Katastrofalna greška Tribunala

SERGEJ LAVROV,

MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA RUSKE FEDERACIJE

(Od dopisnika NIN-a iz Moskve)

Neostvarena želja Slobodana Miloševića da se leči u Rusiji i njegova poslednja molba za pomoć upućena ruskom Ministarstvu inostranih poslova, opredelili su na neki način ulogu Rusije u svemu onome što se događa posle smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika. To što nije mogla da pomogne živom Miloševiću, Rusija je pokušala da nadoknadi u ovih nekoliko dana koji su usledili. NJegovoj porodici obezbedila je utočište, poslala lekare da ispitaju okolnosti pod kojima je umro, pomogla njegovom sinu da preuzme telo. Čak i u ruskoj štampi, koja je prilično jednodušna u osudi Tribunala, pojavila su se pitanja razloga za takvu reakciju – ne svodi li Rusija na taj način svoje račune sa Zapadom, a Moskovski Komsomolac se pita: “Zašto mi to radimo? Tako sigurno nećemo poboljšati odnose sa Srbijom. Pre ćemo ih pogoršati jer u Srbiji onih koji ne vole Miloševića nije manje od njegovih pristalica. Pre bi se reklo da ih kvarimo.”

Iz ekskluzivnog intervjua ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Viktoroviča Lavrova dopisniku NIN-a, koji će u celini biti objavljen u idućem broju, izdvajamo odgovor na to i pitanja vezana za Miloševića.

- Pitanje Miloševićeve sahrane i prisustva njegove porodice sahrani je nešto veoma lično. Mi smo pomogli da se telo dopremi u njegovu domovinu. Protiv toga nije ni srpska vlast. Koliko je meni poznato, sve strane koje su na ovaj ili onaj način učestvovale u onome što se događalo ovih dana izrazile su spremnost da omoguće njegovim najbližima da isprate Miloševića na poslednji put. Ne smatram da ta tema, koja je duboko lična, može da isprovocira bilo kakve probleme ili zahlađenje odnosa između Rusije i Srbije. Naprotiv, ono što sam čuo daje mi za pravo da verujem da i srpske vlasti čine sve da omoguće porodici da se okupi na sahrani.

Pismo kojim je Slobodan Milošević tražio pomoć ruskog MIP-a stiglo je prekasno. Da li bi se išta promenilo da ste ga dobili na vreme? Šta ste, uopšte, mogli da uradite?

- Mi smo pismo dobili kasno, dva dana posle Miloševićeve smrti. Naravno, da smo ga dobili ranije učinili bismo sve što je u našoj moći da mu pomognemo. Ponovo bismo se obratili Tribunalu sa garancijama. Još jednom bismo garantovali Miloševićev povratak u zatvor posle lečenja, ispunili bismo i sve dodatne uslove ako bi ih bilo. Tražili bismo od Tribunala da još jednom razmisli... Ali, govoriti danas o tome nema nikakvog smisla. Život Slobodana Miloševića ostaje na savesti Haškog tribunala.

Ruska javnost ovih dana veoma je mnogo spekulisala o uzrocima smrti bivšeg jugoslovenskog predsednika. Smatrate li da ima osnove da se sumnja u njegovu prirodnu smrt?

- Sam kraj Slobodana Miloševića, to je pre svega gubitak ljudskog života, života čoveka koji je neodvojivi deo istorije svoje zemlje. Sa svim svojim dostignućima, sa svim neuspesima njegove politike. Činjenica da je umro pod tim okolnostima, naravno, izaziva ogromno žaljenje i na čisto ljudskom planu, pogotovu nakon onoga što su rekli ruski lekari koji su bili u Hagu i upoznali se sa rezultatima obdukcije. Oni su potvrdili dijagnozu – infarkt miokarda, dakle prirodna smrt. Takođe su zaključili da je napravljena katastrofalna greška i da bolesnome nije ukazana kvalifikovana pomoć. Nije mu dozvoljeno da se leči! Da je dijagnostika bila detaljnija, postojale su sve šanse da mu se produži život. S ljudskog stanovišta, to zaista mora da izazove sažaljenje. Koliko je meni poznato, to izaziva sažaljenje i samog Tribunala. Žao im je što se, eto, nije dalo da se izvrši pravda. A ja se pitam ko to nije dao: gospod Bog, lekari, sudije...? Sve je to pomalo licemerno. U svakom slučaju, apsolutno je neumesno u ovoj konkretnoj tragičnoj situaciji.

Da li smatrate da je Rusija uradila sve što je mogla da obezbedi da se Milošević leči?

- Mi smo bili spremni i dali smo sve neophodne garancije koje su od nas tražene da bi ga spasili u Moskvi. Garantovali smo da će se vratiti u Hag. Tribunal te garancije nije prihvatio.

Duma smatra da Haški tribunal treba ukinuti?

- Napominjem da je Tribunal stvoren kao privremeni organ i da je u njegovu suštinu ugrađen princip da se što je moguće pre sav rad na istrazi zločina i sve optužnice predaju nacionalnim sudskim organima. Nacionalni sudski organi spremni su za to. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odredio je da je 2008. godina u kojoj treba svi procesi da budu završeni, a 2010. je godina kada on treba da prestane da postoji. Možda bi trebalo da to bude i ranije. Tu je previše politike. A da se sudski organi bave politikom, to je nedopustivo. I, potvrđujući našu poziciju da je neophodna saradnja sa Haškim tribunalom, mi ne možemo da ne ponovimo naše nezadovoljstvo politizacijom tog suda. NJega se sada boje svi oni koji bi eventualno želeli da se dobrovoljno predaju. Boje se, s pravom, ili Tribunala, ili njegovih lekara... Ja, naravno, ne želim nikoga konkretno da optužujem, ali suviše je mnogo činjenica koje potvrđuju da tamo nešto nije kako treba.

Na vest o Miloševićevoj smrti zatražili ste objašnjenje od Tribunala. Imate li nameru da još nešto preduzmete?

- Znamo da i Tribunal i policija Holandije sprovode istragu povodom uzroka smrti. Nadamo se da će to istraživanje biti transparentno i da ćemo znati njegove rezultate. I da rezultati te istrage neće propasti bez traga kao što su propali bez traga rezultati rada finskih patologa povodom tragedije u Račku. To je do današnjeg dana tajna iza sedam brava mada svi koji su ispitivali taj slučaj znaju da nikakvog genocida tamo nije bilo i da je reč o pucnjavi između dve naoružane grupe ljudi. Ali, i to ostavljam na savesti Tribunala i glavnog tužioca.

(Intervju sa Sergejom Lavrovim će u celini biti objavljen u sledećem broju)