Kaskader

Kaskader Željko Božić (32) je prošle nedelje, 27. aprila, u zapaljenom automobilu izveo skok u Savu sa Brankovog mosta. Evo ga u bolnici sa dva povređena vratna pršljena. A lekari se bore za njegov život. Supruga, i sama kaskaderka, izjavljuje da se, posle izvesnog kolebanja, složila da njen muž pokuša da izvede ovaj opasni skok. Najhrabriji među našim kaskaderima je i predsednik njihovog udruženja, koji je tim skokom hteo da najavi Međunarodni festival kaskadera u Beogradu narednog 24. septembra, čiji je osnivač bio pionir našeg domaćeg kaskaderstva Dragoljub Aleksić.

Moram da priznam da nemam mnogo razumevanja za ovu vrstu hobija, strasti, profesije, šta li je! Ali, iako sve postojeće nije i racionalno (suprotno od jedne od Marksovih teza o Fojerbahu), mada ima svoj razlog postojanja, vidim rezultat toga što postoje kaskaderi.

Pre svega, oni postoje zbog pošasti masovne proizvodnje filmova katastrofe, čiji je beskrupulozni proizvođač pretežno Holivud. Ti “potrošni” ljudi zadovoljavaju najniže strasti gledalaca koji uživaju u tuđoj nesreći, što im povećava količinu adrenalina u krvi. A oni sami imaju potrebu da budu najhrabriji, te ne prezaju od velike opasnosti kojoj se sami dobrovoljno predaju. Novčana korist je, kod većine, svakako na sporednom mestu. Naši kaskaderi čak pomažu deci bez roditeljskog staranja.

A osim toga, postavlja se i moralno pitanje, koje je na religiozan način postavilo hrišćanstvo osuđujući kao greh samoubistvo. Nekad se zbog toga samoubice nisu sahranjivale na groblju, već izvan njega. A logika je ova: oduzeti sebi život je smrtni greh. Jer ubica se može pokajati, a samoubica ne može jer objekat svoga zločina, samog sebe, sa sobom odnosi u grob. Na građanskom nivou postavlja se jednostavno pitanje: nije li spektakularni skok i krivično delo, koje se može pravno kvalifikovati kao izazivanje opšte opasnosti.

Reč kaskader je svet nasledio od francuske reči, koja je prvi put u Francuza zabeležena 1860. godine kao naziv za akrobate u cirkusu koji izvode razne padove. Krajnje poreklo reči kaskader je, preko italijanskog, od glagola iz govornog latinskog casicare, koji je dao imenicu casus – pad, slučaj, padež (gramatička reč koja i kod nas, kao kalk iz latinskog, sadrži glagol padati).

Kaskada je i “slap vode koji se ruši niz stepenastu ili terasastu padinu” (Rečnik Matice srpske i Matice hrvatske, 1967), obično pravljen po francuskim vrtovima u 17. veku. Upotrebljava se i u prenosnom smislu za neko obilje, kao na primer kod Krleže: “Silne se kaskade zvukova ruše.”