Teslino trojstvo

Tesla je bio ne samo biće prirode već i njen miljenik, ali kako to obično biva, „čaša meda ište čašu žuči...” pa je u društvenoj zbilji doživljavajući efekat homo homini lupus postao i civilizacijski mučenik. Znao je, ili, bolje rečeno intuitivno osećao, da tehnika najozbiljnije postavlja pitanje: šta je čovek? Zbog toga je njegov delatni, a ne teorijski, odnos na relaciji priroda-čovek-tehnika bio imanentan njegovom spoznajnom biću. Nije bio klasični istraživač i naučnik već je bio jedinstveni stvaralac pa je zato teško shvatljiv klasičnim istraživačim umovima i ljudima koji se na klasičan način bave naukom, ali je zato mnogo više prijemčiv “običnom čoveku” koji na nivou podsvesnog oseća svu veličinu Tesle.

Voda i munje, kao dva komplementarna atipoda, su bili sinergijski spregnuti u Teslinom biću. Voda, kao prvi filozofski princip starih Grka, i njena snaga na Zemlji, bili su Teslina inspiracija za stvaranje tehničkih uređaja koji će “uvećati ljudsku snagu” milionima puta. Voda se kod Tesle pokazala i kao inspiracija mnogih drugih zamisli, jer kao što molekuli vode putuju rečnim i morskim tokovima širom zemaljske kugle tako je Teslino obrtno magnetno polje, jedno od najgenijalnijih izuma savremene civilizacije, poslužilo da se naprave vozovi na električni i magnetni pogon koji prevoze ljude po svim kontinentima. Molekuli vode “zarobljeni” ljudskim organizmom ponovo su “potekli” zemaljskim prostranstvima. Tesla je zarobljenoj vodi omogućio nova “rečna korita”, dao joj je novi vid planetarnog života.

Hidrocentrala na Nijagari napravljena je na osnovu 13 patentnih rešenja, a od toga 9 je bilo Teslinih. Zahvaljujući Tesli započeta je opštezemaljska utakmica pokretljivosti vode (koja čini i do 70 odsto ljudskog organizma) i pokretljivosti molekula vode u rekama i okeanima, jednih voznom putnom mrežom, a drugih mrežom prirodnih vodenih tokova. Slučajno ili ne, dva imena Tesla i Tales (jedan od najumnijih antičkih mislilaca) satkana su od istih slova i sličnih glasova, a zajednička inspiracija za njihova umna i praktična delovanja bili su magnetizam i voda, izvor biološkog života, a možda i sam život.

Tesla je verovao da su svi zadaci i sva rešenja u prirodi, a čovek je tu da stvori tehniku koja zadatke prirode pretače u njena operativna rešenja. Na relaciji priroda-čovek-tehnika čovek je dvostrano ogledalo, s jedne strane ravno i zamagljeno, u kome se ogleda priroda, a sa druge strane krivo i čisto, u kome se ogleda tehnika.

U mnogim stvarima stvarnost je potvrdila Teslu i njegov vizionarski duh, jer je jedan od najvećih projekata savremene civilizacije stvaranje mašina sa veštačkom inteligencijom. A, zar to nije originalna inženjerska Teslina ideja!? To je jedna od potvrda Teslinog vizionarstva, ali mnogi će reći da savremeni svet u po nečemu demantuje Teslu. Koji je glavni argument savremenog sveta u “demantovanju” Tesle? Odgovor je nedvosmislen, NUKLEARNA ENERGIJA. Mada su znanja o atomu i mogućnostima korišćenja „energije atoma” u Teslino vreme bili veoma skromni, Tesla je kao biće prirode „znao” da energija koju krije atom nije rešenje za čovečanstvo, jer kako je govorio: “ako bismo oslobodili energiju atoma ili otkrili neki drugi način dobijanja jeftine i neograničene snage na bilo kojoj tački Zemljine kugle, ovo dostignuće, umesto da bude blagoslov, moglo bi biti katastrofalno za čovečanstvo, i izazvati razdor i anarhiju koji bi na kraju zaveli mrski poredak sile”. Zato Tesla s pravom kaže “.... radi se o putevima kojima je čovečanstvo moglo da ide i o onima koje je izabralo.” Nažalost, današnja civilizacija je, za sada, izabrala put nuklearne energije.

Na osnovu onoga što je do danas nuklearna energija dala može se reći da ona nije obećavajuće civilizacijsko rešenje. Ono što se naslućuje da može da se dogodi jeste

