Nenad Manojlović

Rođen 21.3.1954. u Beogradu, ali je do šestog razreda osnovne škole živeo u Splitu. Potom se sa roditeljima vratio u Beograd, gde je nastavio školovanje i završio Devetu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je građevinu 1983. godine i do tada se aktivno bavio vaterpolom. Nakon diplomiranja počinje da radi kao građevinski inženjer, ali istovremeno i kao vaterpolo trener. Kao trener vaterpolo kluba Partizan osvojio je prvenstvo države 1995. i tri Kupa. Bio je trener i Studenta i Niša. Najveće uspehe postizao je kao savezni kapiten vaterpolo reprezentacije od 2000. do 2004. godine. U tom periodu nacionalna vaterpolo selekcija osvojila je treće mesto na Olimpijskim igrama i treće mesto u Evropskoj ligi (2000); prvo mesto na Evropskom prvenstvu i drugo mesto na Svetskom prvenstvu (2001), treće mesto na FINA kupu (2002), prvo mesto na Evropskom prvenstvu i treće mesto na Svetskom prvenstvu (2003) i drugo mesto na Olimpijskim igrama i drugo mesto u Svetskoj ligi (2004). Ovih dana kao v.d. selektora vaterpolo reprezentacije Srbije i Crne Gore imao je još jedan razlog za zadovoljstvo jer su najbolji vaterpolisti Srbije i Crne Gore osvojili prvo mesto u FINA kupu. Nenad Manojlović je danas sportski direktor Vaterpolo saveza Srbije i Crne Gore, i predsednik je Izvršnog odbora Evropskog prvenstva 2006. Od 1980. u braku je sa Negoslavom, koja je farmaceut i imaju ćerku Maju, studenta farmacije i sina Uroša, brokera

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Neprestano se nadam da će polemike početi da se vode argumentima, a ne parolama.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Najveće nesreće su obično lične prirode, ali nema potrebe diskutovati o tome.

Kad vam je neprijatno?

- Kad sam u centru pažnje. Ne volim to.

Koju pesmu volite da pevate?

- Osam tamburaša s Petrovaradina.

Šta vas izluđuje?

- Izluđuju me površnost i nerad.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Najviše sam ponosan na svoju porodicu.

Pijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Večnost je teška reč, ne bih se njome igrao.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Obično ne slušam pohvale, ali bi mi se svidelo da ih čujem kako kažu da imam smisao za humor. Inače, uglavnom sam previše napet.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Peru Porobića (šala).

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Verovatno da sam isključiv.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Pamćenje, ali bolje od ovog.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Ne znam koliko su izvinjenja značajna, ali priznajem da ponekad povredim nekog meni dragog zbog svog temperamenta ili nervoze.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Ne mislim da drugi moraju da ih uvažavaju, jer na nama samima je da poradimo na odnosima s drugim ljudima, ako uopšte postoji takva mogućnost.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Bio bih sigurno manje nervozan. Previše se udubljujem... trebalo bi malo da se opustim.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Sojenica na Savi.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Trudim se da prihvatim ono što život nosi, i zaista verujem da jesmo tamo gde i treba da budemo.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Pa ne zovu se slučajno – skrivene... Ne želim da pričam o njima.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Ne bih ga mučio trivijalnostima.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Ne vidim sebe na toj funkciji, ali mislim da ništa ne može da se promeni preko noći. Potrebno je vreme...

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- A kakva će atmosfera biti u Srbiji za deset godina?

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ne pridajem sebi i svom poslu toliki značaj.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Mnogi su ljudi obeležili ovo vreme, na to ko je najumniji treba da odgovori to u kakvoj su atmosferi i pod kojim okolnostima ti najumniji duhovi radili.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Svet bez politike, ali to nije moguće.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Tarnera, slikao je more...

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Penzioner.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Dečji. Da budem penzioner.

Kako biste voleli da umrete?

- Još me ne vuče ta želja, pa i nemam neku sliku svoje smrti.

Gde želite biti sahranjeni?

- Mislim da tu nema puno izbora.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Neko ko me ne bi previše rastužio.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Ja sam po prirodi ćutljiv čovek. Ni tada ne bih voleo previše priče, bespotrebno je...