Samba

Približava se februar, vreme karnevala u Rio de Žaneiru (“januarska reka”). Unutar četrnaest škola sambe takmiče se pojedinci ko će biti najbolji i dobiti najodgovornije zadatke u okviru jedne škole. Svaka škola izabere temu, entradu, koju će prikazati na Sambodromu u Aveniji markiz de Sapukal koju je koncipirao najveći brazilski arhitekt Oskar Nimajer.

Karnevali su kao forma uvezeni iz Evrope u 17. veku kao popularna i često gruba zabava. Bio je običaj da se prolaznici polivaju vodom, gađaju jajima, brašnom, trulim povrćem, čak i mokraćom, ako nisu imali dovoljno kolonjske vode.

Karnevale je krajem 19. veka počela priređivati gradska elita, deca bogatih Karioka, kako se zvanično zovu stanovnici Rija. A onda je niža klasa omladine početkom 30-ih godina prošlog veka počela da priređuje svoje karnevale. Na tim karnevalima počela je da se svira i igra čuvena samba nastala u kvartu Estasio.

Samba je dobila ime skraćivanjem reči zambacueca, koja je opet nastala od prideva zamacueco, što znači glup, koji potiče od glagola zamparse skakati, a kasnije i glupirati se.

Iz komercijalnih razloga 80-ih godina gradska uprava Rija dozvolila je strancima da, uz određenu uplatu, u karnevalu mogu učestvovati i oni, ako prođu određenu školu sambe. Međutim, ove godine se počelo ozbiljno govoriti da će vlast zabraniti učešće stranaca u karnevalskoj povorci, jer, ne znajući da igraju sambu kako valja, smanjuju atraktivnost karnevala.

Koliko je samba prirasla srcu svakog Brazilca, govori događaj koji se desio mojoj saputnici u avionu na povratku iz Rija. Mlada majka, crnkinja iz Angole, pre dve godine bila je u Riju da se operiše od neke bezopasne boljke. Bila je već na operacionom stolu spremna da je anestetičar uspava, kad tog trenutka iz jednog ugla operacione sale počeo je da joj se približava mladi lekar, igrajući sambu i pevajući tiho neku prikladnu melodiju. Kad ga je pacijentkinja razrogačenih očiju pogledala, on joj je samo rekao: “Zar nije bolje da sam pred operaciju veseo nego tužan? Tako ću vas bolje operisati.”