Kad je Evropa došla ovde

Da nije bilo profesora fizike, astrofizičara, Teslinog sledbenika, dr Đorđa Stanojevića, pitanje je da li bi Nikola Tesla uopšte tog 1. juna 1892. godine u 23 časa, na samo jedan dan došao u Beograd. U tom jednom danu kada su se njih dvojica sreli u Budimpešti, uoči Teslinog skretanja sa evropske maršrute i dolaska u Beograd na šta je najviše uticao Đorđe Stanojević, Qubivoje Tadić je smestio svoju dramu Kako je divan taj prizor, a koja je u njegovoj režiji premijerno odigrana u okviru Belefa 8, 9. i 10. jula u Studiju TV Metropolis. Bez obzira na svu umetničku slobodu, glumac Qubivoje Tadić je veliki deo svog teksta zasnovao na dokumentarnom materijalu koji posebno intrigira gledaoce kad je reč o srpskom geniju, veoma malo poznatom širokoj publici, jednom od trojice najslavnijih Negotinaca, dr Đorđu Stanojeviću (druga dvojica su Hajduk Veljko Petrović i Stevan Stojanović Mokranjac).

Pre više od 10 godina Qubivoje Tadić je počeo da istražuje građu za svoju dramu o Nikoli Tesli i naišao je na njegovu prepisku sa Stanojevićem. Poželeo je da što više sazna o odnosu koji je postojao između njih:

“U jednom pismu Đorđe moli Teslu da dočeka našeg velikog slikara Paju Jovanovića kada ovaj dođe u Ameriku, i završava rečima: Javi mi se, Boga ti, malo! Tvoj Đorđe. Mene je ta rečenica do te mere zainteresovala da sam umesto drame o Tesli, krenuo da tragam za likom Đorđa Stanojevića kako bih pisao o toj dvojici velikana.

Po dokumentaciji iz onoga vremena, može se lako zaključiti koliko je ovaj profesor fizike na Velikoj školi u Beogradu (potonji Prirodno-matematički fakultet) imao muke u ono vreme da uvede električnu struju u Beograd. Posebno je bila oštra njegova prepirka sa viđenim Beograđaninom, profesorom mehanike Markom Lekom. Gospodin Leko je tvrdio da je električna struja opasna i da se u SAD koristi u zatvorima za izvršavanje smrtne kazne na električnim stolicama. Sve se to događa 1890. godine kada treba da se donese konačna odluka o osvetljenju Beograda – gasno ili električno. Đorđe Stanojević je oko sebe okupio većinu koja je bila za uvođenje elektrike, a protivnici sa g. Lekom na čelu smatrali su da je to opasno jer je u svetu električno osvetljenje bilo u upotrebi tek u eksperimentalnoj fazi. Tek, pobedio je Đorđe Stanojević, između ostalog i stoga što Beograd u to vreme nije imao gasne instalacije niti skladište gasa, a i zato što je električna struja bila jeftinija od osvetljenja na gas. I tako je prva javna električna centrala u Beogradu puštena u rad 6. oktobra 1893. godine i ovaj grad je bio prvi u Srbiji i među prvima u Evropi osvetljen električnim svetlom. Iste godine, primera radi, električno osvetljenje dobio je i Cirih.

Posle ove pobede, dr Stanojević je 1900. godine na Đetinji kod Užica podigao prvu hidrocentralu na Balkanu napravljenu po Teslinim principima polifaznih struja, četiri godine posle one Tesline na Nijagari, a koja i danas radi.”

Zanimljiva je pesma Dragi Đoko koju je slavni pesnik i cinik Jovan Jovanović Zmaj posvetio dr Đorđu Stanojeviću.

U drami Kako je divan taj prizor, moleći Teslu u Budimpešti da dođe makar samo na jedan dan u Beograd, dr Stanojević mu kaže da mu je čika Jova napisao pesmu i citira mu nekoliko stihova iz nje:

“Kad je došao u Beograd”, kaže za NIN Qubivoje Tadić, “Nikola Tesla se sreo sa Zmajem i ovaj je tada prvi put javno govorio svoje stihove, upravo one koje je posvetio Tesli. Oni počinju stihom: Čim si došao, odmah si nas elektrisao...a završavaju rečima: Elektrika naših srca spajaće nas i bez žica i bez kabla. Meni je za samu dramu ta scena bila veoma važna jer su obojica junaka imala velike dodire sa umetnošću. Tesla je svoja otkrića često znao da čini uz stihove Getea ili Wegoša. Posebno je značajno da je u vreme stvaranja svojih 12 hiljada munja, kojima je hteo da stvori električnu silu jednaku onoj koja se stvara u prirodi, govorio stihove iz Wegoševe Luče Mikrokozme. Često je govorio o vezi nauke i umetnosti, pogotovu nauke i poezije. Nekoliko godina posle ovog dolaska u Beograd, NN je na engleski preveo Zmajeve stihove koji se još uvek mogu naći u Americi.

Đorđe Stanojević je, pak”, napominje Tadić, “bio predsednik Beogradskog pevačkog društva u vreme njegove najveće slave, kada je horovođa bio Mokranjac. On je bio istinski preteča Mire Trailović, dakle najbolji kulturni ambasador koji je sa BPD-om obišao u ono vreme celu Evropu, a pevali su i na otkrivanju spomenika Ivanu Gunduliću u Dubrovniku. Tada su prvi put izveli Mokranjčeve Primorske natpjeve, a govor je držao dr Đorđe Stanojević.”

Kao student treće godine fakulteta Đorđe Stanojević (1858-1921) napisao je prvu knjigu iz astronomije u modernoj Srbiji pod nazivom Zvezdano nebo nezavisne Srbije; 1894. objavio je prvi u Srbiji a drugi u svetu knjigu Nikola Tesla i njegova otkrića; u Srbiju je doneo prvi rendgen aparat 1899. godine; 1904. je napravio prvu radio-telegrafsku stanicu u Beogradu a za vreme carinskog rata doneo je prve industrijske rashladne uređaje. Na poziv francuske vlade snimao je pomračenje Sunca u Sibiru i Sahari, a autor je prve fotografije u boji u Srba... Bio je rektor Beogradskog univerziteta od 1913. do 1919. godine.

Profesor dr Đorđe Stanojević umro je Parizu 24. decembra 1921. godine, na službenom putu, na kome je trebalo da nabavi prvi avion za meteorološko osmatranje u Srbiji.