Jednosmerni kapital

Interfiš, fabrika za preradu ribe iz sela Belotinac kod Niša mogla bi postati ozbiljna pretnja hrvatskoj riboprerađivačkoj industriji. Jer, Interfiš je nakon nabavke opreme iz Hrvatske povećala proizvodnju za četiri puta a planiraju i proširenje proizvodnje.

“Osnovni proizvodi Interfiša su pet vrsta sardina, a takođe se bavimo i preradom skuše i lososa. Proizvodimo za tržište Srbije i Crne Gore a imamo planove i za izvoz u Hrvatsku i Makedoniju”, kaže Aleksandra Mikić, direktor Interfiša otkrivajući da je u planu i kupovina brodova i otvaranje pogona za zamrzavanje ribe u Hrvatskoj.

Planovi Interfiša su u Hrvatskoj izazvali zanimljive reakcije.

“Tužna je spoznaja da su stanovnici Niša sigurni u isplativost konzerviranja ribe, a pri tom računaju i na hrvatsko tržište. Moglo bi se, dakle, dogoditi da uskoro u prodavaonicama na području Dalmacije, pa i otoka Visa, kupimo konzervu srdele s oznakom ‘riba u zejtinu s paradajz sosom,’” prokomentarisao je Đino Mladineo, predsednik Čiste stranke Prava iz Komiže na Visu tvrdeći da je ovim “definitivno uništena komiška riboprerađivačka tradicija duga 135 godina”.

Ako bi se ova prognoza obistinila bio bi to pravi prvi prodor srpske privrede na hrvatsko tržište. Ne znači, naravno, da izvoza robe iz Srbije u Hrvatsku nema i sada. Ističući da je robna razmena između dve zemlje u stalnom usponu u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom navode da je u ovom periodu Hrvatska bila drugi spoljnotrgovinski partner Srbije u regionu a deveti u svetu.

Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske je za prvih 11 meseci 2005. iznosila 414,4 miliona dolara, što je za 36,63 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

“Izvoz Srbije u Hrvatsku bio je u vrednosti od 183,1 milion dolara i primetan je porast od oko 38,8 odsto u odnosu na isti period 2004. dok je uvoz iz Hrvatske povećan za 34,95 odsto (231,3 miliona dolara). Imamo, dakle, deficit od 48,2 miliona dolara. U robnoj razmeni proizvodi za reprodukciju čine 73,5 odsto od izvoza, na široku potrošnju otpada 18,4 odsto a proizvodi za investicije učestvuju sa osam odsto. Kod uvoza iz Hrvatske, međutim, tokom 2004. godine smo imali 63,7 odsto proizvoda za reprodukciju, 63,7 odsto robe široke potrošnje i 8,3 odsto proizvoda za investicije. U Hrvatsku iz Srbije do sada je izvožen lim beli kalajisani, ulje od suncokreta i šafranike, etilen, toplovaljane i hladnovaljane table, namotaji i drugi proizvodi od lima, liveni i ostali proizvodi od gvožđa, lož ulje, poljoprivredni i šumski traktori,.. U izvoz je ušla i električna energija, etilen, sirova koža (goveđa) i sadnice voća i loze, kaže za NIN Mitar Pržulj, samostalni savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

Pržulj navodi da je istovremeno iz Hrvatske stizao benzin (bazni i primarni), mešavine propana i butana, veštačka đubriva, cigarete, polietilen, kutije, sanduci, gajbe, novine, časopisi, aluminijumske folije, kontejneri od stakla, staklene boce (obojene i neobojene), štednjaci, ploče, listovi, lekovi, kamen krečnjački, polistirol u primarnom obliku, sardine, sardinele i papaline, dijetetska hrana, hartija i talasasti karton, ali i upravljači sa programirajućom memorijom od 1.000 V.

