Srpska berza stiče ugled

Zahvaljujući približavanju EU, kao i višegodišnjem privrednom usponu i visokim cenama akcija, većina istočnih berzi odavno je stekla pristojan ugled. Praktično sve berze iz država naslednica bivše Jugoslavije, međutim, još uvek imaju svojevrstan egzotičan status. To važi i za srpsko tržište akcija, koje privatni ulagači praktično slabo imaju u vidu.

Ova suzdržanost bi u velikoj meri mogla biti i posledica zbivanja kao što je rat na Kosovu 1999. U najmanju ruku, ovaj region zbog toga danas još uvek važi za bure baruta. Uprkos rizicima, neki institucionalni ulagači su se oslobodili stidljivosti i otkrili su berzu u Beogradu. A oni koji su se rano uključili, za svoj su pionirski duh već nagrađeni: od maja 2004. BELEXfm-indeks je porastao za oko 60 posto.

Nada u velika ulaganja: Ove prve laste su namamljene mnogim akcijama prodavanim ispod svoje uknjižene vrednosti. Ova nekada drastična potcenjenost u međuvremenu je, doduše, primetno smanjena. Ali kako brojne strane ponude za preuzimanje srpskih preduzeća pokazuju, očigledno je da se i sada još uvek mogu naći interesantni objekti i ciljevi. U žiži interesovanja pri tom se nalazi naročito bankarski sektor.

Ovaj zamah koji je nastao zahvaljujući procesu privatizacije mogao bi da potraje, s obzirom na to da je vlada za 2006. ipak planirala prodaju još 600 državnih preduzeća. Berzanski trgovci pri tom motre pre svega na sektor osiguranja. Pored toga, oni se nadaju da će na berzu biti iznesena i značajna preduzeća kao što su Telekom Srbija i EPS. “Ako treba primamiti nove velike ulagače, spisak velikih preduzeća je apsolutno obavezan, jer se samo na taj način može povećati likvidnost”, objašnjava Sandra Janković iz vodeće srpske firme za berzansko posredovanje “Senzal”. Sa rastom kurseva je, doduše, primetno oživeo promet na berzi.

Eksplozivni naboj separatizma: Uprkos nedostatku kada je reč o likvidnosti, neki poznavaoci berzi veruju da će i bez velikih emisija BELEXfm-indeks uskoro zabeležiti nov nagli rast i okončati svoju stagnaciju, koja je nakon velikog rasta u prvom kvartalu bila prisutna tokom proteklih meseci. U tom pogledu optimizam širi, recimo, Eva-Maria Lovnik, investicioni bankar iz “Hipo-sekjuritis”: “Ne verujem, doduše, da će berza ponovo ostvariti brz skok, ali od pre izvesnog kraćeg vremena nedvosmisleno se uočava priliv svežeg novca na berzu. A pošto Srbija prosperira, investicije dugoročno gledano sigurno predstavljaju dobru ideju.”

Koliko god zarazan bio ovaj optimizam, koji većina u Srbiji aktivnih investitora širi već i zbog perspektive približavanja EU i pristupanja STO, koje se predviđa za 2008. godinu, srpskoj berzi na putu uspona, u koji se polažu nade, stoje ipak još uvek i brojne prepreke. Prema političkim posmatračima, veliki eksplozivni naboj u sebi krije odluka hoće li se Crna Gora i Kosovo odvojiti od Srbije, koja predstoji naredne godine. Prema analitičaru Dejanu Divjaku, iz slovenačke Abanke, kao kočnica za berzanske kurseve bi se mogla pokazati i promena poreskog sistema Slovenije. “Dobit ostvarena na kursnoj razlici kod nas će se od 2006. prilikom prodaje tretirati nezavisno od vremena držanja akcija. To bi moglo dovesti do svojevrsnog talasa prodaja. Neki ulagači bi mogli biti skloni da jednom konačno pokupe dobit.” Pošto za mnoge posmatrače Slovenci važe za one koji diktiraju kurs na balkanskim berzama, ovaj nagoveštaj treba shvatiti veoma ozbiljno. Doduše, ovaj privremeni faktor ni Divjaka ne sprečava da dugoročno orijentisane ulagače izričito savetuje da kupuju srpske akcije, zbog velikog potencijala rasta kojim tamošnja privreda nastoji da nadoknadi svoje zaostajanje.

Frankfurter Allgemeine Zeitung

Put napretka Republička agencija će predstaviti i 22 domaće i strane institucije koje pomažu razvoj malih i srednjih preduzeća Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća je, u cilju dodatne pomoći preduzetnicima, u saradnji sa Beogradskim sajmom, četvrti put ove godine organizovala međunarodni Sajam preduzetništva “Biznis baza” . “Biznis baza” će trajati od 30. novembra do 3. decembra u Hali 2 na Beogradskom sajmu. “Biznis baza” je kruna privrednih manifestacija koje su tokom godine održavane na regionalnim nivoima po celoj Srbiji, u funkciji pomoći privatnom sektoru i razvoja preduzetničke kulture. Kroz čitav spektar edukativnih programa, Agencija je do sada pružala pomoć postojećim i budućim preduzetnicima da uspešno savladaju abecedu privatnog biznisa, kao jedan od osnovnih preduslova za uspešan start i poslovanje. Direktorka Agencije Mirjana Jovanović kaže da je podrška imala izuzetne efekte, jer će do kraja godine biti otvoreno oko 10 000 malih preduzeća, što je devet odsto više nego prošle godine. Preduzetnici iz Srbije na Sajmu će moći da se upoznaju sa iskustvima izlagača iz Kipra, Italije, Francuske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja, i da sa njima uspostave poslovne kontakte. Republička agencija će predstaviti i 22 domaće i strane institucije koje pomažu razvoj malih i srednjih preduzeća, a pripremiće i prateći program, kao što je Nacionalni program uspostavljanja biznis inkubatora – preduzetničke obuke, koji se realizuje u saradnji sa ENTRANS/SINTEF – norveškim institutom za istraživanje i razvoj, uz podršku Vlade Kraljevine Norveške, zatim GTZ – nemačka organizacija za tehničku saradnju koja sprovodi razvojne i reformske projekte tehničke saradnje...