Bitka za birački spisak

Crna Gora

Nakon poslednje posete Miroslava Lajčaka Podgorici, ovog utorka, odlučeno je da referendum o crnogorskom državnom statusu bude organizovan 21. maja, dok će lokalni izbori biti održani zajedno sa parlamentarnim na jesen. Izaslanik Havijera Solane je ponovio da je predlog o potrebnoj većini od 55 odsto važećih glasova jasan i da ne ostavlja prostor za stvaranje “sivih zona”. “I sad imam dobar osećaj nakon današnjih sastanaka jer se taj konstruktivni pristup nastavlja. Uoči sutrašnje sednice Skupštine (sreda – početak rasprave o predloženom Zakonu o referendumu) verujem da ćemo dobiti još jednu dobru vest koja ide iz Crne Gore za Evropu”, ocenio je Lajčak.

Uoči skupštinske sednice vladajuća koalicija u Crnoj Gori podelila se oko predloga Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, da je za konačnu odluku o nezavisnosti Crne Gore potrebna većina od 55 odsto važećih glasova. Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića je prihvatila, Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapića odbila Lajčakovu ponudu. Istovremeno, u tom dvojnom odgovoru vladajuća koalicija je, kao jednu od opcija nakon referenduma, najavila mogućnost proglašenja nezavisnosti Crne Gore i u slučaju da rezultat bude nešto ispod 55 odsto izašlih birača, jer i “pored konceptualne greške modela EU za većinu na crnogorskom referendumu, većina će ostati većina”, kako je rekao crnogorski premijer Milo Đukanović.

Pitanje je, međutim, i kolika je većina o kojoj se govori, budući da postoje velike nedoumice oko važećeg biračkog spiska, odnosno broja crnogorskih birača. Kako za NIN otkriva Dragica Perović, potpredsednica Demokratske srpske stranke (DSS) i član ekspertskog tima opozicije za problematiku biračkih spiskova, političkim partijama nisu dostupni podaci o licima koja su upisana u birački spisak a ne nalaze se u evidenciji prebivališta i ličnih karata MUP-a; ili, postoje podaci o građanima koji imaju uredno prijavljeno prebivalište i izdatu ličnu kartu ali ih nema na biračkim spiskovima; nedostupni su podaci o građanima Crne Gore koji su upisani u birački spisak, koji su zadržali crnogorsko prebivalište a žive i rade u inostranstvu; nedostaju podaci za izbegla i raseljena lica u Crnoj Gori; ne dozvoljava se uvid u spise o postupanju MUP-a o podnesenim zahtevima građana za sticanje crnogorskog državljanstva, kao ni uvid ovlašćenim predstavnicima političkih partija u službenu dokumentaciju MUP-a na osnovu koje se vrše promene u biračkom spisku...

Pri tom, treba podsetiti da je Miroslav Lajčak, na početku svoje misije, u neophodne referendumske principe uvrstio transparentnost referendumskog procesa, posebno akcentujući pitanje biračkih spiskova. Nastavak svog angažmana, kako je najavio, posvetiće praćenju ponašanja medija uoči referenduma. Spisak medija na koje će morati da obrati pažnju već je kraći nego što je bio, posle ukidanja crnogorskog Pinka.

Tatjana Nikolić