Dobro “vezivanje” posla

LJubomir Aksentijević, regionalni direktor Societe Generale Corporate Investment Banking (SGCIB) za poslovni razvoj u jugoistočnoj Evropi

Rizik zemlje Srbije postao je pristojan, institucionalno i zakonski je regulisano. Stoga je banka Sosijete ženeral odlučila da Beograd bude centar za poslovni razvoj jugoistočne Evrope. Za regionalnog direktora imenovan je LJubomir Aksentijević, dosadašnji predstavnik banke za Kaspijski region. Aksentijević je bio projekt-menadžer i glavni koordinator na projektu stoleća, izgradnji velikog kaspijskog naftovoda BTC (Baku–Tibilisi–Čejhan), koji iz regiona Kaspijskog jezera “crno zlato” transportuje do turske luke Čejhan, kako bi tankerima stiglo do potrošača u celom svetu. U SGCIB ne kriju da su zainteresovani i za angažman na finansiranju naftovoda čija gradnja se planira u jugoistočnoj Evropi, pre svega onog koji od Konstance do Trsta trasom prolazi i kroz Srbiju, a Aksentijević za NIN napominje da bi bilo pametno primeniti logiku planera BTC-a, pa uz cev za naftu položiti i gasovod.

- Specijalnost ove banke sa tradicijom dugom 140 godina jeste finansiranje velikih projekata u energetici, u proizvodnji i transportu sirove nafte i prirodnog gasa, a SGCIB je bila vodeća banka u finansiranju i glavni koordinator projekta BTC. Mi smo refenrentna banka u oblasti nafte i gasa. Dosta je onih koji su za ovakve projekte spremni da daju novac, ali samo je nekoliko banaka u svetu koje umeju da naprave i vode ovakve projekte. U finansiranju su učestvovale sve glavne međunarodne finansijske institucije, kao i Svetska banka. To je bio posao vredan oko četiri milijarde dolara. Još toliko je uloženo u naftna polja, a uloženo je oko 12 milijardi dolara. Naftovod BTC je prvi koji kaspijsku naftu dovodi ka potrošačima u Evropi i svetu i prvi naftovod koji ne ide preko ruske teritorije. On ima geostrateški značaj, ne samo zbog trase već zato što diversificira poslove s naftom. Ovim projektom se uspostavljaju ekološki standardi koji su veoma visoki, priča Aksentijević i napominje da je od 10 godina koje je proveo na ovakvim poslovima u azijskim zemljama čak sedam radio u Bakuu i Azerbejdžanu.

Ne krijući zadovoljstvo što je i sam doprineo realizaciji jednog grandioznog projekta, Aksentijević napominje da je paralelno sa naftovodom BTC, na rastojanju od 30 do 40 metara ide i gasovod. Ovaj kaspijski gasovod se uključuje na sistem turskog, domaćeg gasovoda, pa ide dalje na Balkan.

- Turska je sa Grčkom zaključila međudržavni sporazum da se to produži. U toku je izrada projekata da se jedan krak pruži Jadranskim morem, tamo gde je najuže, kod “čizme”, do Italije, dok će se drugi popeti uz Balkan i preko Hrvatske i Slovenije stići u Evropu. To je ta diversifikacija energije. To je dobar primer. I za ovaj Panevropski naftovod bi, zapravo, bilo mnogo optimalnije da se uz njega izgradi gasovod. Iz mnogo razloga. Najpre, to je diversifikacija energije. Iako je drugačija distribucija, i to je transport cev na cev. Gas kao gorivo budućnosti ekološki je čistiji, a potencijalno tržište gasa je mnogo veće. Gas mora da ima krajnjeg korisnika, a Evropa ga mnogo kupuje. Uz to, koriste ga sve zemlje kroz koje prolazi gasovod, strateški je isplativiji i ekonomski efekti su mnogo veći nego kad se gradi samo naftovod, objašnjava sagovornik NIN-a.

Aksentijević dalje kaže da je u planiranju tranzitnog naftovoda i gasovoda najosetljivije pitanje predugovaranja garantovanih količina nafte i gasa za inicijalnu rentabilnost.

- Bez toga ne može ništa da se radi. Ako se ne obezbedi input, cela finansijska konstrukcija ne može da bude atraktivna za banke i onda je teško obezbediti investitore. Obezbeđivanje nafte i gasa na ulaznom delu naftovoda je ne samo tehnološko–tehničko i ekonomsko već i geostrateško pitanje. Tu treba dobro “zavezati” posao sa naftnim i gasnim kompanijama, jer prenos nafte i gasa do krajnjeg korisnika je, zapravo, samo sredstvo. Cilj je da upravljaš tržištem. Kontrola tržišta je veoma osetljivo pitanje i dok se ona ne obezbedi kako treba, ne može se doći do inicijalne rentabilnosti. Samim tim ni do banaka i investitora, kaže Aksentijević.

Komentarišući ovom bankarskom logikom koliko su međusobno konkurentni projekti čak četiri naftovoda koji se planiraju preko Balkana Aksentijević kaže:

- Da, ali neće oni svi istovremeno početi da rade. U prednosti će biti onaj koji prvi počne, a potom je u pitanju dinamika punjenja. Da li će naftne kompanije koje se odluče da pune prvi naftovod da se odluče da pune i drugi? Koliko će kojim naftovodom da transportuju? Mora, takođe, da se napravi i tehnički projekt da bi se znalo koliko to sve košta, koliko je ovaj projekat jeftiniji od drugih, konstatuje Aksentijević komentarišući da bi pet država kroz koje PEOP naftovod prolazi morale da se dogovore o zajedničkoj akciji za pripremu inicijalnog projekta izgradnje jer je reč o nacionalnim interesima.

