Kubikaši istorije

Pokušaj da ukažem na određene veoma bitne probleme struke i profesije kojom se bavimo, nije naišao na odgovarajuća reagovanja ostalih učesnika u polemici (Kosta Nikolić, Radoš Qušić, a posredno i JUKOM). Tema njihovih tekstova nisu bili moji stručni stavovi već “moralni” i “stručni” profil i “ispisivanje” poluistinitih i izmišljenih priloga za moju biografiju, sa očevidnom namerom da me netačno predstave široj javnosti. Smetnuli su sa uma da svako u životu i u poslu kojim se bavi sam ostavlja svoj moralni i stručni trag, a da je naučni opus svakog od nas nepogrešivo merljiv jedino na stručnim terazijama. U mom tekstu sve je proverljivo, u tekstovima učesnika u polemici sa mnom – gotovo ništa. Istorijska nauka nije takmičenje u istoriografskom kubikaštvu, niti disciplina koja kao jedini argument koristi izbledela a time i nepouzdana sećanja. Siguran sam da učesnici u polemici sa mnom, nisu razumeli o čemu sam pisao i koja sam pitanja postavljao. A to više nije samo pitanje znakova navoda, već razumevanja i tumačenja.

Qušiću, Nikoliću i JUKOM-u neću odgovarati. Ne umem da govorim njihovim jezikom. I nije mi žao zbog toga.

Sa žaljenjem, ipak, moram da konstatujem da je jedna započeta polemika nasilno zaustavljena. Pri tom su Qušić, Nikolić i JUKOM zaboravili na svoj međusobni “kreativni spor” i veoma lako pažnju i energiju usmerili ka meni, odnosno diskvalifikaciji potencijalnog sagovornika koji se usudio da kritički misli i postavlja izvesna, očevidno po njih veoma teška pitanja. U tome su koristili i veoma sličan jezik, neprimeren stručnoj raspravi ili intelektualnom dijalogu: “preporučivanje”, “nuđenje”, “zavist”, “ljubomora”, “obračun”, “isfrustrirane i sujetne kolege”, “govor mržnje”, “promenio ćud”, “golubija priroda”, “gnev”, “sakupljena žuč”, “nekontrolisani bes”, “Vaš Gazda”, “moralno ništavilo”, “napad”, “stvarni pisac”, “naručilac teksta”, “institucionalizovano nasilje”, “udbaška kampanja”... Primećujem da tu ima mnogo intelektualnih “iskliznuća”. Ali istoričar nije pozvan da daje odgovor na pitanje o kakvim opsednutostima je reč. Na to me obavezuje i stav koji sam izneo u Pogovoru knjige Dušana Mihajlovića Povlenske magle i vidici (tom 2, str. 648, red sedmi odozgo): “Svi su tumačili istoriju i književnici i pesnici i novinari i generali i političari”, a sa kojim se izgleda slaže i dr Kosta Nikolić, prisvajajući ga u vidu “intelektualne podrške”, bez znakova navoda i poziva u fus-noti u knjizi Vojislav Koštunica jedna karijera (str. 15, pasus drugi, red šesti i sedmi), u sledećoj varijanti: “Svi su tumačili istoriju: i književnici, i pesnici, i novinari, i generali, i političari.”

Razumeo sam, a nadam se i čitaoci, poruku koju su učesnici u polemici sa mnom, svojom “metodologijom” i pretećim govorom uputili. Da se sa njima javno ne polemiše, da se ne postavljaju pitanja, da se kritički ne misli. Inače će svako ko to pokuša biti šikaniran i javnosti predstavljen onakvim kakav nikada nije bio, dovođen u vezu sa onim sa kojim nikada nije bio u vezi, optužen da je uradio ono što nikada nije uradio i “prepoznat” da hoće da uradi nešto o čemu nikada nije razmišljao.

Šta je ova započeta, nasilno zaustavljena polemika pokazala? Pre svega da ne postoje uslovi za stručno sučeljavanje mišljenja. Tekstovima Nikolića, Qušića i JUKOM-a ona je izgubila smisao. Pokazala je i sa koliko lakoće se satanizuje pojedinac drugačijeg stručnog mišljenja, a zašto da ne, jednim delom, i političkog. I to na nivou pokušaja identifikovanja istoriografije kao jednog od brojnih činilaca odgovornih za poremećene vrednosti društva u kojem živimo. U polemici smo imali priliku da sagledamo i stanje duha dela intelektualne elite u Srbiji. Videli smo i kako JUKOM shvata ulogu borca za ljudska prava.

Iz razumljivih razloga, zadržavam pravo da brojne argumente kojima raspolažem, sačuvam i predstavim u stručnoj raspravi kada ona bude vraćena u stručne okvire ili – s obzirom na najavljenu tužbu JUKOM-a usred započete polemike – na sudu.

Ostaje mi da izrazim uverenje da će stručna javnost i čitaoci NIN-a sami prosuditi ko je šta i o čemu pisao u započetoj, nasilno prekinutoj polemici. U njoj je svako sebe predstavio.

Miroslav Perišić