U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom komentarišu da ukupne odnose sa Hrvatskom karakteriše, uglavnom, pozitivan razvoj, da je od 2000. godine intenziviran politički i ekonomski dijalog ali, napominju i to da je saradnju neophodno i dalje unapređivati, posebno kad je reč o pojedinim, još otvorenim pitanjima poput nedefinisane granice, imovine, povratka izbeglica, nestalih lica... Da bi se to postiglo na međudržavnom nivou je zaključeno dvadesetak sporazuma i protokola od kojih u ovom ministarstvu kao vrlo bitne ističu Sporazum o slobodnoj trgovini, Sporazum o sukcesiji i Protokol o saradnji u procesu evropskih integracija.

Prema ocenama samih privrednika uspostavljanje i unapređenje čvršće saradnje je moguće u oblasti mašinogradnje, elektroindustrije, kožarsko–prerađivačke industrije, poljoprivrede i drvne industrije. Sagovornik NIN-a u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom ističe da su, pored liberalizacije trgovine za značajnije povećanje i unapređivanje bilateralne trgovinsko – ekonomske saradnje prioriteti: rešavanje imovinsko – pravnih pitanja preduzeća, normalizacija platnog prometa, efikasnija saobraćajna povezanost (jer, direktna avio linija još ne postoji između Beograda i Zagreba), konačno rešavanje pitanja viznog režima i ugovorno regulisanje u preostalim važnim oblastima saradnje.

Pored daljeg intenziviranja saradnje u procesu evropskih integracija čvršće povezivanje obećava i regionalni projekat, – izgradnja naftovoda Konstanca – Pančevo – Omišalj – Trst.

Kao stručnjak za regionalnu saradnju Pržulj ističe i to da srpske i hrvatske firme treba da iskoriste mogućnost zajedničkog nastupa u regionalnim projektima i saradnje na trećim tržištima.

Dok se o investiranju srpskih firmi u Hrvatsku gotovo i ne može govoriti hrvatske firme su se pokazale kao vrlo zainteresovane za privatizaciju u Srbiji. Agrokor je na tenderskoj prodaji kupio Frikom za 11 miliona dolara, sa obavezom da u kratkom roku investira još 17,5 miliona dolara u novu opremu i 18,5 miliona dolara u socijalni program.

Ističući da Agrokor priprema gradnju svog prvog trgovačkog objekta iz lanca Konzum u Srbiji Mitar Pržulj napominje da je Todorićeva firma kupila i 26,9 odsto akcija Industrije ulja Dijamant iz Zrenjanina i da su zainteresovani za povećanje udela.

Našice cement su kupile 70 odsto akcija preduzeća Jelen do na tenderskoj prodaji (pet miliona dolara) i obavezali su se da u narednih pet ulože 4,17 miliona u povećanje proizvodnje kreča. I ovaj ugovor je pratio socijalni program u vrednosti od 1,2 miliona dolara.

Preduzeće građevinske keramike Polet iz Novog Bečeja (70 odsto) takođe je kupila firma Našice cement u konzorcijumu sa Tozom Marković iz Kikinde. Plaćajući 12,5 miliona dolara kupci su se obavezali da će zaključno sa 2006. godinom uložiti 25 miliona dolara u nove proizvodne projekte a da će pored toga uložiti i sedam miliona dolara u obuku radnika, bonuse i povećanje plata. Pored toga Našice cement kupuje i 38 odsto akcija preduzeća Stražilovo iz Sremskih Karlovaca i najavljuje rekonstrukciju i modernizaciju pogona.

Hrvatska mlekarska industrija Lura postala je strateški partner Somboleda kroz dokapitalizaciju od devet miliona evra. Kao većinski vlasnik iz Lure obećavaju ulaganje od 25 miliona evra i podizanje 300 mini govedarskih farmi.

Hrvatski kapital bio je i u konzorcijumu preduzeća iz Nemačke, Austrije i Mađarske koji je kupio Potisje iz Kanjiže, a Vindija iz Varaždina je za 85,6 miliona dinara kupila mlekaru Lajkovac.

