Tragedija ili spas

“U vaš stručni integritet apsolutno niko ne sumnja. Vi ste vrhunski stručnjak, slobodan sam da kažem evropskog formata, ne mogu da kažem svetskog jer mi sada težimo Evropi, a mogao bih i to da kažem. To niko ne dovodi u pitanje”. Ovako je prošle nedelje poslanik Srpske radikalne stranke Paja Momčilov, i sam lekar, govorio o sadašnjem ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, članu stranke G17 plus. Na neopreznu novinarsku primedbu da je sam sa skupštinske govornice bio hvaljen čak i preko svake mere, sam ministar se slaže, a zna i zašto “jer je to bilo baš zgodno da onako napadnu zakon, što mene više hvale, to više mogu da napadnu zakon”. I jesu. I ne samo poslanici Srpske radikalne stranke. I ne samo poslanici Socijalističke partije Srbije. Nego i Demokratske stranke Srbije, kao što je dr Vladan Vučićević. I naročito Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, a posebno njegov član 199, kojim je regulisano pravo lekara zaposlenih u državnim bolnicama da u njima rade i po isteku regularnog radnog vremena – dakle privatno. Ministru nije pomoglo što među poslanicima ima dosta lekara. “Ima ih, ali su heterogeno društvo koje je uglavnom politički obojeno, ne nastupaju kao lekarski esnaf nego više kao politička opcija. Ja sam tu bio malo naivan. Očekivao sam da će lekari malo više imati esnafsku dimenziju”. Dr Vučićević ima odgovor: “A ministar hoće da zadovolji interese određenih lobija. Hoće da legalizuje mito i korupciju na velika vrata”.

U skupštinskoj proceduri je pet predloga zakona iz zdravstvene oblasti: Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Zakon o Crvenom krstu i Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci.

ŠTEDWA: Kao što je poznato sila boga ne moli. A Međunarodni monetarni fond je sila koja u Srbiji ima zalog od 700 miliona dolara njenog duga Pariskom klubu. I još nekih sitnica na svojoj strani pride. Da bi odobrio realizaciju već usvojenog zakona o isplati duga penzionerima, MMF je tražio da se iste pare uštede na nekom drugom mestu. I nađeno je. Zdravstvo. “Ukupni prihodi zdravstvenog osiguranja planiraju se u iznosu od 112 677 300 000 dinara, a planirani rashodi iznose 105 302 200 000 dinara što znači da će zavod sledeće godine prištedeti 7 375 100 000 dinara. “Ministar Mlađan Dinkić je rekao da će biti suficita u fondu za zdravstvo i da će to da troši za penzije i na ne znam koje još načine. Ali niko nema pravo da tako koristi novac zdravstvenih osiguranika. Okrenite se samo i pogledajte kakve su nam bolnice, kakvi su WC-i po bolnicama, kakvi su instrumenti po operacionim salama. Kako može u jednom oronulom zdravstvu da postoji suficit”, kaže za NIN dr Đorđe Bajec, predsednik Odbora za zdravstvo Demokratske stranke. Ali to i nije pravi suficit. Pa u zvaničnom vladinom objašnjenju piše: “Višak prihoda se prenosi u 2007. godinu za izmirenje prenetih neizmirenih obaveza iz 2006. godine”.

RAD: Ali oko čega su se lekari–poslanici i pored sveg poštovanja za njegovu stručnost zakrvili sa ministrom zdravlja. Oko zakona o zdravstvenoj zaštiti i člana 199. U svojoj prvobitnoj verziji prvi stav toga člana glasio je: “Zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, koji radi puno radno vreme, može obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti iz svoje struke kod svog poslodavca odnosno kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa direktorom zdravstvene ustanove, odnosno osnivačem privatne prakse”. A prvi stav sledećeg člana je propisivao: “Zaposleni zdravstveni radnik koji obavlja poslove po osnovu ugovora iz člana 199. ovog zakona može obavljati te poslove u ukupnom vremenu koje ne može biti duže od jedne trećine punog radnog vremena”.

Deo ovog člana koji lekarima zaposlenim u državnim zdravstvenim ustanovama omogućuje da u njima legalno rade i privatno, izazvao je lavinu protesta lekara koji imaju samo privatnu lekarsku praksu, ali i poslanika.” Neokomunisti su sada na vlasti, posebno sadašnji ministar koji pokušava da zatvori privatni sektor, jer on njemu ne treba. Oni imaju privatnu praksu u državnim bolnicama, tamo ne plaćaju poslovni prostor, ne plaćaju struju ni grejanje, a uzimaju novac za sebe”, ljutio se, kako su preneli mediji, predsednik Privatne lekarske komore dr Višeslav Hayi-Tanović. Dr Bajec nikako nije delio njegovo mišljenje jer “u sadašnjoj situaciji plata jednog priznatog stručnjaka je nedovoljna za život. Po zakonu o radu svakom je čoveku dozvoljeno da radi na još nekom radnom mestu, samo lekarima nije”. Na tvrdnje da ovakvim rešenjem državna klinika svojim lekarima služi za besplatan marketing i poslovni prostor, Bajec kaže: “Oni koji tako tvrde donekle imaju pravo ali potpuno pravo će imati tek onog trenutka kad budu stvoreni ekonomski uslovi da doktori dobro zarađuju u državnom zdravstvu, tog trenutka neće biti korupcije, u međuvremenu, da korupcije ne bi bilo, treba im dozvoliti dopunski rad”.

Poslanik DSS Vladan Vučićević podneo je amandman na član 199. i predložio da se iz njega izbaci samo “kod svog poslodavca”. Amandman je u međuvremenu prihvaćen, ali su učinjene i neke druge izmene tako da je pravo lekara na dopunski rad u bolnici u kojoj je već u stalnom radnom odnosu – ostalo. (Videti intervju ministra zdravlja). “Ja za takvo rešenje neću glasati. Ako takvo rešenje bude usvojeno, to će značiti legalizaciju hohštapleraja i javašluka u zdravstvu. To je takav sukob interesa da gori ne može biti. Jednom rečju, to će biti tragedija za srpsko zdravstvo”.