Odlazi li MMF?

Gospodin Piter Dojl, naslednik gospođe Pirite Sorsa i novi šef Misije MMF-a za Srbiju (i Crnu Goru), na posao u Beogradu raspoređen je sa posla u Bosni i Hercegovini. Svet je ozbiljno mesto i ne može se samo tom poređenju u našu korist zahvaliti što je, čim je stigao, Srbiju doživeo ako ne kao raj na zemlji, a ono kao zemlju na putu za raj. Za razliku od stroge gospođe Sorsa čije vam lice nije nikad ništa govorilo, a poznati MMF stejtment trebalo je pročitati više puta da biste shvatili kako nam se piše, gospodin Dojl je srdačan i otvoren. Ni samo tome se ne može zahvaliti što on na neobavezno pitanje “jeste li zadovoljni našom situacijom?”, spremno odgovara “da. Ima još nekih nerešenih problema, ali – da.” Trogodišnji, za pola godine produženi, stendbaj aranžman sa

Međunarodnim monetarnim fondom Srbija je okončala februara ove godine i sadašnji oficijelni odnos sa tom finansijskom institucijom je ravan onome koji ima Slovenija, ili recimo Italija. Misija MMF-a dve protekle nedelje je u Beogradu sa nadležnim predstavnicima Srbije imala konsultacije u skladu sa članom IV Statuta MMF-a – procena makroekonomskih kretanja i sprovođenje obaveza na osnovu postprogram-monitoringa. Takve konsultacije ima jednom godišnje sa svakom državom svojom članicom. I sa Amerikom, čiji deficit platnog bilansa od 700 milijardi dolara “može dovesti do velikog debalansa u svetskoj privredi”. U okviru tih konsultacija oficijelno ništa ne mogu da narede, ničim da ucene, samo da preporuče. E, u takvu smo fazu sa MMF-om sada ušli mi. Mada bi MMF oficijelno to pozdravio, aktuelna Vlada Srbije teško da će podneti zahtev za sklapanje nekog novog obavezujućeg aranžmana; čast da o tome odluči biće ostavljena nekoj novoj vladi posle parlamentarnih izbora, kad god da se oni dese (neoficijelno, ovakav je status verovatno dogovoren sa MMF-om). Ni tome se ne može zahvaliti što je u utorak objavljeni oficijelni stejtment Misije MMF-a optimističan, a javni nastup gospodina Dojla – zapanjujuće optimističan. Toliko optimističan da je gospodin Dojl u vezi s ekonomskom situacijom imao poruku i za domaća sumnjala: “Znam da se čuju glasovi da to nije dovoljno dobro, ali privreda Srbije ide u pravom smeru.”

Pa čemu se onda još ima zahvaliti? Onome što bi MMF (kao i Svetska banka) oficijelno odlučno demantovali da ih se uopšte tiče – aktuelnom političkom okviru.

Mada ličnosti nisu pominjane poimence, Misija MMF-a je izrazitu blagonaklonost pokazala prema rezultatima, investicionim idejama i novodefinisanim prioritetima Ministarstva finansija koji nisu uvek baš u skladu sa surovim liberalnim diskursom te međunarodne organizacije, verovatno imajući u vidu medijatorsku ulogu ministra finansija u jalovim pokušajima da izmiri Demokratsku stranku sa Demokratskom strankom Srbije, a Srbiju sa Evropskom unijom, čijem komesaru za proširenje Oliju Renu se “malo zamera što je u tako ranoj fazi uslovio prekid pregovora sa Srbijom isporukom Ratka Mladića”. I pored ne baš inteligentnog i izgleda prevaziđenog prepucavanja sa Beogradom oko fudbala, Oli Ren se smatra Srbiji blagonaklonim (“Koštunica je nagaravio pogrešne ljude”, kaže jedan naš diplomata) i nema sumnje da “ideja o prekidu pregovora ne potiče ni od njega ni od članica EU kao što su Italija i Austrija nego od nefleksibilnih Francuske, Velike Britanije, pa i Holandije”. Akcionim planom po ugledu na hrvatski model sa hvatanjem Ante Gotovine, Srbija i EU će verovatno skrojiti kapu po meri Karle del Ponte i ispraviti “grešku” s početka maja, a sve to kako bi srbijanska javnost lakše progutala vašingtonski meni dr Vojislava Koštunice o kome se “zastrašujuće” kosovske priče već šire po kuloarima – učinili bi nam navodno samo oko roka, objavljivanje u aprilu sledeće godine, a stupanje nezavisnosti na snagu za tri ili pet godina – zajedno sa najnovijom aveti navodno neizbežne postizborne koalicije njegove stranke sa radikalima, kojom “demokratsko biračko telo destabilizuju oni što ne vide dalje od nosa”. Što bi navodno bio izbor manjeg zla, manjeg od postizborne koalicije radikali-socijalisti.

