Razvod na vojnički način

Na prvi pogled, sve se zna i sve je jasno: Vojska i njena imovina, koja prema Ustavnoj povelji državne zajednice pripada državama članicama i one jedine imaju pravo da raspolažu njom, sada bi trebalo da budu podeljene prema tako uspostavljenom teritorijalnom principu. Znači, gde se šta zateklo tamo i ostaje. U organizacionom pogledu, podela Vojske nije nikakav problem: Podgorički korpus je u tihom i dugotrajnom procesu koji su prećutno odobrile obe strane, već bio donekle izdvojen. Crnogorcima sada preostaje formiranje sopstvenog ministarstva odbrane i komande odbrambenih snaga.

Ipak, neće svi vojni profesionalci koji trenutno rade u Crnoj Gori hteti i da ostanu u državi čija vlast najavljuje dalje smanjenje odbrambenih snaga a buyet ne može da izdrži održavanje sistema kao što su borbena avijacija i mornarica. A ni kod imovine nije sve potpuno čisto i jednostavno. Drugim rečima, o Vojsci i njenoj imovini će se posebno dogovarati. Odluke će doneti političke elite. Penzionisani general Blagoje Grahovac, savetnik predsednika crnogorskog parlamenta, kaže da se Vojska neće deliti – sve je već podeljeno Ustavnom poveljom, uključujući i imovinu.

“Obe države će sada koncipirati svoje odbrambene snage”, kaže za NIN Blagoje Grahovac. Po njemu, osnovni parametar država u ovom poslu valjalo bi da bude cifra iz svetskog standarda – dva odsto od bruto nacionalnog proizvoda. Crna Gora će od postojećeg profesionalnog kadra uzeti ono najbolje. Ostalima sleduje ili prelazak u Srbiju već punu oficira, ili penzija, profesionalno „preusmeravanje”.

Crna Gora će tražiti poštovanje Ustavne povelje koja sadrži samo izraz “imovina”, bez preciznijeg određivanja. Nepokretnosti, uključujući i atraktivne objekte poput Remontnog zavoda u Tivtu, zdravstvenog kompleksa u Meljinama (već se traže kupci za ove komplekse), baze za obuku diverzanata u Kumboru ili vojnog dela aerodroma Golubovci kod Podgorice, naravno, ostaju Crnoj Gori.

Međutim, za neke viškove sredstava i tehnike bi ostatak Vojske u Srbiji mogao biti veoma zainteresovan. Kako je od 2003. godine došlo do prebacivanja tehnike iz jedne u drugu članicu i obratno, biće teško utvrditi tačno kome šta pripada. Crna Gora je dugo bila veoma nervozna kada je u pitanju premeštanje pokretnih dobara.

Po prirodi stvari, brodovlje mornarice ostaje Crnoj Gori, a Srbiji preostaje osamnaest plovila za rečnu flotilu. Pominje se i mogućnost zadržavanja pojedinih zajedničkih elemenata sistema odbrane – mornarice, na primer. Za neku vrstu savezništva se zalaže i Blagoje Grahovac.

Tu je i višak borbenih aviona i helikoptera na Golubovcima, nastao prilikom reorganizacije 172. vazduhoplovne brigade. U pitanju je sedam aviona tipa G-4 i nekoliko helikoptera “gazela”. Srbiji bi, zarad preživljavanja vazduhoplovstva ovi supersonični “galebovi” i helikopteri (i transportna avijacija je na izdisaju) izuzetno mnogo značili. Vojno-tehnički institut je već počeo ispitivanja za modernizaciju “G-4” aviona. Štaviše, Vojska ima mogućnost čak i da prodaje ove avione. E sad, Crna Gora će nastojati da proda svaki višak, naročito ono što je atraktivno.

“Svi viškovi su imovina Crne Gore i oni će biti prodavani”, podseća Grahovac. Znači, pregovorima o “gazelama” se ne treba nadati.

Sve je stvar međudržavnog dogovora. I procene tzv. političkih elita šta ovim državama treba. Za sada, čini se da su obe strane voljne da razmisle o nekakvim ustupcima.