Ministrovo pismo i NIN-ov odgovor

Poštovani gospodine Reljiću,

Povod za moje obraćanje Vama na ovaj način je naslovna strana prošlog broja časopisa u kojem ste Vi na mestu najodgovornije osobe.

Naime, naslovna strana prošlog broja časopisa NIN, predstavlja direktno i bez ikakve rezerve izrečenu neistinu.

Obraćam Vam se otvorenim pismom, a ne direktnom komunikacijom sa Vama, zato što je čitava ova nedelja u znaku reklamiranja NIN-a u različitim medijima, uključujući i javni servis Srbije, dakle RTV Srbije, gde se građani pozivaju da provere da li je tačno, kako ste Vi napisali “dijabetičare ubijaju, zar ne”, da je dogovorom države i farmaceuta 400 hiljada pacijenata ostavljeno da polako umire. Ove tvrdnje ne stoje. Ove tvrdnje nisu istina. Ove tvrdnje su i uznemiravanje javnosti i netačno obaveštavanje građana kao i grubo kršenje novinarske etike. Smatram da novinari i mediji imaju značajnu ulogu u demokratizaciji društva i u obaveštavanju građana o različitim aspektima normalnog života u uređenoj državi. Uloga medija u stvaranju javnog mnjenja uvek je važna i velika. Zbog toga je u svakodnevnom poslu novinara neophodan izoštreni osećaj za granicu novinarske etike, istančano prepoznavanje kakav efekat pisanje i javno izrečena reč ima na građane kojima se obraća.

Molim Vas da u svojim budućim tekstovima koji se tiču zdravlja građana Srbije i organizacije zdravstvene službe, uvek vodite računa, pre svega o istini, a zatim i o tome da sve što napišete bude provereno. Jedino takvo pisanje biće u interesu građana Srbije i razvoja našeg društva.

Ovo pismo upućeno je i udruženjima novinara Srbije (NUNS i UNS) sa molbom da primer naslovne strane prošlog broja NIN-a, za koji inače smatram da je primer za istoriju beščašća srpskog novinarstva, bude razmotren i na etičkim komitetima ovih udruženja.

U nadi da će u Srbiji biti sve manje razloga za ovakva reagovanja ministra zdravlja,

Srdačan pozdrav uz najbolje želje,

Ministar prof.

dr Tomica Milosavljević

Poštovani ministre Milosavljeviću,

da je đavo odneo šalu primetio sam nedelju dana pre nego što je tekst objavljen. Direktor jedne od kompanija koje imaju interes u poslu oko dijabetičara u Srbiji pisao mi je tonom koji nikog ne može ostaviti ravnodušnim.

Nije lako opisati bes, očaj i neodmerenost koji su izbijali iz telefonske slušalice kada mi se po objavljivanju teksta javila Vaša saradnica, direktor RZZO, čiji intervju, inače, zaprema dobru trećinu NIN-ovog temata.

Dakle, neće biti da NIN nije konsultovao relevantne sagovornike za temu. To, uostalom niko i ne tvrdi. Vi najmanje. Pa u čemu je onda toliki problem da mora i ministar resora lično da se ogradi od – jednog jedinog teksta. Naslovna strana, reći će Vaša saradnica, i pitati: Ko stoji iza toga?

Čitam Vaše pismo peti put, gospodine ministre, i vidim da preko činjenica u NIN-u prelazite kao preko turskog groblja i da je i Vama naslovna strana trn u oku: jer je “čitava ova nedelja u znaku reklamiranja NIN-a u različitim medijima... gde se građani pozivaju da provere da li je tačno, kako ste Vi napisali, 'Dijabetičare ubijaju, zar ne?’”.

Pošto bi Vi kao ministar morali da stvari sagledavate šire od interesa lobija na nekom tržištu i činovnika iz zavoda i fondova (njihova reagovanja ovom prilikom su razumljiva i primerena), logično bi bilo da nađete da je javna percepcija NIN-ovog napora u interesu “demokratizacije društva i u obaveštavanju građana o različitim aspektima normalnog života u uređenoj državi”.

Naravno da se razume da Vi mislite da ste uradili dosta za dijabetičare u Srbiji, ali zašto očekujete ovacije za skroman rezultat koji sada imamo? Pismo iz Kranja, koje objavljujemo pored Vašeg, pokazuje da neuporedivo siromašniji dijabetičar iz Srbije mora da izdvoji znatno više od za nas prebogatog Slovenca koga je zadesila ista bolest! Da li Vi kao ministar srpske vlade možete biti zadovoljni takvim rezultatom? Ne čini li Vam se da je to nešto gori rezultat od onog Petkovićevog 0:6 protiv Argentine?

Mnogi bi, čini mi se, na Vašem mestu NIN-ovu naslovnu stranu, koja skreće pažnju kontuzovane javnosti na veliki problem, shvatili kao pomoć. Ne pripadate, valjda, Vi, koji ste položili lekarsku zakletvu, onima koji misle da za društvo nema boljih zakona od darvinističkih? Šta mi, koji smo hvala bogu zdravi, radimo za naše sugrađane koji nisu imali tu sreću ako iz njihovih tankih novčanika bez trunke saosećanja izvlačimo dodatna sredstva za lečenje koje se nikad ne okončava? Ćelićimo li ih, kako su govorili Kusturičini junaci iz filma o jednoj našoj drugoj tranziciji ili to što im radimo bolje opisuje parafraza naslova kultnog filma iz sedamdesetih koju je NIN upotrebio? Šta se Vama čini primerenijim? Može li se, ministre Milosavljeviću, bez minimuma solidarnosti graditi dobro društvo (Y. K. Galbrajt) što je cilj većine građana koji su i Vas birali na odgovorno mesto ministra zdravlja? Možda Vaša okolina ne ume drugačije ni da gleda na velike društvene probleme nego kao ugrožavanje visokih profita i rušenje njihovih kockica, za koje oni veruju da uopšte ne mogu biti drugačije poslagane? Ali Vi ćete, gospodine ministre, ući u neku debelu knjižurinu koja će imati naslov “Srpske vlade” i neke buduće generacije će se pitati šta je ovaj fini čovek sa fotografije učinio za zemlju Srbiju? Stvarao je zdravstveni sistem koji je pomagao bolesnim? Punio je buyet s leđa najslabijih i najnemoćnijih u društvu da bi njegova partija na izborima imala adut? Zato bi – pre nego što ste NIN-ovu naslovnu stranu poslali UNS-ovom i NUNS-ovom etičkom komitetu, politikantski tužakali glavnog urednika i amaterski se bavili “istorijom beščašća srpskog novinarstva” – možda mnogo bolje bilo da ste se zapitali: da li smo mi, kao zaštitnici opšteg interesa u ovoj zemlji, uradili sve što smo mogli za slabe, osiromašene i nemoćne?

S uvažavanjem,

Slobodan Reljić,

glavni i odgovorni urednik NIN-a