TRAGEDIJA, mnogo veća nego kada su prve nuklearne bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Naša današnja znanja o prirodi su veoma skromna; kažu, jedva 5 odsto, a još manja kada je u pitanju genetska šifra biološkog života. Ko nam daje za pravo da nešto ignorišemo ili da se poigravamo sa nečim što ne poznajemo dovoljno. Poređenja radi, slična je situacija i sa našim ignorisanjem promena na koži koje kasnije dovode do tumora i melanoma. Onaj ko je oboleo od ove opake bolesti je bezbedan sve dotle dok melanom ne probije bazalnu membranu. Hirurškim zahvatom može se odstraniti veoma efikasno sa kože; ali ako se desi da je melanom probio bazalnu membranu i da su kancerogene ćelije ušle u krvotok i limfne tokove tada je verovatnoća izlečenja veoma mala. Slična situacija je i sa nuklearnom energijom i ljudskim prodorom u energetska stanja materije, a naročito kvarkova. Da li smo sa fisionom i fuzionom nuklearnom energijom iznad civilizacijske „bazalne membrane”? Nadajmo se da za sada jesmo, ali sa energijom kvarkova zasigurno nismo. Energija kvarkova je neumitna pretnja prirodnim vakuumskim „krvnim i linfnim” tokovima koji postoje, a kojih mi nismo ni svesni.

Mnogo toga ukazuje da se u nama aktiviraju instinkti naših davnih predaka, koji su bili obdareni senzorima za ranu detekciju predstojećih događaja, a u prvom redu nepogoda i katastrofa. Možda je baš u tom odvajanju od davnih predaka nastala mutacija koja je zajedno sa genom za stvaralaštvo stvorila i gen za samodestrukciju! Izgleda da zbog toga “dobro” i “zlo” u ljudskom rodu idu zajedno. Zato tehnika i njena upotreba najozbiljnije postavljaju pitanje šta je čovek. Da li je ljudski rod aktivni progresivni činilac prirode koji ne remeti njenu harmoniju, odnosno da ima status “mladeža”, kao ukrasa na našem telu, ili se u “tom mladežu” krije dobroćudni ili zloćudni “tumor prirode”? Hiljade pitanja “da li....” mogu da se postave, ali ako znalački pratimo trag razvoja tehnike i njene upotrebe bićemo mnogo bliže pravom odgovoru na postavljena pitanja. Zasigurno nećemo pogrešiti ako razvoj tehnike s nuklearnog razvoja svesno usmerimo za potrebe očuvanja ljudskog zdravlja. Civilizacijski moto naših budućih aktivnosti treba da bude “tehnika bez medicine je slepa, a medicina bez tehnike nemoćna”. Ako su zdravlje i duhovni mir naši primarni ciljevi tada možemo biti sigurni da ćemo uspeti da “izmutiramo” utisnuti gen samodestrukcije i tako ostanemo, ako ne aktivni činilac prirode, a ono onda makar njen trajni ukras.

Zašto je Tesla bio uveren da je bio u pravu kada se zalagao da ne treba ići pravcem korišćenja energije koja je sadržana u atomu nego koristiti druge prirodne resurse? Sa velikim stepenom sigurnosti možemo reći da je to zato što je osećao bilo prirode, a to su njeni zakoni, i to ne bilo koji nego baš oni koji su omogućili pojavu biološkog života i koji omogućavaju nastanak mašina (tehnike)!

Tesla je bio opsednut bilom prirode i njegovim ustrojstvom i zakonitim pulsiranjem na bazi broja tri. O tome sam Tesla govori: „Brojio sam korake na svojim šetnjama, izračunavao zapreminski sadržaj tanjira supe, šolje kafe i komada hrane -inače ne bih uživao u jelu. Sve moje ponovljene radnje ili operacije morale su biti deljive s tri, a ako bih pogrešio, počeo bih od početka, čak i ako bi mi za to trebalo nekoliko sati”. Da li je Tesla bio opsenar, i da li je uzaludno trošio vreme brojeći i deleći sve sa brojem tri? Sa aspekta većine nas, mogli bi o ovome svašta reći, odmahujući glavom, i ne bi se mogli složiti da ovde ima neke logike i da je u pitanju racionalno ponašanje.

Međutim, zašto je broj TRI bio tako značajan za Teslu? Da li je bila u pitanju bezrazložna opsesija ili hrišćanska religiozna dogma o Svetom trojstvu, ili pak nešto treće? I pored Teslinog kućnog hrišćanskog odgoja, on religioznim dogmama nije bio opterećen. Sve ukazuje na to da je on sa „višom silom” bio u dosluhu preko zakona prirode, koje mi još nismo u dovoljnoj meri spoznali, a koji su na nesvakidašnji način bili utkani i aktivirani u Teslinom biću. Po mnogim stvarima, pa i saznajnim, Tesla je bio izuzetak, a ne pravilo. Da nije tako jedan novi svet na bazi njegovih izuma ne bi bio rođen. Jer, „...jedno samo po sebi bilo bi osuđeno da umre. Svet koji ne može da se oplodi i rodi nov, mrtav je svet”. Dakle, na uprosečenim naučnicima stoji svet, ali ga zato izuzetni umovi kao Tesla oplođuju. Tesla je zaista porodio jedan novi svet, pa ga zato mnogi sa razlogom smatraju Prometejem savremenog doba. Ako bi jednog trenutka, nekim čudom, iz sadašnjeg sveta odstranili naprave koje počivaju na Teslinim izumima to bi izazvalo efekt „vremeplova prošlosti” i u svesti ljudi bilo bi ravno efektu biblijskog potopa.

