U čeljustima varana

U velikoj sam dilemi da li da vam pišem na francuskom ili slovenačkom jeziku. Naime, čitajući NIN (od 6.10.2005) ustanovila sam da i Novine (veliko slovo kao izraz poštovanja) takvog formata i renomea uvode dvojezičnost, a možda i višejezičnost. Nadam se da niste razočarani što sam se, ipak, odlučila za srpski, moj maternji jezik i (nekada) zvanični jezik srpske države. Pošto ja ne razumem hrvatski, molim vas da mi prevedete reči iz teksta g. Puhovskog: “sudište”, “dapače”, “svatko”, “dvije tisućite”, “zadaće”, “Rumunjska”... Kako biste nam predstavili diskusiju, odnosno autorski tekst Japanca ili Šveđanina? Zašto očekujete od mene da razumem hrvatski? Kupila sam srpski časopis pa vas pitam da li sam nacionalista i da li sam nepristojna zato što očekujem da je takav časopis napisan na srpskom jeziku?

Vaše novine nisu usamljen primer. Nepoštovanje, ignorisanje i degradiranje srpskog jezika je svakodnevna praksa. Više puta, previše puta, doživela sam da mi u prodavnici nude “kruh”, “svjetski” poznat proizvod... Mi ne živimo u Srbiji, pa smo zato našem sinu kupili Bukvar i mnogo dečijih knjiga. Učenje mu ide od ruke, osim kada smo u Srbiji, jer mu je dosadilo da istražuje u kom jeziku je nešto napisano. Na primer, pre dve-tri godine kupio je Miki Mausa (Maus? Zašto ne Miš?), dečije novine napisane na čistom hrvatskom jeziku...? Kako mi da čuvamo jezik kada ga vi sami, u Srbiji, ne čuvate?

Televizija je posebna priča. Duboko sam ubeđena da TV Pink vrši genocid nad srpskom kulturom. Oni su najprimetniji, ali daleko od toga da su jedini. To se vrlo jednostavno može proveriti. Sa prijateljima smo pravili slučajne analize. Na primer (ne znam kakav je bio redosled): pet pesama iz HR i BiH, zatim hit dana – hrvatski pevač, hrvatska serija, opet bosanska muzika, pa opet hit dana i najzad govorna emisija u kojoj su gostovali većinom Hrvati. Kada sve saberete, u televizijskom programu, koji smo pratili više od dva sata, samo dve emisije su bile na srpskom jeziku: kratke vesti i vesti u 19.

U mozaiku nabrojanih primera sunovrata srpskog jezika i srpske kulture ovo su samo kockice, detalji koji su mi prvi pali na pamet. Na osnovu sopstvenog iskustva slobodno mogu reći da je Srbija jedina država u Evropi (za svet ne znam) u kojoj je nemoguće, posebno ne na prvi pogled, identifikovati srpski jezik – ekavicu. Zaista me podseća na žrtve varana, ogromnog guštera koji, istina, nije otrovan ali je zato, zbog ogromnog broja bakterija u pljuvački, njegov ugriz smrtonosan tako da ranjene životinje i one koje pobegnu, čeka lagana i sigurna smrt. Srpski jezik je tako izmešan sa mnogim jezicima da više nije prepoznatljiv. Da li naš jezik čeka sudbina varanovih žrtava? Pojedini slovenački pevači izjavljuju da pevaju na hrvatskom jeziku, jer su Hrvati osetljivi na svoj jezik dok je Srbima svejedno! Jednim udarcem dve muhe. U Srbiji sve može? Istorija je pokazala da narod bez države, himne, zastave može da opstane. ALI BEZ JEZIKA NE.

P. R.

LJubljana, Slovenija

(identitet proveren iz redakcije)