Arhiva

Influenca, gospođica koje nema

Momčilo B. Đorđević | 20. septembar 2023 | 01:00

Otkako smo od sredine prošle godine zatrpani napisima i izjavama o ptičjem gripu i njegovim smrtonosnim posledicama, čuli smo i pročitali sve što se moglo naći na tu temu. Zloglasna španska gospođica sva u crnom, pred kraj Prvog svetskog rata koštala je života oko 40 miliona mlađih ljudi, što bi odgovaralo današnjem gubitku od oko 150 miliona žrtava.

Smrtonosni virus gripa sa početka prošlog veka, poznat kao H1N1, daleki je srodnik ptičjem virusu H5N1 o kome se sada sa strahom govori. Ali, ako se zanemare navodi iz Livijusove 25. knjige „Istorije Rima” (212. god. pr.n.e.), tvrde istoričari medicine, priča o gripu i njegovoj sklonosti ka ubijanju svakog koga zakači, počela je 1889. godine. Te godine stigli su iz Rusije prvi izveštaji o “maršu smrti”, da bi u zimu došlo i do prve globalne pandemije. Virus je nadirao u talasima, po jedan u svakoj od narednih četiri godine. Kad bi dostigao najveću snagu, sve bi stalo: pošte bi prekidale rad, banke bi se zatvarale, a vozovi ne bi izlazili iz svojih stanica. Tokom četvrtog talasa gripa u 1892. godini, na onda jedinom groblju u Londonu dnevno je sahranjivano oko 200 umrlih. Engleska kraljica Viktorija izgubila je svog praunuka Alberta, drugog pretendenta na britanski tron. Ruska i nemačka imperijalna familija takođe su platile svoj danak. Te godine je i italijanski kralj izgubio svog drugog sina. Aristokrate, političari, pesnici i operski pevači, kardinali, obični vernici i siromasi želeli su da se izbave od bolesti, ali bolest je bila neumitna i neizbirljiva.

Danas znamo da je prouzrokovač gripa – virus, do te mere proste građe da van organizma nestaje za dva ili tri dana, tako da se njime obično ne možete inficirati prostim dodirom. Međutim, ptičji virus, najnovijeg soja, H5N1, za razliku od ostalih virusa, napolju preživljava i do šest dana, tako da je mogućnost infekcije dodirom predmeta ne samo moguća, već i skoro sigurna.

Međunarodni donatori odobrili su proteklog januara u Pekingu 1,9 milijardi dolara ne bi li se sprečilo širenje virusa iz Azije prema ostalom delu sveta. To je ogromna suma novca za borbu protiv pandemije koje još nema, pri čemu u svetu haraju malarija i AIDS sa 3 000 odnosno 6 600 umrlih bolesnika na dan. Ne zaboravimo pandemiju saobraćajnih katastrofa, koje bi se mogle preduprediti mnogo lakše od pandemija gripa. Odobrena planina novca po uobičajenom automatizmu smanjuje fondove za borbu i protiv drugih globalnih problema, poput ekstremnog siromaštva i gladi, koji se nikad neće pojaviti u Americi i Evropi.

Ali, pored mnogih alarmantnih podataka o gripu i „dnevnih istina” koje posle nekog vremena neizbežno blede, zauvek će se pamtiti da je od šest i po milijardi ljudi na našoj planeti, “svega” stotinak umrlo zbog najnovijeg soja ptičjeg gripa – H5N1 kao i da su svi, bez izuzetka, bili u direktnom kontaktu sa obolelom živinom. Za sada nema nijednog zabeleženog slučaja prenosa bolesti sa čoveka na čoveka. Drugim rečima, nije se dogodilo nešto što je neophodno da bi nastala pandemija. Milijarde dolara nisu odobrene da bi se pluća inficiranih i mrtvih labudova iz Podunavlja slala u Englesku na ekspertizu niti da bi se uništavala i najmanje sumnjiva živina. One se troše jer se zna da bi pandemija gripa pored života stotinak miliona ljudi koštala svetsku ekonomiju nekih 4,4 triliona dolara, što otprilike iznosi koliko i ukupni japanski godišnji ekonomski proizvod.

Ali pre nego što, slušajući medije, političare i prodavce lekova, formiramo uverenje o neizbežnoj katastrofi i tako uvedemo sebe u stanje stresa, moramo prihvatiti da je Zemlja u nekim situacijama prilično opasno mesto za život i da smo svi smrtnici za koje je najbolje držati se samo proverenih činjenica:

- medicina u 2006. neuporedivo je moćnija od one iz vremena smrtonosnih pandemija;

- svi iznad pedesete godine života poseduju značajan imunitet, pošto su pregurali najmanje dve pandemije gripa, a da toga i nisu svesni;

- da bi ptičji grip mutirao i postao sposoban da se prenosi sa čoveka na čoveka, potrebne su godine, a ne dani;

- vakcina protiv običnog gripa odlična je za sve, a naročito za one koji se bave živinarstvom; mešavina genetičkog materijala ptičjeg i ljudskog virusa označava prvi korak ka mutaciji i stvaranju novog soja koji bi mogao da se prenosi sa čoveka na čoveka;

- odlična ideja je vakcinisati se protiv pneumokokne pneumonije koja je smrtonosna ukoliko zadesi nekog prethodno zaraženog pandemičnim gripom. Ni u najbogatijim zemljama sveta nema dovoljno respiratora (mašine za disanje koje spasavaju od pneumokokne pneumonije). Zbog toga su pre desetak dana dva lekara iz Minesote (SAD) objavila članak (Academic Emergencdž Medicine) u kome ističu da bi se u slučaju pandemije moralo računati na diskriminaciju u kojoj zbog manjih izgleda na preživljavanje, respiratore ne bi dobili vrlo stari i vrlo teški bolesnici;

- obezbediti tamiflu, tj. antivirusni lek i ne obazirati se na priče o moždanoj komi koja može nastati posle gutanja leka. Danas se tamiflu daje i deci oboleloj od gripa;

- razmotriti sa svojim lekarom nabavku veće količine statina, tj. leka koji se daje protiv visoke koncentracije holesterola u serumu. Jedna danska studija pokazala je da niko od 60-godišnjaka koji su bili na statinu nije oboleo od gripa;

- ne rukovati se ni po koju cenu, ne dodirivati lice, ne čačkati nos prstima i ne koristiti nokte da bi se otklonili komadići hrane između zuba.

Podsetimo se da je Šekspir najvažniju sudbinsku stvar sumirao rekavši: “Svi mi Bogu dugujemo smrt. Kad se pomirimo s tim danas, već sutra nemamo šta da brinemo.” Držimo se toga, ne kvarimo život panikom i uživajmo u svakom danu u kome smo nogama na čvrstom tlu.