Odlazimo, branite se sami

Više niste siromašna ribarska zemlja kakvu smo nekad uzeli pod zaštitu. Sada za to treba da platite, proglasio je Pentagon. Island, koji nikada nije imao sopstvenu armiju, prinuđen je zato da traži nove zaštitnike.

Proamerička politika dosadašnjeg islandskog ministra spoljnih poslova Geira Hardeja, a novog premijera, doživela je time neprijatan udarac. Zatvaranje američke vojne baze Keflavik, što se očekivalo od kraja hladnog rata, nastojao je da spreči po svaku cenu i izlazio je Beloj kući, kad god je mogao, u susret. Protiv volje ogromne većine Islanđana politički i materijalno podržavao je ratove u Iranu i Avganistanu.

Razvoj situacije dao je za pravo njegovim kritičarima, koji su govorili da je Hardejeva vera u Amerikance naivna. Polovinom marta njegovoj vladi je, bez ikakvih najava i dogovora, saopštena američka odluka: odlazimo, branite se sami. Forma u kojoj je ovo urađeno razljutila je tadašnjeg premijera Asgrimsona (58) iz Liberalno-progresivne partije:

- Ovakvo ponašanje čovek ne bi očekivao od saveznika – ljutio se šef kabineta, koji je ovu odluku označio za “bezobzirnu i brutalnu”.

Iako je Island zemlja osnivač NATO-a, nema vlastitu armiju, čak ni ministra odbrane, čiju funkciju obavlja ministar spoljnih poslova. Rejkjavik ima samo policiju i obalsku stražu, a bezbednost ovog ostrva je do sada obezbeđivala američka posada sa 1 200 vojnika, četiri lovca F-15 i helikopterima.

NESLAGANJE: Na ostrvu će ostati samo nekoliko vojnih posmatrača. Ovime će Island izgubiti i 600 radnih mesta, a, što je neuporedivo važnije, moraće da nađe i ko će u budućnosti da se stara o njegovim „bezbednosnim rizicima”, kao i da interveniše u slučaju prirodnih katastrofa i čestih ribarskih nesreća.

Ova zemlja ima nisku, dvoprocentnu nezaposlenost, pa Islanđani koji su izgubili posao u američkoj bazi, neće imati probleme da nađu nov posao.

- Važnije je da nađemo zaštitu pred budućim pretnjama – tvrdi Harde, koji je skeptičan prema tvrdnjama da Amerikance može da zameni posada neke od evropskih zemalja. – Amerikanci su jedini koji mogu da brane ovaj mali narod!

Wegovi kritičari to vide drugačije i traže jačanje odnosa sa Evropskom unijom. Protiv ulaska u ovu evropsku zajednicu već dugo je moćni ribarski lobi, koji ne želi da izgubi kontrolu nad poslom koji čini 70 odsto izvoza Islanda. Sada, međutim, vladini eksperti procenjuju da bi ulazak u Evropsku uniju mogao da se desi već za 5 do 10 godina. Privlači ih pre svega stabilna vrednost evra, koji bi mogao da bude lek za popriličnu inflaciju i da ohladi ekonomiju koja raste veoma brzim tempom.

Bezbednost Islandu bi, tako, mogla da garantuje neka od velikih evropskih zemalja – Norveška, Francuska ili Velika Britanija, na primer, sa kojima je Island ekonomski veoma povezan. Bogati Islanđani poseduju značajne udele u britanskim avio-kompanijama, bankama i lancima prodavnica, pre svega tekstilnih.

SILA I STID: Ipak, odnosi sa Britanijom nisu uvek bili ružičasti. Sporovi oko ribarskih zona, koje je Island jednostrano proširio, vukli su se od kraja pedesetih do polovine sedamdesetih godina. Obe zemlje su u spornim oblastima napadale “neprijateljske brodove”, a često se i pucalo. Islandska pomorska straža je britanskim ribarima cepala mreže, pa je čak u tom cilju razvila i veoma sofisticiranu opremu. Britanci su im odgovarali oružjem, a Rejkjavik je pretio istupanjem iz NATO-a. To se nije dopalo Amerikancima, pa je Britanija morala da zaboravi na primenu sile i postiđeno se povukla.

Island je, od obnove nezavisnosti 1918. godine, bio striktno neutralan. Amerikanci su se na ovom ostrvu „usidrili” tokom Drugog svetskog rata, kada su ga koristili za međusletanje aviona. Tokom hladnog rata njegov strateški položaj korišćen je za špijunažu sovjetskih brodova i podmornica u severnom Atlantiku. Odbrana ostrva u zamenu za otvaranje baze potvrđena je dogovorom 1951. godine. U pojedinim momentima hladnog rata na aerodromu u Keflaviku bilo je i po 18 lovaca i 5 000 vojnika. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, broj vojnika je značajno smanjen.

Islanđani su navikli da, zbog svog nekada strateški važnog položaja između Evrope i Amerike, budu branjeni “besplatno”, odnosno da ne moraju da stvaraju sopstvenu armiju. Danas, međutim, avioni mogu da preleću okean bez međusletanja, a Pentagonu su vojnici potrebni na drugim mestima u svetu.

EKONOMSKI BUM: Amerikanci su sa Rejkjavikom nekoliko godina pregovarali da zajednički finansiraju bazu na ostrvu, ali do dogovora nije došlo. Bela kuća smatra da islandska vlada sada može sama da je izdržava. Nekada zaostala, izolovana zemlja, doživela je, naime, poslednjih decenija pravi ekonomski bum. Island ima jedan od najnižih poreza u Evropi, što privlači strane investitore, a zahvaljujući jevtinom avio-prevozu, više nije ni izolovan – posećuje ga ogroman broj turista. Island je napravio i ogroman napredak u oblasti prirodnih izvora energije – koristeći termalne vode proizvodi električnu struju, greje domove, pa čak i ulice.

Islanđani, poreklom od vikinških moreplovaca, u svetskom su vrhu i u oblasti genetskih istraživanja, s obzirom na to da imaju mogućnost da koriste genetsku mapu svoje vekovima izolovane populacije. Na Islandu, koji je veličine 100 000 kvadratnih kilometara, živi oko

300 000 stanovnika. Mnogi od njih mogu, pomoću Knjige ostrvljana, precizno da odrede svoje poreklo sve do prvih naseljenika iz 12. veka.