Pored naftovoda i gasovoda, Aksentijević je radio i na projektima velikih termoelektrana, sa kombinovanom potrošnjom gasa i nafte i nabavku Erbasovih aviona. Pored finansiranja gradnje, SGCIB organizuje i plasman sredstava svojih klijenata. U Azerbejdžanu i Kazahstanu je tako formiran naftni fond.

Po uzoru na Norvešku, a da bi se izbegao holandski sindrom (kada se privreda zasniva samo na jednoj “kulturi”, u ovom slučaju nafti i gasu), fond se formira da bi se određeni procent prihoda ostavio za generacije koje dolaze.

Srbija, doduše, nema velika rudna bogatstva, ali Aksentijević ističe da ima sjajan geostrateški položaj i još nezagađeno zemljište, što je idealan poljoprivredni resurs, ima turističke resurse i geotermalne vode, koje su neiskorišćeno bogatstvo. Srbija ima i neiskorišćeno bogatstvo u ljudima.

- Mada, mene brine to što smo mi stari 43 godine u proseku. A od ovih 300 000 koji su otišli u inostranstvo, bar 80 000 ih je mladih, obrazovanih. Oni bi bili vrhunski menadžeri i njih treba vratiti. Dati im preferencijalne uslove, jer Srbija nema vremena da se demografski obnovi. Malo optimizma mi uliva to što sam čuo da se radi strategija privrednog razvoja. Ona je važna koliko i Ustav, ističe Aksentijević.

Sa pozicije regionalnog direktora Aksentijević najavljuje da će koordinirati strategiju razvoja Societe Generale Group, odnosno osnivanje banaka u onim zemljama gde još banka Sosijete ženeral ne postoji: u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i u Mađarskoj.

- U Srbiji smo zapaženi, a siguran sam da ću za svog mandata u najvećem broju zemalja dopuniti tu mrežu. Već za nekoliko dana objavićemo da smo u jednoj od bivših jugoslovenskih republika osnovali banku. Ovaj region je identifikovan kao evropski, kad imate mrežu banaka to nije prosta kupovina, jer postiže se sinegrijski efekat u mreži. Jedan i jedan su tada tri, to je razvoj klijentele, razvoj stanovništva i razvoj samog regiona, objašnjava Aksentijević ne krijući da su mu investiciono bankarstvo i veliki projekti “slabost”.

Za samu Srbiju, investiciono bankarstvo i berza su sledeće oblasti neophodnog razvoja, jer “u jednoj razvijenoj tržišnoj bankarskoj ekonomiji potrebno je da i berza i banke budu razvijeni da bi berza obavljala svoju funkciju. A nema velikih banaka bez razvijene privrede”.

- Naša banka u Srbiji je pokazala dinamiku i zavidnu reputaciju. Po tome smo mi već u Evropi. Počeli smo oprezno sa koncesijama i finansiranjem projekata, s investicijama. Približićemo to i našim velikim klijentima. Ako ne finansiramo s njima ovde, finansiraćemo njih odavde za ovde. Finansiraćemo ih za ove projekte ovde. To je onda njihov rizik u ovoj zemlji, a mi se oslanjamo na njihove celokupne potencijale. Ili ćemo participirati sa međunarodnim organizacijama ili ćemo vršiti promociju. To je dugoročan posao. Čekamo fondove, a možda i sami osnujemo fond za razvoj ili penzioni fond, najavljuje deo planiranih aktivnosti Aksentijević i otkriva nam da jedna grupa menadžera ove banke obilazi preduzeća u Srbiji “da vidi može li da investira, direktno”.

Bankar s ordenjem Francuska je LJubomira Aksentijevića odlikovala sa dva ordena. Francuski nacionalni orden Legije za zasluge u rangu viteza dobio je kao predstavnik Sosijete ženeral banke u Beogradu 1989. godine za razvoj finansijskih veza između Jugoslavije i Francuske. Orden Legije časti dobio je u Azerbejdžanu za aktivnost banke i doprinos razvoju saradnje između Azerbejdžana, Francuske i Evrope na izgradnji BTC, jer je na ovom projektu angažovao mnoge francuske firme. - Znače mi ta priznanja mnogo. Dobijena su za konstruktivnu privrednu aktivnost. To smatram priznanjem za životno delo, kaže Aksentijević podsećajući da u tu kategoriju stavlja i to što je jedan od osnivača SG banke u Srbiji. – Radilo se, kaže, i u vreme sankcija. Bilo je to malo drvo a sada je to banka koja ima 800 ljudi, 56 poslovnica, selimo se u novu zgradu. Sada je to banka koju “privremena oluja ne može srušiti”. Pred penzijom sam, ali ne bih još da odem. Raduje me što mogu ovde u Srbiji još nešto da uradim. Ovo je moj matični region. Želim još da doprinesem. Tako neću imati šok od penzije. Uspešna karijera je pitanje samopoštovanja koje ti dozvoljava da se povučeš iz nečeg. Mogao sam penziju dočekati u Parizu, ali želim ovde da se šetam sa unucima.