Zašto ja?

Pre desetak godina, ovdašnji poznati hirurg i sjajan pedagog, u svojim pedesetim, slučajno je saznao da boluje od karcinoma prostate. Samo nekoliko nedelja ranije, temeljno su mu pregledani pluća, srce, i debelo crevo, pošto su to organi koji posle pedesete pokazuju tendenciju ka patološkim promenama. Sve se završilo čestitkama na besprekornom zdravlju, uprkos stresogenom zanimanju, pušenju i povremenim uživanjima u alkoholu. Hirurška posla! Ali, doktoru nije padalo na pamet da pregleda svoju krv na prostatički specifični antigen, tj. PSA, koji je biološki marker za tumor prostate. Kad je jednim drugim povodom dao krv na pregled, uzgred je određena i koncentracija PSA: 60 nanograma (ng – milijarditi deo grama) po mililitru krvi, ukazivalo je na karcinom koji se dotad nije bio oglasio kliničkim simptomima.

Kako je doktor imao minimalne smetnje sa mokrenjem, odlučeno je da se situacija malo smiri i da se ohlade glave svih zainteresovanih pa i onih koji su predlagali operaciju, smesta. Na kraju, doneta je prilično konzervativna odluka koja se svela na odustajanje od preterano agresivnog pristupa lečenju. Doktor je unekoliko promenio stil života: redovno kontroliše PSA, a po eksplicitnom savetu mladog i otresitog urologa počeo je da daje sve od sebe ne bi li što više vremena posvetio seksu. U međuvremenu, prošao je kroz ceo niz složenih terapija, ali nije operisan.

Doktor je danas vrlo živ i zdrav, a koga god sretne od svojih vršnjaka, preporučuje mu test PSA, jer je shvatio da je to jedini siguran, način za smanjenje kvote po kojoj svaki četvrti bolesnik umire od karcinoma.

Prošlog četvrtka, 24 maja, udarna jutarnja vest na svetskom servisu BBC-a (BBC njorld.com) bila je ohrabrujuća za sve muškarce koji se udaljavaju od zrelog životnog doba i napreduju ka stanju prezrelosti: ukoliko se nekome od njih na vreme postavi dijagnoza raka prostate, ne savetuje se bilo kakva rana operacija, već praćenje bolesti s kojom se uz dobru životnu taktiku može živeti možda bolje i duže nego kad bi se odmah započelo sa agresivnim lečenjem. Udarana vest BBC-a bio je, u stvari, izveštaj sa prošlonedeljnog londonskog skupa urologa na kome su se podudarila mišljenja istraživača sa američkog univerziteta Jejl i sa Kraljevskog koleya u Londonu. Da se ne treba odmah hvatati skalpela, i nije nešto nepoznato trezvenim hirurzima, uopšte, a da i ne pominjem naše odlične urologe, koji kažu da vest sa BBC- a nije neka novotarija.

Odavno se zna da su prilikom slučajnih autopsijskih pregleda starih ljudi pronalažene kancerozne ćelije u prostati, a da starine nikada u životi nisu imale nikakvih zdravstvenih niti naročitih funkcionalnih problema. To je govorilo da rak ume da se primiri i zastane u razvoju tako da i ne dostigne neku opasnu veličinu za života svog vlasnika.

Uvećana prostata postaje ozbiljan problem kako se godine povećavaju, a seksualne potrebe smanjuju. Zbog toga, u mnogim zemljama, pa i u našoj, važi pravilo po kome bi svaki muškarac iznad 50 godine morao bar jedanput godišnje otići na test za rano otkrivanje raka prostate, što podrazumeva, pre svega, određivanje visine koncentracije PSA. Ukoliko su vrednosti PSA nulte ili se kreću između 0 i 4 nanograma na mililitar krvi, računa se da je sve u najboljem redu, dok sve preko toga, a naročito iznad 20 nanograma, ukazuju na opasnost od postojanja tumora.

Kolika je važnost ranog otkrivanja uvećane prostate koja ne mora uvek biti kancerozno izmenjena, ali može biti, pokazuje i revija podataka koju su napravili Austrijanci: u njihovoj pokrajini Tirol, uveden je još 1993. godine besplatan pregled PSA uz sve testove kojima bi se potvrdilo ili isključilo prisustvo tumora. Tirolci su kao granicu koja alarmira, odredili vrednost PSA od 4 nanograma po mililitru krvi. Sve iznad toga računaju kao predskazanje pojave karcinoma. Posle 13 godina, pokazalo se da u Tirolu umire dvostruko manji broj bolesnika sa rakom prostate nego u ostalom delu Austrije. Zbog toga tirolsko zdravstvo ostvaruje milionske uštede. Poruka iz Tirola i sa BBC-a govori da redovno praćenje koncentracije PSA umnogome diktira način lečenja i spasava živote, jer dinamika njegovih promena, jasno pokazuje onome ko razume problem da li se radi o karcinomu ili o nekom dobroćudnom i bezazlenom porastu zapremine prostate koja čini samo smetnje pri mokrenju. Ukoliko se, PSA povećava za 0.6 nanograma godišnje, stvar je kažu stručni ljudi, ozbiljna. Za laike je, naravno, teško snalaženje u yungli reklamiranih terapijskih mogućnosti i ponuda za efikasnim operativnim lečenjem prostate. Britanski urolozi misle da je u slučaju rano dijagnostikovane uvećane prostate najbolje praviti se Englez i zajedno sa lekarom pokušati praćenje razvoja bolesti, tj. dinamiku porasta koncentracije PSA u krvi. Ali, svi se slažu da je najozbiljnija greška koju čovek može učiniti, lečenje prostate na svoju ruku, samo uz pomoć makrobiotske dijete što je u Beogradu prava moda. Po nepisanom pravilu, svaka samoinicijativa i nadmudrivanje sa bolešću vodi ka nekontrolisanom rastu tumora i ka kasnijoj potrebi za velikom operacijom. Tokom upotrebe skalpela, često se mora žrtvovati splet živaca u omotaču žlezde koji pod normalnim uslovima reguliše zadržavanje mokraće i obezbeđuje čvrstinu penisa – kad zatreba. Kad ode splet živaca, odlazi u nepovrat i erekcija – bez obzira na očuvani libido. Naravno, tu su razne naprave po principu vakuum pumpi koje pomažu onoj stvari, jer orgazam i libido nisu zavisni od živčanog spleta oko prostate. Vijagra deluje samo kad hirurg uspe da sačuva deo spleta.No, zašto bi se rizikovala životna zadovoljstva, a i život koji bez njih i nije nešto, kad se elegantnim i bezbolnim određivanjem PSA sve to može lako preduprediti i izbeći ono – zašto, baš, ja.

(Autor je profesor na Medicinskoj akademiji

US Medical School)