Vokrijeva misija

Globalna fudbalska promocija neće se završiti sa Svetskim šampionatom, juna – jula, u Nemačkoj. Izvesni fudbalski savezi, pod imenom VIVA (valjda treba da znači život), a pod pokroviteljstvom, opet, izvesnog Non-FIFA, u slobodnom prevodu, Nevladina svetska fudbalska asocijacija u novembru ove godine trebalo bi da organizuje šampionat sveta, dakako fudbalski, u turskoj republici Severni Kipar. “Samo sa osam reprezentacija u svetu još nepriznatih država”. Vest nije tabloidna već i istinita. Ako razmaženi fudbalski svet misli da jedino zvanično priznate države članice Ujedinjenih nacija mogu da igraju fudbal tako ne misle i oni koje “bespravno” nazivaju nacionalnim manjinama. Ovde je reč o ljudskim pravima!

Nekada fudbalski reprezentativac Socijalističke Jugoslavije i istaknuti prvotimac beogradskog “Partizana”, a sada predsednik još uvek nepriznatog Fudbalskog saveza Kosova, Fadilj Vokri, za NIN je ljubazno objasnio poziv i promociju VIVA za učešće na ovakvom šampionatu: “LJudski je igrati utakmice. Fudbalski savez Kosova je dobio poziv za ovaj turnir na Kipru. Nije reč o nikakvom svetskom šampionatu. Fudbalski savez Kosova postoji i zato ne treba praviti probleme. U članstvo FIFA i UEFA bićemo primljeni i već smo takav zahtev podneli. Molim da se ovde ne govori o politici već samo o sportskim motivima.”

Dalje, ljubimac navijača “Partizana” iz osamdesetih godina prošlog veka, Fadilj Vokri, objašnjava da se utakmice na Kosovu redovno igraju, a klubovi su oni isti koji su se takmičili i u ligama bivše Jugoslavije. Znači, “Priština”, “Lirija” iz Prizrena, “Vlaznimi” iz Đakovice, “Fljamurtari”...” Naš veliki prijatelj i promoter fudbala na Kosovu je Ronaldo. Učestvovao je u jednoj humanitarnoj akciji u Đakovici. Uskoro očekujem i poziv Turskog fudbalskog saveza kao i Makedonije. Moji prijatelji su i u Beogradu. Velike uspomene i iskustvo imam sa “Partizanom”. Sa prijateljem Slobodanom Santračem, u vreme dok je bio selektor Makedonije, razmenili smo dosta iskustva i sportski razgovarali o fudbalu.”

Fudbalski klub “Vlaznimi” je svojevremeno dobio ime na predlog Fadilja Hodže, istaknutog albanskog funkcionera i narodnog heroja Socijalističke Jugoslavije. Klub se tada, kako dolikuje, zvao “Bratstvo – Jedinstvo” iliti “Vlaznim – Baškimi”. Kasnije šezdesetih, ali i danas samo kratko “Vlaznimi”. Klub je bio zaista multietnički. Srbin Đokica Stanojević, čija je karijera trajala dosta dugo, bio je kapiten ove ekipe, a ostali igrači bili su Albanci!

“Mi i sada želimo Srbe u našim klubovima. Sportski motivi su iznad političkih. Zašto sam ja igrao u “Partizanu”? Bio sam veliki talenat, a “Partizan” veliki klub. I danas je to”, zaključio je Vokri.

Svojevremeno je Miroslav Blažević bio trener “Prištine, kasnije selektor (izbornik) selekcije Hrvatske: da li bi možda popularni Ćiro bio i selektor reprezentacije Kosova. Predsednik Fadilj Vokri kaže: “Gospodin Blažević je ostavio veliki utisak na Kosovu. Čujem se sa njime, ali ne znam njegove planove i želje. Fudbal nema granica i gospodin Blažević je rado viđen gost na Kosovu.

Kontroverzni Blažević je zaista udario pečat fudbalu, pogotovu u Prištini. Uspeo je ovaj tim da na volšeban način spase od ispadanja iz Prve lige bivše Jugoslavije. U Prištini su, na stadionu koji je okupljao i po dvadeset hiljada gledalaca, navijači umesto belih “kečeta” nosili bele šalove, kakav je imao popularni Ćiro. Dobro obavešteni kažu da je Blažević samoinicijativno nabavio materijal za šalove u Italiji i dao da ih krojač obradi u njegovom stilu. U vremenu fudbalske euforije na Kosovu takvih šalova je prodato desetine hiljada, a Ćiro Blažević je za uspomenu i opstanak dobio zlatan ćup u obliku fudbalske lopte težak tri kilograma...