Karakas

Ove godine se Svetski društveni forum – okupljanje svih altermondijalističkih galaksija – odvija u dva termina i na dva mesta. Jedan termin određuje onaj drugi. Prvi je od 19. do 23. januara, u Bamaku, glavnom gradu Malija. Zatim, drugi, od 24. do 29. januara, u Karakasu, glavnom gradu Venecuele. Uoči otvaranja Foruma, 18. januara, desiće se politički susret od najveće važnosti, naslednik Trikontinentale: „Međunarodni dani rekonstrukcije internacionalizma naroda i antiimperijalističkog fronta”, uz učestvovanje stotinak intelektualaca i predstavnika društvenih pokreta trećeg sveta i drugih, povodom pedesetogodišnjice Bandunške konferencije.

Ideja da se svake godine organizuje Društveni forum rođena je na razmeđu vekova, na vrhuncu pobede iz 1998. nad kriminalnim Multilateralnim sporazumom o investiranju (AMI), u vreme stvaranja Attac-a u Francuskoj, u vreme uspeha demonstracija u Sijetlu protiv sastanka Svetske trgovinske organizacije, kada je izgledalo da se ofanziva liberalne mondijalizacije može zaustaviti.

Na taktičkom planu radilo se o tome da se stvori simetrična protivteža, ali i suprotan politički znak u odnosu na Svetski ekonomski forum koji svake godine krajem januara u Davosu, u Švajcarskoj, okuplja „nove gospodare sveta”. I gde hitaju ushićeno, lako, političke ličnosti država Severa, kao i Juga, i dolaze da prodaju bogatstvo svojih zemalja obećavajući najveću isplativost stranim ulaganjima, ne obazirući se na ekološku i društvenu cenu.

Odatle potiče izazov da se okupi, u isto vreme, Forum koji ne bi bio ekonomski, već društveni, i to ne na Severu nego na Jugu, u Porto Alegreu. U tom brazilskom gradu u kome su lokalni poslanici izmislili „buxet participacije”, dogodio se 2001. prvi Svetski društveni forum sa krilaticom pozajmljenom iz naših novina: „Jedan drugačiji svet je moguć.” To je rečenica koja je sama stvorila termin „altermondijalizam” da bi se označila strujanja koja okupljaju raznovrsne otpore liberalnoj mondijalizaciji.

Svetski društveni forum je jak politički projekat, inovativan i vizionarski. On ima nameru da okupi, na jednom mestu, preko udruženja, nevladine organizacije i sindikate, autentične predstavnike svih stanovnika Zemlje. Predstavnike svih onih koji pate od užasa globalizacije, i koji se globalizaciji odupiru snagom i odlučnošću.

Što se toga tiče, forum ima krajnje radikalnu političku nameru samom svojom modernošću. Ako, na primer, Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) okuplja države i vlade, što će reći strukture vlasti, Svetski društveni forum ima nameru da okupi, prvi put u istoriji, začetak skupštine čitavog čovečanstva, u strateškom cilju koji je istaknut: sprečiti liberalnu globalizaciju koja razara društva, uništava najosetljivije ekonomije i upropašćuje okolinu. Ali, s vremenom se taj cilj zamaglio, pomutio i u nekim duhovima čak potpuno izbrisao. Na drastičan način se to videlo U Porto Alegreu 2005, gde se mogla zaključiti neka vrsta iscrpljivanja prvobitne formule: za veliki broj učesnika Forum nije mogao i dalje da bude samo neka vrsta prostora za susrete i rasprave koji se ne završavaju delanjem; on takođe nije mogao da pravi uslove za prelazak na političko delovanje stvaranjem minimalne osnove, koja bi istovremeno bila i smisao i projekat alternative neoliberalnim politikama, i koja bi uklopila zajedničke ciljeve građana Severa i Juga. Zbog toga je Forum bio u opasnosti da se depolitizuje i folklorizuje. I da se pretvori u neku vrstu međunarodnog Sajma društava, svetski Salon „civilnog društva”, gde bi, protivno Davosu, ali nadahnuto boljim namerama, „dobro delanje” postalo središna preokupacija.

Ovakav zaključak izazvao je zauzimanje borbenih stavova i veću diskusiju o smislu, funkciji i budućnosti Društvenih foruma, bez obzira na to da li su svetski, kontinentalni, nacionalni ili lokalni. Ova za altermondijalizam odlučujuća rasprava nastaviće se u Bamaku i u Karakasu. Biće vrlo intenzivna u venecuelanskom glavnom gradu jer će se prvi put Forum suočiti sa bolivarskom revolucijom i ukupnim reformama koje vodi Hugo Čavez.

U latinoameričkoj atmosferi koja je označena skorim uspehom izvojevanim u Mar del Plati (Argentina) protiv projekta Sjedinjenih Država o Američkoj zoni slobodne razmene (na španskom ZLEA, ALCA) i po izbornoj pobedi, 18. decembra 2005, g. Evo Moralesa u Boliviji, učesnici Foruma u Karakasu moći će da se uvere, posmatrajući novu venecuelansku realnost, da globalizacija nije neizbežna. Da je moguće da se ona natera na uzmicanje. Pod uslovom da se ostane veran vrednostima pravde i solidarnosti, da se ne popusti, poklekne, izda. I da se daju svedočanstva nesalomive političke volje.

Injacio Ramone