Dan pre nego što je počela sagledavanje ekonomske situacije u Srbiji, Misija MMF-a je na konferenciji za štampu saopštila da je “učinjen veliki pomak na planu fiskalne politike, određen pomak na sektoru strukturnih prilagođavanja, a da treba da se da novi smisao monetarnoj politici”. Gospodin Dojl će se, rečeno je tada, fokusirati na veliki deficit na računu tekućih plaćanja (10 odsto BDP-a), koji se pokriva velikim zaduživanjem u inostranstvu i na visoku inflaciju.

Dve nedelje kasnije, i uvek uzdržano zvanično saopštenje, a posebno sam gospodin Dojl prešli su gotovo liniju oduševljenja i fokusirali se na rast jer “Srbija beleži rast, a to je veoma važan događaj”, za proteklih pet godina taj rast je iznosio 40 odsto, a ključni pokazatelji su dokaz da su odabrane reforme dobre “i da funkcionišu” i “to već pokazuje veoma dobre rezultate”. Mada oficijelno saopštenje bez preteranog insistiranja kaže da se “ukupna inflacija ne zadržava ispod nivoa koji bi bio između 13 i 19 odsto”, Piter Dojl je svoje slušaoce iznenadio: “Postignut je napredak u vezi sa inflacijom. Ako izuzmemo cene koje su pod kontrolom države, rast cena je na nivou od 10 odsto, pa predviđamo dobar razvoj događaja u vezi sa inflacijom. Vidimo napredak.” Dan pre toga, Ministarstvo finansija je slavodobitno objavilo da će junska inflacija biti nula što je najniža mesečna inflacija u poslednjih devet godina.

Što se tiče dve najave ministra za finansije koje su izazvale najviše polemike među njegovim kolegama ekonomistima, Mlađan Dinkić može biti uslovno zadovoljan stavom MMF-a. On je najpre dobio pohvalu: “Što se budžeta tiče, odajemo priznanje nadležnim organima zbog značajnog smanjenja fiskalnog deficita- 5,5 procentnih poena za protekle tri godine”, ali njegove najave o smanjenju poreza i doprinosa na plate od januara 2007. godine moraju se staviti u sledeći kontekst iz zvaničnog saopštenja: “Čvrsta fiskalna politika će i dalje biti potrebna dok se ne uspori rast kredita i ne poboljša profitabilnost preduzeća. U ovom kontekstu postoje ograničene mogućnosti u oblasti oporezivanja.” A sad dolazi najvažniji predmet spora: najavljene javne investicije od milijardu evra iz privatizacionih prihoda. MMF i Piter Dojl smatraju da su javne investicije u Srbiji potrebne. Ali da se moraju sprovoditi u fazama više godina, a mogu se finansirati samo uštedama u tekućoj budžetskoj potrošnji koja je visoka. Gde bi te uštede mogle da se naprave, MMF ne zna.

Šta je, po MMF-u, na prvom mestu prioritetnih ekonomskih problema Srbije? Pa isto ono što je i po Dinkiću. Nezaposlenost. Kako se taj problem može rešiti? Pa onim što je prvo na listi problema guverneru NBS Radovanu Jelašiću. Privatizacijom “preostalih firmi u mešovitom, društvenom i državnom vlasništvu”, kaže MMF, “restrukturiranje javnih preduzeća treba da se ubrza”, precizira Jelašić kome je MMF čvrsto stao na stranu u njegovom sporu sa poslovnim bankama podržavši astronomsku obaveznu rezervu na devizne depozite kao i visoke repo kamatne stope što sve već daje rezultate u padu inflacije. Ali oko Naftne industrije Srbije, čija je privatizacija prošle godine bila tačka teškog spora između Srbije i MMF-a, u zvaničnom saopštenju nema ni reči, a sam gospodin Dojl je čekao da ga za to pitaju i na pitanju je zahvalio. MMF nije zadovoljan faznom privatizacijom NIS-a, u čijoj će prvoj fazi biti prodavan manjinski paket i pravo na većinsku kontrolu upravljanja, a još manje je zadovoljan što je Vlada Srbije 15. juna produžila važenje monopolističke uredbe prema kojoj je uvoz derivata nafte zabranjen do 2010. godine. Ali MMF nam više ništa ne može. Ili, oni će nama da kažu šta ćemo da radimo, taman. Što bi rekao jedan naš ministar, koji u ovom tekstu nije pominjan.