Autorsko pravo na batine

Saša Dragić nije mladi nacista pa da lupa šamare po antifašističkim tribinama. Nije Dragić ni pobesneli Beograđanin koji je pesnicama do smrti pretukao Slobodana Babića (35) na Topličinom vencu. Čovek je kompozitor i menayer, te su kriminalci sa kojima je bio – telohranitelji ili „slučajni prolaznici”, šta god da se u međuvremenu utvrdi – kudikamo „delikatnije” završili posao u njegovo ime. Pištoljima po glavi Vlade Georgieva. Ruku na srce, Dragić je prvo isprobao onaj stari način glavom o glavu. Moglo mu se, sa trojicom naoružanih koji su mu čuvali leđa.

Voditeljka neke televizije je upitala da li su bile potrebne kopče na glavi Vlade Georgieva da u Srbiji počne da se govori o autorskim pravima i korupciji u muzičkoj industriji. Pogrešno pitanje, kažu muzičari. Jer kopče na glavi im nekako više liče na upozorenje da se završi priča o korupciji u muzici, medijima i, hvala bogu, svuda po Srbiji.

Doduše, ima i onih koji tvrde da je posredi privatni obračun i da nema veze ni sa SOKOJ-em ni sa skupštinom ovog društva za zaštitu autorskih prava koja bi trebalo da se održi u subotu, 17. decembra kada ovaj broj NIN-a već bude bio u prodaji. No, pregršt je slučajnosti za samo privatni obračun.

Šta se tačno krije iza prebijanja Vlade Georgieva ispred “Interkontinentala”? Kome i zašto treba SOKOJ, Društvo za zaštitu autorskih prava ako se osnovni zakon o autorskom pravu ne poštuje? Ko su ljudi koji upravljaju muzičkom industrijom u Srbiji? Ko peva, a ko zlo misli?

Navodno, sve je počelo na Radijskom festivalu u Sava centru, u organizaciji Radija S, to jest Zorana-Bakija Anđelkovića, vlasnika ovog radija, SPS-ovog funkcionera i srpskog poslanika. U stvari, počelo je na tribini u Art kafeu Sava centra o zaštiti autorskih prava koja je održana u okviru festivala, u subotu 10. decembra. Vlado Georgiev je došao sa svojim advokatom na tribinu da pita SOKOJ po kojoj je to računici za godinu dana emitovanja svih njegovih pesama na radio i TV stanicama u Srbiji dobio svega 1000 evra. Spomenuto je i da je njegova pesma “Živim da te nađem” za godinu dana emitovana oko 40 minuta. Georgiev je sa šanka “Art kafea” poručio Ivanu Tasiću da govori glasnije, Baki Anđelković mu je ponudio da sedne ili da izađe, Dragić je “stao na stranu tog političara”, svedočio je posle Georgiev... Estradna zvezda je prvo seo, pa otišao... Do “Piano bara” u “Interkontinentalu” odakle je pozvao Sašu Dragića da ga pita zašto se tako ponašao prema njemu... Dragić je otišao do “Interkontinentala” da se “razračunaju”... Ostalo će se još dugo prepričavati.

Ivan Tasić, direktor SOKOJ-a, kaže za NIN da kompozitori dobijaju vrlo malo novca za emitovanje svojih pesama ali da je osnovni razlog nepoštovanje Zakona o autorskim pravima. On objašnjava: “Razumem nezadovoljstvo Vlade Georgieva i ostalih 7000 autora, ali podatak o izvođenju pesme Živim da te nađem nije tačan. Pesma je izvođena ne 40 minuta kako su objavili svi mediji, nego 404.” Tasić nam pokazuje godišnji izveštaj emitovanja pesama Vlade Georgieva. Tačno, piše 404. Ali i to je malo za tiražnog autora poput Georgieva. “Tačno, malo je. I to zato što su izveštaji radio i TV stanica kao i drugih korisnika muzike naših autora – tragično nepotpuni. I najveća komercijalna televizija zabavnog karaktera nam, recimo, pošalje spisak od 20 kompozicija i kaže: evo vidite, mi smo ovo puštali tokom meseca maja”, objašnjava Tasić. Zanimljiv je baš tu podatak da najveće honorare od SOKOJ-a ne dobija autor nego pravno lice – Siti rekords. Tu su, je li, opet krivi autori što potpisuju ugovore sa producentskom kućom, ali verovatno je da i oni imaju neku računicu, reklamiraju se na TV Pink, i tako ukrug. Da ne govorimo o tome da sada, kada Željko Mitrović poseduje i fabriku DVD-a i CD-a pitanje autorskih prava i borbe protiv piraterije postaje značajnije nego ikad. Za Mitrovića, naravno.

