Ne brinite, para nema

Kad su svojevremeno novinari pitali pokojnog profesora Dragoslava Avramovića šta će se desiti na deviznom tržištu posle njegove smene sa mesta guvernera Narodne banke Jugoslavije, on je rezignirano odgovorio: naše tržište je perverzno, verovatno ništa. I bio je u pravu.

Ali, vremena su se promenila. Ako je suditi po događajima u beogradskim menjačnicama prošle nedelje, aktuelnoj Vladi Srbije je izgleda stvarno odzvonilo. Mada će to, kako uveravaju i politički i ekonomski analitičari, biti samo personalna politička promena bez bitnog uticaja na politički i ekonomski pravac koji je Srbija već zauzela. Pa prema tome i bez bitnog uticaja na kurs nacionalne valute.

U beogradskim menjačnicama je prošle sedmice bilo uzbudljivo gotovo kao u stara dobra vremena na beogradskom uličnom tržištu deviza. Dekintirani građani cede i poslednji dinar i kupuju više deviza nego što su, silom realnih ekonomskih prilika, bili prinuđeni da prodaju. Kurs evra je u odnosu na dinar porastao, a raspon između prodajnog i kupovnog kursa se proširio. Kako bi privolele građane da u ovim smehotresnim političkim vremenima posluju baš sa njima, menjačnice su, pored kursne liste centralne banke, okačile i svoju primamljiviju ponudu.

“Centralna banka ne zna šta će sa devizama i ne postoji tolika količina dinara koja bi mogla da stvori tako veliku tražnju koju ona ne bi mogla da zadovolji u momentu”, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec. On podseća da je samo trećina deviznih rezervi naroda u bankama, a dve trećine po slamaricama što deviznu ponudu još obogaćuje. “Građani mogu da kupuju evra koliko hoće, ali ako imamo u vidu koliko dinara imaju to na kurs bitno ne može uticati.”

Bajec ne isključuje mogućnost da će kurs evra prema dinaru i dalje minimalno rasti, ali ne više od 70 dinara za evro do kraja godine. Dakle, po njegovom mišljenju, minimalno.

Čak i ako mala pomama u menjačnicama signalizira političko raspoloženje naroda prema sadašnjoj vladi, i ono može biti samo personalno zasnovano. Jer, smatra Bajec, čak i ako vlada padne tehnički će nastaviti da obavlja svoj posao do izbora nove, a čak i da se, kako to rade sve vlade u svetu, odluči da pojačanom potrošnjom kupuje predizbornu političku naklonost, “realni izvori za tu potrošnju postoje” ako vlada bude imala manevarski prostor da je uopšte realizuje.

“Ali, ako neko još uopšte sumnja, u novoj vladi može doći do promene konstelacije političkih snaga, ali nijedna vlada ne može napustiti elementarne principe usvojene 2001. godine, a naročito se ne može oglušiti o obaveze koje je preuzela prema međunarodnoj zajednici i međunarodnim finansijskim institucijama”, tvrdi Bajec.

“Nova vlada, ma ko u njenom sastavu bio, ne može na primer uvesti inflatorno finansiranje 50 velikih preduzeća koja sada stoje, od toga nema ništa”, kaže Bajec.

U tom svetlu mogu se posmatrati i komentari da je sadašnja vlada ili bilo koji njen deo garant reformi. “Nema ekonomskih razloga da se veruje da je sadašnji sastav vlade veći garant reformi, nego što bi recimo bila vlada sastavljena od DS, DSS i G17 plus, kaže Bajec i još se poziva na njuh inostranih banaka. Neki dan je posao u Srbiji započela i austrijska Folksbanka. Dakle, opasnosti nema.