Razumevanje Tesle i njegovog „opsenarstva” posebno izraženo u preokupaciji brojem tri ne bi bilo moguće bez novih uvida u prirodu (Sunčev sistem) i čoveka (genetski kod). U novije vreme je, naime, pokazano da su Sunčev sistem i genetski kod determinisani zakonom zlatnog preseka. Pitate se: kakav je to zakon? U školskim uybenicima ga nećete naći, a u savremenoj naučnoj literaturi samo ponegde, ali zadnjih par godina sve češće. Ovaj zakon na najbolji mogući način uređuje (harmonizuje) odnos delova i celine jednog ili više istorodnih ili raznorodnih sistema. Priroda ga je skrivala od nas, mada su stari Egipćani pravili piramide po ovom zakonu, a stari Grci svoje hramove i druga arhitektonska i umetnička dela. Kod hramova „visina stubova prema ukupnoj visini hrama ista je kao i visina krova prema visini stubova”. Ovakav odnos kod vizuelnih predmeta i objekata daje najlepši sklad, pa se ovo pravilo uveliko koristi u umetnosti (vajarstvo, proporcije slike, kompozicija slike i dr.). Zato i dan-danas, vrhunski umetnici, pesnici i književnici nesvesno, a neki i delimično svesno uređuju svoja dela po zakonu zlatnog preseka. Zato što sadržaji vrhunskih umetničkih dela izviru iz podsvesnog umetnikovog bića, koje je „pupčanom vrpcom” vezano za prirodu i njegovu genetiku, to su onda njihova dela, kao preslikani sadržaji njihovog bića, takođe sazdana po zakonu zlatnog preseka.

Telo i stanja svesti, odnos materija/duh, kod Tesle su bili u potpunoj sinergiji ustrojenoj po zakonu zlatnog preseka. Taj odnos je toliko fundamentalan da se može porediti sa onim što znamo kao Pitagorin trougao. Novi trougao nije proizvoljan, a2 + b2 = s2, već jedinstven (2 ( (2 ( 3 (veliko “fi” 1,61803 na kvadrat plus malo “fi” 0,61803 na kvadrat jednako je tri) i po njemu priroda funkcioniše kao harmoničan sistem.

Zato što je Teslino životno i stvaralačko bilo bilo ustrojeno po zakonu zlatnog preseka on je smisao broja tri video i u aktivnostima koje se praktikuju u svakodnevnom životu (hodanje, ishrana i dr.). Da nije bio takav “osobenjak” kakav je bio, ne bi bio ni pravi stvaralac, a nas bi uskratio za uvid u delotvornost lepote trougla zlatnog preseka. Možda se delotvornost i lepota zakona zlatnog preseka mogu najlakše predočiti šahovskom igrom, jer je potencija šahovskih figura (na koliko polja figura “bije”) ustrojena po zakonu zlatnog preseka (F = 1.61803..). Izgleda da ni šah ne bi bio ono što jeste, vekovno sredstvo za mentalnu rekreaciju miliona ljudi širom sveta, odnosno mentalno “bojno” polje za aktivne šahiste, da potezi nisu povezani nevidljivim nitima zakona zlatnog preseka.

Nerazumevanje Tesle u našoj sredini od strane nekih stručnih i društvenih zvaničnika je evidentno, jer ne umemo ni na novčanici od 100 dinara da ispravno napišemo kako glasi jedinica tesla u međunarodnom sistemu jedinica. Pre tri godine odveo sam jednog uglednog američkog profesora u Muzej Nikole Tesle, i sa iznenađenjem smo otkrili da je i tamo isto što i na novčanici. Gost iz SAD se začudio, jer je izvrstan poznavalac magnetizma, i upitao me kako je to moguće. Pitali smo vodiča u Muzeju, a on je samo slegao ramenima. Zamolili smo da nam pozovu direktorku Muzeja, ali kako tog momenta nije bila tu, kasnije joj je napisan dopis o ovom zapažanju. Qubazna direktorka Muzeja je odgovorila na dopis uz uvažavanje iznete primedbe koju je dao ugledni američki profesor. Dakle, ispravno je da piše T = N/m(A , a ne W/m2, jer u međunarodnom sistemu jedinica tesla je magnetna indukcija homogenog magnetnog polja koje dejstvuje silom od jednog njutna (N) na pravolinijski provodnik dužine jednog metra (m), postavljen upravno na pravac polja kada je u provodniku struja jačine jednog ampera (A). Slikovito rečeno, ono što je pisalo u Muzeju i što stoji na novčanici govori nam da je “ćerka rodila majku”, a ne obrnuto. Svakako, obe imaju potenciju rađanja ali se redosled zna.

Zašto Tesla postaje ponovo aktuelan? Svakako da su jubileji kao ovaj, 150 godina od rođenja, samo povod, a razlozi su dublji; sadržani su u Teslinoj sveukupnoj stvaralačkoj i moralnoj ličnosti.

Đuro Koruga

(Autor je akademik i profesor

Mašinskog fakulteta u Beogradu)