Vlado Georgiev više neće da govori za medije, bar ne ove nedelje. Ali njegov advokat Miloš Janković, inače bivši pomoćnik ministra Zorana Stojkovića – hoće. On kaže za NIN: “Ako nije kriv SOKOJ za to što autori poput Georgieva, Balaševića, Čolića... dobijaju tako bedne premije i honorare za emitovanje svojih pesama, ko je onda kriv? Zašto svih ovih godina nisu izvršili pritisak da dobijaju bolje košuljice od korisnika? Od koga to treba da zavisi ako ne od njih koji treba da štite prava autora? Oni sede na direktorskim mestima, primaju platu za to, a nisu ostvarili svoju funkciju. O tome je ovde reč a ne o nesređenosti sistema. Ako ne ostvarujete svoju funkciju, treba da idete odatle. Ja sam u subotu na tribini kritikovao način na koji je SOKOJ konstituisan, kritikovao sam način na koji radi SOKOJ i kritikovao sam nezakonitost koja je evidentna.”

Ivan Tasić je svestan da bi i SOKOJ i celu muzičku industriju trebalo reformisati; međutim, kaže da su i sami autori krivi što dobijaju tako malo novca: “Ja ne mogu da delim pare autorima na osnovu spotova koje vidim na televiziji, ili pesama koje se non-stop vrte na radiju. Mnogi autori su nemarni i ne prijavljuju svoja dela. Iako su nam dali punomoćje, obavezni su da popune formular za svaku svoju pesmu.”

Zoran-Kiki Lesandrić, eks vođa “Pilota”, koji danas komponuje za grčke i italijanske pevače, ali i za srpsku narodnjačku scenu, kaže da mu nije stalo do novca koji dobija od SOKOJ-a za emitovanje svojih pesama u Srbiji. Međutim, on objašnjava:

“Ne živim od SOKOJ-a. Ali, mnogi autori ovde i danas žive od onoga što dobiju od SOKOJ-a. A to je jako malo. Recimo, nas 65 domaćih autora donosi 100 odsto prihoda, naravno, u delu koji se odnosi na domaću muziku. Dakle, Đorđe Balašević, Zdravko Čolić, Goran Bregović, Braja, Mili, Željko Joksimović, Vlado Georgiev, Leontina... Rečeno je da je za 2004. godinu prihod 196 miliona dinara ili dva miliona i trista hiljada evra. Ako pevači čije se pesme najviše emituju dobijaju između 50 i 100 hiljada dinara godišnje, pitanje je jasno. Gde je taj novac? Gde je razlika između novca koji je ušao u SOKOJ i novca koji su dobili autori? To je pitanje za Upravni odbor. Kad se plate svi troškovi i svi porezi, opet je velika razlika između novca koji uđe u SOKOJ i novca koji dobiju autori. I to pitanje ćemo lako rešiti. Ako ne milom, onda silom. Nas 65 autora može da povuče punomoćje i SOKOJ gubi licencu. Izgubiće i sav novac koji dobija na našim pesmama.”

Nezadovoljni muzičari, pak, pričaju da je i Saša Dragić bio sa njima. Da su se, letos, nekoliko puta sastajali, njih dvadesetak, najtiražnijih. Još kažu da se Dragić sastao sa Tasićem i sumnjaju da je možda napravio neki novi dogovor sa njim. “Dragić ima firmu, dve sekretarice, i dogovorili smo se da nas on okuplja. Tehnički. Ali to ne znači da mene ili bilo koga od nas 65, Dragić predstavlja. Dogovor je bio da nas zastupaju advokati. Priče da je Dragić sebe video na mestu direktora SOKOJ-a, smešne su mi. O tome nije bilo govora”, objašnjava Lesandrić za NIN. Pa, šta se dogodilo? “Ne znam. Ja se sa njim nisam čuo posle svega ovoga, i stvarno mi nije jasno šta mu je bilo u glavi”, zaključuje bivši “Pilot”.

Aleksandra Slađana Milošević, predsednica “Ars et Nor”, asocijacije koja se bavi pitanjem zaštite autorskog i ljudskih prava, kaže da nam se sve ovo događa zato što država nije obavila svoj deo posla: “Još pre šest godina sam rekla da je osnova ovog problema istovetna u svim sferama i da su isti ljudi u pitanju. Isti ljudi koji su se u to vreme bavili nelegalnom trgovinom cigareta i nafte, to su poimence, isti oni koji su vodili muzičku industriju u Srbiji i Crnoj Gori. Ali niko nije želeo da ukine monopol medijskih i diskografskih silnika Miloševićevog sistema. U ovom društvu su iste interesne grupe ostale na čelu, iste, samo presvučene, finansijske i političke grupe, isti interesni lobiji.

Miloševićeva zaključuje: “Na Zapadu nijedan umetnik ne bi individualno bio izložen sukobljavanju sa autorskom agencijom ili industrijskim lobijem na ovaj način, zato što iza njega stoje institucije i zakoni koje mi nemamo. Iza umetnika stoje organizacije koje štite njegove interese kao što su muzičke unije, udruženja, sindikati, a povrh svega država koja daje institucionalni i pravni okvir. Umetnikov poziv nije da uzima zakon u svoje ruke i obavlja prljav posao umesto države.”

Saša Dragić je jednom optužio Leontinu da mu je ukrala ideju za pesmu “Leđa o leđa”. Ovu najnoviju “Glavu o glavu”, nijedan muzičar mu neće oteti.