Reklamožder

Prošlog vikenda u Sava centru održan je šesti put karneval reklama Noć reklamoždera. U prisustvu inicijatora Reklamoždera Žan-Mirija Bursikoa, u prepunoj dvorani, nekoliko hiljada pretežno mladog sveta, sa mnogo tinejyera, do duboko u noć temperamentno je pratilo emitovanje najbolje svetske primere reklama i učestvovalo u izboru naših najboljih spotova. Bilo je zviždanja glasom i pištaljkama, vikanja, navijanja, glasnih protesta, a bogami i tišine kad je bila potrebna istinska usredsređenost da se shvati poenta neke sofisticirane inostrane reklame.

Zaista impresionira u kojoj meri je reklama deo života mladog pokolenja. Koliko ono ima visprenosti da uoči kvalitete, nagradi duhovitost i ismeje reklamnu glupost, i to, kako bi se u slengu reklo, “iz pika”, bez ikakve ozbiljne zadrške.

Zaista je potrebno mnogo nacionalne samoironije pa da se na reči češke himne prikaže nepojamna zagađenost ove doskora beskrajno čiste zemlje, uz završno gorko pitanje da li, možda, treba menjati tekst himne koja opeva češku prirodu, koja tu i tamo više ne postoji od svakakvog đubreta i industrijskih otpadaka.

Koliko je potrebno hrabrosti pa reklamirati sladoled tako što će jedna fina dama u gotovo nekontrolisanoj strasti, posle uživanja u sladoledu, zagnjuriti glavu u krilo jedne muške skulpture vodoskoka i time napraviti utisak da je reč o felaciju, a ne o pranju usta posle uživanja u kremastom slatkišu.

Reč reklama, očigledno francuskog porekla, došla nam je preko Nemaca. Francuzi su nekoliko naroda zadužili ovom reči, a sami danas upotrebljavaju za reklamu termin publicitet, u svojoj varijanti. Zato je i original naziva reklamožder – Publivore.

Glagol reklamirati na francuskom, pored ostalog, znači što i kod nas danas – protestovati zbog nečega čime neko nije zadovoljan, na primer reklamirati loš kvalitet nekog proizvoda posle kupovine.

Francuska reč reklama (reclame, sa akcentom na prvom e), menjala je značenje tokom nekoliko vekova. U 16. veku tako se zvalo dozivanje sokola da se vrate na ruku sokolara; u 17. veku je bio tipografski termin – citiranje prve reči sa naredne strane knjige, a 30-ih godina 19. veka reklamom su se nazivali mali članci u novinama u kojima se oglašavala neka roba, produkt, knjiga... Otuda i reklama u današnjem značenju reči.

Francuski pesnik Verlen jednom se žalio: “Izbegavaju da citiraju moje ime, tobož da mi ne bi pravili reklamu. Sramno!”