Pogrešan sponzor?

Iz Kanade, iz grada sa zanimljivim imenom Misisoga (bez sumnje indijanskog porekla), u državi Ontario, javlja se redovni čitalac NIN-a Gojko Runić. Povod mu je “engleska reč sponsor, koju, nažalost”, kaže on, “cela moja domovina pogrešno izgovara... Ova reč se izgovara onako kako je napisana, sponsor. Molim vas, zaboravite Z!”

Sponsor je latinska reč i značila je „jamac”, od glagola spondere, „obavezati se, svečano obećati”. U latinskom svako S posle suglasnika ostaje S, pa se sponsor izgovaralo kao što se piše, a tako se izgovara i u engleskom, odakle smo je primili s današnjim finansijskim značenjem. Velika većina latinskih reči, međutim, nama je došla preko nemačkog, s nemačkim izgovorom „z”. Zato kažemo cenzor, konzul, senzacija, menza, ekskurzija, intenzivan i tako dalje, mada te reči u latinskom nemaju nikakvog „z”. Jednom ustaljeni obrazac izgovora ne može se menjati, i ako ne nameravamo da vodimo “konversacije” o “pensijama” na “universitetu”, nema razloga ni da sponzora pretvaramo u sponsora.

G. Runić još piše: “Kad je reč o engleskom jeziku, osećam obavezu da izrazim negodovanje i silno nezadovoljstvo zbog anglosaksonskih varvarizama koji su preplavili moj maternji jezik. Divim se Francuskoj koja je uzela metlu i izbacila sve stočarske anglicizme iz svog kulturnog jezika.”

Mada mi nije sasvim jasan epitet stočarski (aluzija na američku „kaubojštinu”?), sa ovim mišljenjem se slažem. Ako je neka uteha, treba reći da je Francuska izuzetak i da su skoro sve ostale zemlje sveta prepuštene, kao i mi, invaziji engleskih reči.

Dušan Babić iz Sarajeva piše: “U posljednje vrijeme u opticaju je promoter, kao izvedenica od glagola promovisati. Ranije smo pisali i govorili promotor. Pouzdano znam kako smo prije ratova 1991-1995. za sastavljača nove vlade koristili izraz mandator, ali se kasnije ustalio izraz mandatar, i to u svim jezicima na području nekadašnjeg srpskohrvatskog. Šta je ispravno?”

Opet se vraćamo na pitanje latinizama. Nekadašnje „mandator” bilo je pogrešno, jer mandator je onaj koji daje mandat (po pravilu, šef države), a mislilo se zapravo na mandatara (od lat. mandatarius), to jest onoga koji prima mandat da sastavi vladu. Promotor i promoter znače isto, ali je prvo od latinskog promotor, a drugo od engleskog promoter ili francuskog promoteur. U rečnicima je zabeleženo samo promotor, i tom obliku treba dati prednost, jer je bolje uzeti latinizam iz latinskog nego preko trećeg jezika.

To pravilo, kao što smo videli, nije moguće primeniti na reči tipa cenzor, gde je posrednički oblik već ustaljen. Kasno je i za deterdžent, koji smo primili sa engleskim izgovorom, mada bi bolje bilo detergent, kako kažu hemičari u svojoj terminologiji. U istu oblast spada i pitanje Miroljuba Veljanovića, koji iz Ženeve piše: “Santimetri su skoro potpuno iščezli, zamenjeni su centimetrima. Da li je to zbog evra?”

Ako mislite da je to pokušaj bržeg “uključenja u evroatlantske integracije” – ne, nije to. Naziv stotog dela metra (kao i centilitra i drugih sličnih jedinica mere) dolazi od latinskog centum, sto. Do Drugog svetskog rata, u Srbiji je bilo uobičajeno santimetar, po francuskom izgovoru. Hrvati su govorili centimetar, ne zato što su bili bolji latinisti od nas, nego što su tu reč primili preko nemačkog Zentimeter, dok je u Srbiji bilo više „francuskih đaka” nego nemačkih. Ako je danas u srpskim školama uobičajeno centimetar, to ne treba nipošto shvatiti kao kroatizam, nego kao približavanje izvornom latinskom: istu osnovu imamo i u rečima procen(a)t, procentualan i centurion.

G. Veljanović takođe primećuje da u TV diskusijama većina učesnika naglašava reč tužilaštvo na slogu „la”, dok bi je on naglasio na prvom slogu. Imenice na -štvo mogu biti naglašene na pretposlednjem slogu ako su izvedene od reči koja u poslednjem slogu ima dug vokal, npr. junaštvo (od junak), siromaštvo (od siromah), izdavaštvo i tako dalje. Od tog pravila, istina, ima i izuzetaka, ali tužilaštvo nije među njima. Svi rečnici se slažu da je treba naglasiti na prvom slogu, dakle TUžilaštvo.