Arhiva

Anemični pejzaž

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Nova vest sa severa Srbije glasi da je otkazana konvencija reformističko autonomističke Vojvođanske partije zakazana za 15. jul. Ova stranka koju čini petnaestak malih stranaka, sem Lige socijaldemokrata Vojvodine sve su vanparlamentarne, nema mnogo birača, a lideri su im predstavnici tvrde autonomaške vlasti pre “jogurt-revolucije” i mlađi sledbenici sličnih pogleda koji su na sceni posle petooktobarskih promena 2000. Ustav iz 1974. zajedničko im je polazište u definisanju položaja Vojvodine.

Predviđen skup verovatno je u sklopu međustranačkih aktivnosti i pregovora koje je pokrenula Demokratska stranka, a kojima rukovodi njen potpredsednik Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine. On se prethodno već sastao sa nekim predstavnicima ovog bloka, a na pitanje NIN-a da li to znači da DS nije dovoljno vojvođanski odgovorio je “mi sa njima ne pregovaramo već razgovaramo kao sa svim političkim subjektima koji su u demokratskom bloku. Oni do sada nisu pokazali velike izborne rezultate jer ih ima mnogo i to je generalno problem tih reformističko autonomističkih stranaka.”

U startu, ovaj skup nije podržao lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa, koji je za NIN izjavio da je “SVM ozbiljna stranka i ne želi da vodi na brzinu pripremljene razgovore, odnosno za njih ne može imati odgovornost. Nismo se složili sa dostavljenim nacrtom, želimo razgovarati kada bude sazrelo vreme”.

Koliko je Ustav iz 74. realan oslonac za sadašnju poziciju Vojvodine? Bojan Pajtić:

“Taj ustav je potpuno deplasiran, od odrednica društvene svojine, društveno-ekonomskih odnosa, institucija. To je bio ustav zemlje koja je imala socijalističko državno uređenje, tada je Srbija bila jedna od federalnih jedinica, sada je država, sve je različito. Ne razumem paralelu između Ustava 1974. i ovog vremena u Vojvodini.”

Polazne osnove za sve međustranačke pregovore je predlog predsednika Borisa Tadića da se stranke demokratskog bloka dogovore o deset ključnih tema – izlasku iz teške ekonomske situacije, borbi protiv siromaštva i korupcije, donošenje ustava, pitanje Kosova, reformi i ostalih tema od vitalnih interesa za građane Srbije. Susreta je već bilo sa G17 plus, kaže Pajtić, koji je na čelu ovog pregovaračkog tima:

“Razgovarali smo o budućoj saradnji dveju stranaka koja treba da bude preneta na lokalni nivo. Postignut je dogovor da pre svakog vanrednog lokalnog izbora, izvršni odbori stranaka treba da se konsultuju da li će biti zajedničke liste tj. zajedničkih kandidata. U Kovinu smo imali dobar primer pobede zajedničkog kandidata, u Kuli je G17 plus podržao kandidata DS-a... Takvi pozitivni signali iz demokratskog bloka nailaze na dobar prijem kod birača.”

Međutim, na pokrajinskom nivou G17 plus kao uslov za neku buduću koalicionu saradnju zahteva odstranjivanje Pokreta snaga Srbije čije dobre pozicije obrazlaže Pajtić:

“Ono na čemu oni insistiraju dovelo bi do gubitka nekoliko poslanika zahvaljujući kojima sada imamo komotnu većinu. Kada bismo izbacili PSS, a ubacili G17 plus, to ne bismo imali. Žao mi je što je G17 plus osvojila samo pet poslaničkih mesta na pokrajinskim izborima. PSS je osvojio osam! Naši birači očekuju stabilnu demokratsku pokrajinsku administraciju, a to sa ovom koalicijom obezbeđujemo. G17 plus je u mnogim lokalnim samoupravama u koaliciji sa PSS-om, pa nije principijelno da od nas traže da ga izbacimo.”

Potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine na stabilnoj stolici, Tihomir Simić, na istoj poziciji u PSS-BK, odrekao se mesta u jednoj od BK kompanija zbog prozivke za konflikt interesa, i kaže “da PSS kao deo vladajuće većine u Vojvodini ima kao cilj kreiranje investicione klime u Vojvodini koja privlači strane direktne investicije i razvijanje osećaja sigurnosti i odnosa razumevanja i tolerancije za sve koji žive na ovom prostoru”. Sa svojim koalicionim partnerom na svim nivoima, Socijaldemokratskom partijom, priprema se za “jasniju definiciju političkog programa, u kome će primarni ciljevi biti politička borba za socijalnu pravdu i zaštitu najugroženijih struktura stanovništva”.

U Vojvodini, iako je upekla žega i ratarski radovi teku ka avgustovskoj žetelačkoj katarzi, ne prestaju tajna i javna međustranačka pregovaranja. U skladu s tim, iako je Dragoljub Mićunović na čelu “borda” za pregovore sa SVM, bilo je već razgovora Pajtića i Kase, koji kaže za NIN:

“Sa DS-om dugo razgovaramo. Naša ponuda je ustavna platforma po kojoj prava nacionalnih manjina treba da budu ugrađena u ustav. Zahtevi su nam personalna i kulturna autonomija nacionalnih manjina, kao i mogućnost udruživanja opština sa mađarskom etničkom većinom, ali i sa mešanim stanovništvom, jer je na severu Bačke šaroliki nacionalni milje. Kao i SVM, mislim da u ovom trenutku ne trebaju nove međunacionalne napetosti u Pokrajini.”

Mlada Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića strukturalno se pozicionira u Vojvodini, od postojećih 45 opština opštinski odbori treba da se formiraju u još deset, a vetar u krila za buduće izbore dala je nedavna pobeda u Bečeju. Predsednik Pokrajinskog odbora Đorđe Đukić, ex visoki član DS-a i ex vojvođanski premijer izjavio je za NIN:

“Razgovarali smo sa SVM o ustavnom položaju Vojvodine. Smatramo da Pokrajina treba da ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i da se daju velika ovlašćenja lokalnoj samoupravi. Otvoreni smo za razgovore sa onima čije je opredeljenje da u Srbiji sve treba menjati.”

U brojnom, a pretežno beskrvno-melanholičnom stranačkom pejzažu Vojvodine čiji lideri ponavljaju “ustav, regija, Evropa, mostovi, tolerancija (nekadašnje bratstvo i jedinstvo)...” izdvaja se jasna misao SVM koji se bori za bolji položaj svoje etničke zajednice.

Čini se da srpski lideri vojvođanskih stranaka prezentuju građanima ideju o Pokrajini kao evropskoj regiji više kao ideološku floskulu zasnovanu na ideji državne samostalnosti, a ne kao konceptu regije kao ekonomski samoodržive celine u okvirima već konstituisane države.

U nedostatku vojvođanskog lidera sa pravom idejom oko koje će se okupiti nova imena ove političke scene, pronalaze se dežurni krivci u Beogradu, Budimpešti, Briselu i tako dalje...

Bojana Karavidić