Može i inflacija na nulu

DIANA DRAGUTINOVIĆ, VICEGUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

Glavni zadatak NBS je kontrola inflacije, koja je prošle godine iznosila 17,5 odsto. U nadležnosti Diane Dragutinović su svi instrumenti koje je centralna banka prošle godine koristila na suzbijanju inflacije.

Da li vam je ovih dana neprijatno kad vas neko pita šta radite, da kažete da ste viceguverner?

- Pa meni jeste. Nadam se da nisam mnogo poznata i mislim da nisam, a naročito ne među nekim svetom koji nešto znači.

Vi ste viceguverner za monetarni sistem. Da li prema parametrima značajnim za taj sektor registrujete neke posledice koje bi se mogle pripisati tekućoj aferi?

- Pred kraj 2005. godine emitovali smo štednezapise samo za građanstvo s idejom da se što više novca povuče iz opticaja i istovremeno poveća dinarska štednja.

Emitovali smo iznos koji je izuzetno veliki u odnosu na dinarsku štednju, dinarska štednja je tri milijarde dinara, a mi smo emitovali papira od oko milijardu dinara. Samo za nekoliko dana pre afere je prodato 35-36 odsto i to u vreme kad ljudi kupuju za Novu godinu, kada su potpuno neki drugi troškovi, iako je januar mesec izuzetno dug. Nakon afere prodaja je skoro stala. Sad počinje polako ponovo, ali nakon afere je stala. A ja sam bila sigurna da će za sedam dana sve da ode.

Znači, afere utiču i kod nas?

- Definitivno utiču. Zatim, u decembru su banke prodavale devize Narodnoj banci, nisu imale kome, i centralna banka je intervenisala i kupovala devize. U januaruse dešava suprotan proces, imamo veliku tražnju banaka za devizama i kolebanja deviznog kursa.To se sve dešava u vreme afere. Definitivno sam shvatila na delu šta znači poljuljan ugled centralne banke.

U poslednjih godinu dana inflacija je postala hit tema medija. A vi tvrdite da Narodna banka Srbije veoma lako može da obori inflaciju, ali mora da vodi računa i o životnom standardu i o rastu. Možete li stvarno?

- Sve je moguće. I od nevaljalog deteta kaznama možete napraviti dobro.Moguće je. Samo je pitanje jačine udarca, koliko će Narodna banka jako udariti.

Znači, tehnički gledano, vi možete inflaciju da svedete i na pet odsto?

- Možemo, ali po cenu da zaustavimo privrednu aktivnost. Teorijski, NBS može da kaže: zamrzavamSVE kreditne plasmane, i privredi i stanovništvu. Ali, da li to treba?

Možete lida kontrolišete i zaduživanje banaka sa stranim kapitalom u inostranstvu?

- Naravno da možemo. Možemo uvesti marginalnu stopu obavezne rezerve. Je li možemo? To znači da svako novo zaduživanje banaka još više kaznimo. Samo je pitanje da li u zemlji koja je gladna kapitala treba učiniti sve da priliv kapitala destimulišemo. To su neke privrede jugoistočne Azije uradile u vreme buma priliva kapitala i pregrejanosti privrede. Uvele su stopu marginalne obavezne rezerve 100 posto. To znači da su svako novo zaduživanje banke morale da presele na račun centralne banke. Ništa nisu mogle da plasiraju. Znači, ima primera da su to neke zemlje uradile kad su bile suočene sa situacijomkao što je naša.

Nama naročito MMF stalno objašnjava da je inflacija najpogubnija za najsiromašnije slojeve. Sad nam vi kažete da bi oštro kresanje inflacije takođe uticalo na životni standard?

- Postoje empirijski dokazi da inflacija pozitivno utiče na rast i životni standard do neke granice, a zatim negativno utiče. Ta neka granica je dvadesetak odsto. Znači, do dvadesetak odsto ne utiče negativno na životni standard. Iznad toga utiče.

Znači, ova naša ne utiče negativno na životni standard?

- Još uvek ne. Sad, možemo se oko toga sporiti. Poznati ekonomista Robert Baruh ocenio je da je do 20 odsto nešto što ne utiče negativno. Zavisnost između inflacije i životnog standarda i rasta nije linearna i negativna nego zavisi od nivoa inflacije. Ako imate dve godine zaredom rast, prvo preko devet odsto, a sada preko šest odsto u 2005. godini, znači definitivno inflacija nije štetila rastu.

Uloga fiskalne politike i dalje ostaje ključna sa stanovišta inflacije. Jeste li hteli da budete duhoviti?

- Pored fiskalne politike postoji i takozvana liberalizacija. Nema makroekonomiste koji zna koja je prava mera liberalizacije. Mi smo liberalizovalipriliv kapitala, a nismo imali liberalizaciju odliva, zabranili smo da bilo šta odlazi. Da smo nešto malo pustili, mnogo bismo manje problema sa inflacijom imali.

Niste koristili ni kurs kao sredstvo za smanjivanje inflacije?

- Nismo. U zemlji gde je priliv kapitala za dve milijarde dolara iznad onoga što je potrebno za finansiranje deficita, potpuno bi bilo logično da, u sistemu sa fleksibilnim kursom, taj kurs strašno apresira. Sa jakom apresijacijom (jačanje dinara), mi takođe ne bismo imali problema sa inflacijom. Mi to nismo koristili. Nismo koristili liberalizaciju kapitalnih transakcija. Fiskalna politika je onako stidljivo krenula ka suficitu, ali ne dovoljno da pomogne monetarnoj politici u značajnijem povlačenju novca. Znači, jedan igrač prema pet.

Za mene je novina i da ste u poslednjem izveštaju amnestirali plate kao uzročnik inflacije?

- Prema podacima, tako stoji. Opet prema teoriji, rast plata koji nije veći od produktivnosti rada, ne deluje inflatorno. I ono što bi za nas trebalo da bude najvažnije, to je rast plata u javnom sektoru. One su gotovo bile stagnantne. Ne mogu da kažem da su krive, ako podaci jasno pokazuju da nisu.

Može li se na osnovuplanirane javne potrošnje, rasta društvenog proizvoda i ostalih dostupnih parametara, s visokom verovatnoćom izračunati inflacija?

- Ja mislim da ne može. Pod jedan, zato što na inflaciju u značajnoj meri utiču faktori ponude. Najviše utiču cene poljoprivrednih proizvoda i cene energenata.