Divac u reketu “Novosti”

I pored toga što su već poodavno u finansijskoj dubiozi, Večernje novosti su i dnevni list s najvećim tiražem u Srbiji i Crnoj Gori, pa ne čudi što su, pored Vlade Divca, za njih zainteresovane i neke evropske medijske kuće. Proslavljeni košarkaški as je malim akcionarima obećao da, i pored svih peripetija, neće odustati od kupovine Novosti. Uz ponuđenu cenu od 2 500 evra po akciji, Divac je obećao i dobar socijalni program zaposlenima. Ponuda je naišla na dobar odziv ali košarkaški mag je, poput peha kod kupovine akcija “Knjaz Miloša”, i kod Večernjih novosti napravio grešku u koracima. Otpočeo je pregovore sa direktorom Kompanije i glavnim i odgovornim urednikom Manojlom-Manjom Vukotićem. Nisu se složili o pitanju budućeg kadrovskog rešenja koje je za sebe tražio Vukotić.

Još 2000. godine Savezna vlada je formirala komisiju čiji zadatak je bio finansijsko razgraničenje između Novosti, Borbe i Štamparije. Predloženo je da se postojeći dugovi namire ustupanjem društvenog kapitala dužnika prema poveriocima. Dužnik je najvećim delom bila Borba, a poverioci Večernje novosti i Štamparija. Komisija je posao uradila, napravila izveštaj koji je Savezna vlada prihvatila, ali po tom izveštaju nikad se nije postupalo.

U međuvremenu se stiglo do suda. Spor je nastao pošto su u ime vlada Srbije i Crne Gore ministar za kulturu Srbije Dragan Kojadinović i ministar za kulturu Crne Gore Vesna Kilibarda 1. februara 2005. godine potpisali sporazum po kojem osnivačka prava nad Tanjugom, Televizijom Jugoslavija, Filmskim novostima, Jugoslovenskim pregledom i Saveznom javnom ustanovom Borba, do nalaženja konačnog rešenja pripadaju državnoj zajednici. Tog dana potpisan je i Protokol u kome se kaže da se pod Saveznom javnom ustanovom Borba podrazumeva i Kompanija Novosti. U međuvremenu je Vlada Srbije donela zaključak da potpisani sporazum nema pravno dejstvo. Uz obrazloženje da nisu raščišćeni vlasnički odnosi u ovim kompanijama, pa samim tim ni u Novostima, javni pravobranilac Srbije je podneo zahtev za zabranu trgovine akcijama. Privremena mera zabrane raspolaganja je doneta 28. juna prošle godine i ona ostaje na snazi do okončanja sudskog postupka.

Presudom od 17. januara ove godine Trgovinski sud u Beogradu je odbio zahtev Republike Srbije da joj se prenesu osnivačka prava u tri kompanije nastale iz bivše medijske kuće Borba. Presuda se odnosi na prenos 30 odsto akcija Novosti, 100 odsto akcija Borbe i 80 odsto akcija Štamparije Borba sa državne zajednice SCG na Srbiju. Kako je u međuvremenu Milan Marković, republički javni pravobranilac, najavio da će na presudu Trgovinskog suda podneti žalbu Višem trgovinskom sudu, preostaje da ova institucija donese konačnu odluku o tome koja država je suvlasnik u Novostima.

“Spor je u toku. Privremena mera zabrane raspolaganja, odnosno trgovanja akcijama ostaje na snazi do okončanja spora i pravosnažne presude Višeg trgovinskog suda”, kaže Ivanka Kozić-Knežević, portparol Trgovinskog suda. “Privremena mera zabrane raspolaganja odnosi se samo na 1 989 akcija (oko 30 odsto akcija) koje su predmet spora između državne zajednice SCG i Srbije. Viši trgovinski sud sada može da potvrdi odluku Trgovinskog suda, čime bi vlasnik postala državna zajednica i prestala bi zabrana raspolaganja. U slučaju da ukine odluku Trgovinskog suda, postupak bi bio vraćen na novo utvrđivanje vlasništva, što znači da i dalje ne bi bilo raspolaganja, a u slučaju da Viši trgovinski sud preinači odluku Trgovinskog suda tako što bi presudio da je vlasnik država Srbija, ta odluka bi bila konačna a prestala bi i zabrana raspolaganja državnim akcijama”, obrazlaže za NIN Ivanka Kozić-Knežević, ističući ponovo da “sudskom odlukom nije zabranjeno trgovanje akcijama malih akcionara”.

Dakle, u formalno – pravnom smislu ne postoji pravna smetnja koja zabranjuje malim akcionarima da raspolažu svojim akcijama. Divac, ili neko drugi, kupovinom udela svih vlasnika koji su voljni da prodaju svoj deo može da krene odmah.

“Zakon o privrednim društvima dozvoljava trgovanje akcijama u neposrednom dogovoru”, objašnjava pravni zastupnik Asocijacije malih akcionara Novosti, advokat Dragan Tomić.

Vlasnici akcija Kompanije Novosti organizovali su se u dva udruženja akcionara: Asocijaciju malih akcionara koji poseduju oko 35 odsto akcija i Konzorcijum Novosti d.o.o. gde je u formi pravnog lica objedinjeno oko 22 odsto akcija. Ovi procenti se menjaju a neki akcionari nisu želeli da pristupe nijednoj grupaciji, čekajući da vide razvoj situacije, pa potom da odluče da li će, i kome, prodati svoje vlasništvo u Novostima.

Tomić objašnjava da je deo malih akcionara Asocijaciju registrovao kao udruženje građana, da bi zaštitio svoje interese.

“Mi smo u subotu bili pred potpisivanjem ugovora, ali Divac je posle razgovora u Vladi Srbije odložio potpisivanje. Divac ne odustaje od kupovine ali ne želi da se upušta u sukob sa državom. U svakom slučaju, on je novac za kupovinu Večernjih novosti deponovao u jednu banku”, kaže Tomić odbijajući da komentariše koliko je Divac ponudio po akciji jer je to “poslovna tajna”.

Nebojša Vučinić, predsednik Skupštine akcionara Večernjih novosti i prvi čovek Konzorcijuma tvrdi, međutim, da se može postići bolja cena od one koju je ponudio Divac, od 2 500 evra po akciji neto (više od 3 000 evra bruto).

Vučinić još kaže: “Plašim se da iza cele priče stoji interes da se Novosti prodaju mimo javnosti. Uporno nam se nameće inicijativa o jednom jedinom mogućem kupcu. A Novosti su brend, nacionalni dnevni list. Rešenje je da svi akcionari nastupe zajedno. Da bude javna ponuda, na koju će se javiti više ponuđača.

Jelica Putniković