmeri preko banaka sa malim kapitalom budući da Cepter banka sebe ne smatra malom bankom i pri tome se poziva na svoju aktivu od 100 miliona evra.

Ali ono što u Cepter banci naročito ne razumeju, jeste poziv Mihajlovića da ta odluka stečajnog upravnika bude predmet istrage nadležnih organa. I najzad, Mihajloviću se “za utehu” poručuje da pomenute pare nisu još legle na račun Cepter banke.

Ali poslovne banke se neće dugo svađati oko državnih ili paradržavnih para, a valjda više neće biti ni povoda za podnošenje silnih krivičnih prijava protiv državnih službenika koji su te pare deponovali kod nekih banaka pod uslovima koje su njihovi naslednici na državnim položajima ocenili kao neekonomski. Do kraja godine država je zakonom obavezana da sve svoje depozite iz poslovnih banaka povuče u Narodnu banku Srbije. Prema rečima viceguvernera NBS Vesne Arsić, dobar deo tog novca već je povučen. Država će i ubuduće određene transfere obavljati preko poslovnog bankarstva, ali Arsićeva veruje da će se banka za taj posao birati prema nekoj utvrđenoj proceduri, recimo tenderom.