Evropa greši

Žan-Arno Derens (Jean-Arnaud Derens) je upravo završio knjigu “Kosovo godina nulta” (Kosovo année zéro). Knjiga, naravno, pokušava da odgovori na pitanje šta će biti s južnom srpskom pokrajinom i kakve su posledice rešavanja konačnog statusa Kosova, koje se očekuje. Istoričar po obrazovanju, Derens je urednik “Courrier des Balkans”. Nedavno je, u LJubljani, učestvovao na velikoj međunarodnoj konferenciji pod naslovom: “Društveni i privredni razvoj Kosova: izazovi političke stabilizacije regije”, gde je i dao ovaj intervju za NIN. Zanimalo nas je šta misli o bečkim pregovorima.

- U Beču za sada nema konkretnih rezultata. Sve zavisi od Saveta bezbednosti UN, Amerike, EU i onoga što radi Marti Ahtisari.

Očekujete li da bi sporazum Prištine i Beograda mogao biti nametnut?

- Da, verovatno. Mislim da odluka zavisi jedino od Saveta bezbednosti. Ako međunarodna zajednica hoće da ispoštuje rok do kraja 2006. godine, proces bi morao da se ubrza, jer rezultata nema. Po mom mišljenju, nema ni zajedničke politike, po tom pitanju, Evrope i OUN, pa čak ni unutar EU. Vidim da su neke zemlje EU više naklonjene kosovskoj nezavisnosti, neke su protiv. Englezi su za, za Francuze ne mogu to da tvrdim, a znam da je Španija veoma protiv, zbog Baskije i Katalonije. I Rumunija je, kao nova buduća članica EU, protiv.

Rezolucija UN iz 1999. godine je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije. Sada se međunarodna zajednica okreće prema rešenju proglašenja nezavisne države Kosovo...

- To je presedan. Ne samo za region, nego i za Evropu, za svet. Nemam ništa protiv nezavisnosti Baskije, ali neka se otvore pitanja na evropskom nivou i sa evropskim standardima. Na Balkanu su sada otvorena dva pitanja koja su internacionalizovana:: srpsko i albansko. Postoje dva moguća rešenja: ili nove granice, a to znači i novi sukobi, nasilje, možda i ratovi, ili druga opcija: evropska integracija.

Mislite da je moguć konflikt ako bi se proglasila nezavisnost Kosova?

- Mislim da se time otvara nešto ozbiljno i opasno. Jedina alternativa je regionalna i evropska integracija. Međunarodna zajednica je već izgubila mnogo vremena, tako da je sada opasno da Kosovo postane nezavisno, a istovremeno je i opasno ako ne postane nezavisno.

Govori se da su Britanci i Soren Jesen Petersen pripremali srpsku vladu da je nezavisnost Kosova jedino moguća i gotova stvar. Za Ahtisarija i njegovog zamenika Alberta Roana čuju se kritike da na pregovorima kreiraju atmosferu “ubrzanja procesa” po metodologiji “uzmi ili ostavi”, što izaziva veliku nelagodu, posebno u srpskom pregovaračkom timu...

- Međunarodna zajednica, koju predstavlja Ahtisari, želi da završi pregovore što pre. Albanci žele nezavisnost. To znači da bi trebalo da pritisak bude na Albance, ne na Srbe. Albancima treba predočiti da mogu dobiti nezavisnost samo ako omoguće povratak raseljenih Srba.

Kako će se naći kompromisno rešenje u vezi s pitanjem buduće decentralizacije vlasti na Kosovu?

- Sada nema prostora za kompromis. Albanci misle da njima nisu potrebni Srbi, jer mogu da dobiju Kosovo bez Srba, i da je broj Srba zanemarljiv. A morali bi da razumeju da će da dobiju državu samo ako se omogući povratak Srba na Kosovo i to na celoj teritoriji.

Da li bi u slučaju proglašenja države Kosovo Srbi kao konstitutivni narod te nove države, inspirisani referendumom u Crnoj Gori, imali pravo da izvedu referendum o vlastitoj autonomiji unutar Kosova?

- Slučaj Crne Gore nije primer za to. Crna Gora je bila republika i u okviru jugoslovenske federacije, imala je pravo na referendum za otcepljenje. Badinterova komisija je 1992. polazila od činjenice da republike bivše Jugoslavije imaju pravo na otcepljenje. Crna Gora je samo kraj procesa raspada Jugoslavije. Autonomija za Srbe bi se možda mogla postići tokom pregovora u Beču i po nekim principima. S tim da je važan princip taj da se moraju poštovati granice. U suprotnom, otvara se prostor koji se više neće moći kontrolisati. To ne važi samo za Balkan već i za Evropu, i šire.

Kako ocenjujete uticaj kosovskih medija, albanskih i srpskih, pri oblikovanju javnog mišljenja o rešenju statusa Kosova?

- Na Kosovu ima odličnih novinara profesionalaca. Neki listovi su kvalitetni, kao Zeri ili Koha ditore, ali većina medija na Kosovu je politički orijentisana, lošeg kvaliteta i sklona političkoj propagandi. I u Srbiji ima odličnih listova, kao što je npr. Danas, ali ko čita Danas na Kosovu? Ko čita NIN na Kosovu? Možda 500 ljudi.

Kosovski mediji, činjenica je, nisu se dovoljno angažovali u stvaranju atmosfere fleksibilnijih stavova oba pregovaračka tima u Beču...

- Potpuno se slažem, ali novine na Kosovu imaju tiraž od nekoliko hiljada primeraka. Zato oni uopšte ne mogu da se održe kao nezavisni mediji. Zavise od političkih stranaka, od poslovnih ljudi i njihove teme su uglavnom skandali. Što se tiče ozbiljne štampe, interesantno ja da na Kosovu ima više dnevnih listova nego u Sloveniji. Međutim, zbog loše ekonomske situacije na Kosovu i nedostatka novca, ljudi ih manje kupuju.

Za Evropsku uniju, koja je u krizi, integracija država zapadnog Balkana vrlo je dugoročna stvar, iako je regija evropska zona interesovanja?

- Evropska komisija je pogrešila još 1991. i 1992. godine jer nije imala vlastitu politiku prema Balkanu. I sada može ponovo da pogreši. Zapadni Balkan broji najviše 20 miliona stanovnika, tako da njegova integracija u EU nije ekonomsko pitanje, nije čak ni pitanje standarda, već čisto političko pitanje. Da li EU ima političku volju da integriše ovaj region što pre ili ne? Ako se taj period razvuče na 20 do 25 godina, Evropa mnogo rizikuje. Ni za Evropu nije dobro ako tu nastane neko ostrvo siromaštva i šverca. EU bi trebalo da ima političku hrabrost da ubrza proces. Evropa treba da se upita: šta će koštati više: novi protektorati, nove mirovne misije, ili ubrzana integracija?

Kosovo je, prema svim međunarodnim standardima, društvo u velikoj meri zaraženo korupcijom. Da li su međunarodne snage, koje su tamo stacionirane, deo tog problema ili deo rešenja?

- Naravno da su vojne snage na Kosovu i deo problema i deo rešenja. Kada imate 20 hiljada vojnika i 20 hiljada civilnih funkcionera koji imaju visok životni standard, koji su daleko od porodica, postoje svi uslovi za prostituciju, isto važi i za korupciju, za trgovinu drogom, trgovinu ljudima...

Seniha Muharemi-Vukas