Mitar Pržulj ističe da bi šansa srpske prehrambene industrije mogao biti izvoz na hrvatsko tržište i snabdevanje turističkih objekata.

“Mi smo nekada bili vodeći u snabdevanju njihovih turističkih centara. Kad se jednom izgubi tržište je teško ponovo steći ali, sve će zavisiti od naših standarda i od kvaliteta ponude. Zato puno pažnje poklanjamo razvoju regionalne saradnje i predstavljanju naših firmi na njihovim sajmovima,” kaže Pržulj komentarišući da Srbija nije iskoristila šansu da Podravka ovde otvori proizvodni pogon jer, kako reče “nije češka šargarepa bolja od naše.”

Učvršćivanju međudržavne saradnje trebalo bi da doprinese i najavljeno udruživanje tri najveće trgovačke kompanije na Balkanu: slovenačkog Merkatora, srpske Delte i hrvatskog Agrokora.

Kompanije će, prema prvim i do kraja nepotvrđenim informacijama biti uključene u novi krovni holding. Za sada je najviše neizvesno da li će u ovu sintezu ući Agrokor. U Sloveniji se čuju komentari da će biti teškoća “zbog istorijsko – političkih odnosa između Srbije i Hrvatske”.

U Delti M ovu potencijalnu saradnju još ne komentarišu a da će se Merkator širiti preko strateških povezivanja, pre izvesnog vremena je potvrdio i prvi čovek kompanije Žiga Debeljak, otkrivajući da Merkator želi da u Hrvatskoj osvoji 12 odsto tržišta, u SCG 10 odsto a da BiH “pokrije” pet odsto tržišta.

U međuvremenu je u javnost “procurila” i informacija da je Agrokor “jako zadužen dok Delta ima rezerve iz prošlogodišnje prodaje Delta banke i Delta osiguranja.

Vlasnik Agrokora Ivica Todorić se, ipak, na Bledu sastao sa predsednikom uprave Istrabenca Igorom Bavčarom (Merkator je u većinskom vlasništvu Istrabenca) i Miroslavom Miškovićem iz Delte. U Merkatoru ne kriju da im je strateški cilj da budu prvi ili drugi trgovac prehrambenom robom na tržištu Srbije i Crne Gore, na hrvatskom i bosanskom tržištu.

Todorićev trgovinski lanac Konzum interesantan je, svakako i Delti jer, i u samom Zagrebu ne kriju da “i pored najava nadležnih organa Hrvatska još nije otvorena za ulaganja iz Srbije.”

Ne treba zaboraviti ni zainteresovanost Tvornice duhana Rovinj za Duvansku industriju Senta (DIS). Iako je svojevremeno najavljivala da bi rado u Srbiji izgradila sopstvenu fabriku za proizvodnju cigareta pa potom učestvovala u privatizaciji DIN Niš ali je izgubila od Filip Morisa. Sada učestvuje na tenderu za prodaju većinskog državnog kapitala u DIS-u a konkurenti su joj Japan tobako internešnel” (JTI), britanski “Imperijal” i jedna na ovdašnjem tržištu nepoznata kompanije iz Holandije. Prodajom većinskog paketa akcija DIS-a praktično će biti okončana bitka za srpsko tržište duvana. Stručnjaci, naime, procenjuju da Srbiji u dogledno vreme neće biti potrebno više od četiri proizvođača, koliko ih ima nakon što su prošle godine fabrika u Senti i Monus iz Inđije dobile licence za proizvodnju cigareta. Fabrike u Nišu i Vranju su, da podsetimo, pre dve godine privatizovane i sad posluju u sastavu Filip Morisa (FM) i Britiš Ameriken tobaka (BAT). TDR svojevremeno nije uspeo da izdejstvuje licencu za proizvodnju, tako da mu je kupovina DIS-a poslednja šansa da se u borbu za što veći deo srpskog tržišta uključi kao “domaći” proizvođač, a ne samo kao izvoznik cigareta.

Jelica Putniković