19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
“Uslovna sloboda” je još jedan u sve ubrzanijem kolu srpskih filmova bez ikakvih vrednosnih kriterijuma. Oni od tragedije prave komediju, a od komedije tragediju.
Temu odbeglih haških optuženika, koja danas ozbiljno pomračuje srpsko društvo i potresa ionako nestabilne institucije države, temu koja sadrži tragične tonove, Živanovićev film pokušava da učini smešnom.
Da bi bila snimljena “Uslovna sloboda”, bilo je potrebno da se udruži nekoliko ozbiljnih nedostataka: rđav ukus, predimenzionirano samopouzdanje, neznatan dar i loša namera.
Da bi “Uslovna sloboda” zasvetlela u tami bioskopa, bilo je potrebno smisliti, najpre, jednu intrigu nabreklu od arogancije prema smislu, pribaviti, zatim, novac (između ostalog i od Ministarstva za kulturu), ubediti i neke ugledne glumce da u ovoj realizaciji učestvuju (i time da svojom finansijskom i medijskom jednokratnom koristi ozbiljno i dugoročno naruše svoj, ne samo profesionalni, ugled) te se, najzad, preporučiti distributerima: to su četiri instancije, četiri moguće kontrole koje nisu bile u stanju da obave svoj zadatak. Ovo nas upozorava da živimo “u vremenima sasvim očajnim”.
