Opasni pridev

Nadam se da ćemo se svi složiti da u izrazima kao što su „francuski sir”, „italijansko vino”, „nemački autoputevi”, „ruska zima”, „češko pivo” i „japanski televizori” nema ničega spornog. Primećujem, takođe, da se niko među nama ne buni kada čuje ili pročita „španski kralj Huan Karlos”, „rumunski predsednik Trajan Basesku”, „hrvatski premijer Ivo Sanader”, „mađarsko Ministarstvo inostranih poslova”, „bivši čileanski diktator Pinoče”, itd. Ukratko, reklo bi se da je u ovoj zemlji upotreba prideva jedna od retkih stvari koje nam ne prave probleme i povodom kojih nema spora.

No, da li je baš tako?

U vezi sa upotrebom prideva kod nas sve ide lepo i glatko dok ne iskrsne jedan po mnogima problematičan i sumnjiv pridev, a to je – pogodili ste – srpski, srpska, srpsko.

– Kako to „srpska Skupština”!? Ne pripada ona samo Srbima, ona je vrhovni organ vlasti pripadnika svih naših naroda i narodnosti! Kakvo je to nastupanje sa pozicija nacionalne isključivosti!? – pobuniće se, otprilike, mnogi za koje je sasvim normalno – a i jeste! – da kažu „ruska Duma”, „hrvatski Sabor” ili „poljski Sejm”. („Kneset Izraela”? Ma nemojte, molim vas! Ha-ha-ha!)

Ali kako ubediti ljude da se, na primer, izraz „srpske šume” ne mora odnositi samo na šume čiji vlasnici su isključivo Srbi, već da se on može takođe odnositi na neke ili sve šume koje se nalaze na teritoriji države koja se zove Srbija? Ako Jožef Kasa ili Riza Haljimi ikada pobede na predsedničkim izborima u Srbiji, oni će postati srpski predsednik, kao što bi Boris Tadić postao belgijski predsednici ako bi se kojim čudom kandidovao i pobedio na belgijskim predsedničkim izborima. Zar Crnogorka Jelena nije bila italijanska kraljica?

Dakle, „Srpska vojska” ili „Vojska Srbije”? Mislim da može i jedno i drugo (postoje nebrojeni primeri upotrebe oba oblika širom sveta), ali o tome ovde nije reč: ovde je reč o rasprostranjenoj sklonosti među nama da u gramatičkoj upotrebi prideva srpski u određenom kontekstu odmah prepoznamo zaveru protiv drugih i štetu na njihov račun, dok nam tako nešto nije prva pomisao kada čujemo ili pročitamo „Austrijski institut za ljudska prava”, „Nemačka pošta” ili „Francuska akademija” (prevodi zvaničnih naziva organizacija zemalja koje takođe nisu jednonacionalne).

Nego, kad već pišem, da se malo pohvalim: ne mogavši više da izdržim ove paklene vrućine, odoh u radnju i kupih kvalitetan rashladni uređaj iz Južne Koreje!

Dragan Novaković

Beograd