Ukrade se 40 miliona evra

Krađa struje u Srbiji krenula je uzlaznom linijom u vreme kada su aktuelni domaći tajkuni namicali svoje prve milione dolara, a rat urušavao i ekonomske i moralne vrednosti tadašnjeg sistema na izdisaju. Bio je to početak devedesetih godina prošlog veka, u koje je Elektroprivreda Srbije ušla sa devet odsto gubitaka električne energije, u koje su spadali i tehnički i netehnički gubici kilovat-sati, kojima se niko nije mnogo bavio, jer su bili na nivou kao i drugde u svetu.

U narednim godinama, međutim, gubici su neprestano rasli, dostizali i do 15 procenata od ukupno distribuciji namenjene energije, a u 2001. zabeležen je i rekord od 16,31 odsto “zaturenih” kilovat-časova. Tada je već bilo potpuno jasno da je krađa struje postala najrasprostranjeniji kriminal u Srbiji, što je ostala i do danas. Nadohvat je ruke svima, a sankcije su (i pored izmenjenog zakona) beznačajne.

Zahvaljujući merama koje je EPS preduzeo kada se suočio sa neslavnim rekordom, gubici su smanjeni u 2002. godini, ali nedovoljno da bi se ova pošast zaustavila. Stoga je već sledeće godine Ministarstvo rudarstva i energetike formiralo Koordinacioni tim za smanjivanje netehničkih gubitaka električne energije, budući da su oni ne samo na štetu EPS-a nego i države. U samom EPS-u oformljen je Stručni tim sa istim ovim zadatkom, a u tadašnjim javnim preduzećima za distribuciju električne energije, sada privrednim društvima, organizovani su operativni timovi, pa i specijalizovane ekipe montera za kontrolu i otkrivanje neovlašćene potrošnje.

Predsednik Stručnog tima EPS-a Slobodan Kujović kaže za NIN da gubici električne energije na distributivnom nivou nisu 19 odsto, nego da su prošle godine iznosili 14,42 procenata, odnosno 4,2 milijarde kilovat-sati. U tih 19 odsto neko namerno uračunava oko pet odsto tehničkih gubitaka na mreži visokog napona, što sada pripada Elektromreži Srbije, a ne EPS-u. Dakle, tih 14,42 odsto, kaže Kujović, razlika je između količine električne energije koju su elektrodistribucije EPS-a primile iz prenosne mreže EMS-a i ukupnih količina fakturisanih kupcima u Srbiji.

Od 2003, kada je zabeleženo 15,15 odsto gubitaka i kada je počelo sistematski da se radi na njihovom smanjivanju, postignuto je više nego što se vidi prostim upoređivanjem ovih procenata. Reč je o tome, kako objašnjava Kujović, da je u ove tri godine potrošnja električne energije u Srbiji uvećana više od milijardu kilovat-sati, tako da se procenat smanjenja odnosi i na tu uvećanu potrošnju.

Navodeći da se u EPS-u ulažu veliki napori za smanjenje gubitaka električne energije, Kujović kaže da se sistematski sprovode mere kontrole potrošnje, kojima se postižu i vidljivi rezultati. Takođe, nabavljeni su i savremeni uređaji za otkrivanje neovlašćene potrošnje struje.

- Od jula 2003. godine, kada je EPS počeo da realizuje tada usvojeni Jedinstveni operativni program smanjivanja netehničkih gubitaka električne energije, kontrolisano je više od 850 000 potrošača, od ukupno oko tri miliona. Među kontrolisanima bilo je oko 20 000 onih koji su neovlašćeno, mimo brojila i registrovanja potrošnje, koristili električnu energiju – kaže Kujović, i ističe da se na osnovu ovog podatka procenjuje da krađi struje pribegava oko 2,5 odsto EPS-ovih potrošača, koje, istina, ne možemo zvati kupcima.

Ako se čini da procenat i nije veliki i da EPS ipak ima najveći broj kupaca koji revnosno plaćaju račune, problem time nije umanjen. Prema rečima Kujovića, od onih 14,42 odsto gubitaka, 9,5 procenata su tehnički gubici, a ostalo, oko pet odsto, netehnički ili komercijalni. U EPS-u se procenjuje da 70 procenata ovih komercijalnih gubitaka nastaje krađom, a ostalo se “izgubi” zbog neispravnih brojila i sličnih manjkavosti na mernim uređajima.

- U energiji, godišnje se ukrade oko milijardu kilovat-sati, čija je vrednost oko 40 miliona evra – veli Kujović, dodajući da do ovako velikih gubitaka dolazi, pored ostalog, i stoga što se na distributivnu elektromrežu priključuju nelegalizovani objekti, kojima distribucije ne mogu da odobre priključak i registruju ih kao potrošače. Računa se da samo na području Elektrodistribucije Beograd ima oko 10 000 ovakvih objekata. Izmene Zakona o planiranju izgradnje donekle su ublažile ove teškoće, ali problem ni izbliza nije rešen.

Pri svemu ovome valja imati u vidu da je od početka devedesetih godina u Srbiji, kako navodi Kujović, potrošnja električne energije povećana 40 odsto i da je u ovom periodu bespravno podignuto gotovo milion objekata. Nema, međutim, načina da se precizno izračuna koliko su svaki od ovih faktora pojedinačno, a naročito u ono vreme rastakanja društvene imovine, uticali na povećanje krađe struje i netehničkih gubitaka u EPS-u.

Potpuno je izvesno, ipak, da je rasprostranjenosti krađe struje umnogome pripomogla neodgovarajuća sudska praksa, u kojoj su za ovakvo kriminalno delo izricane blage kazne, ako ih je uopšte i bilo.

- Sada imamo situaciju da je zakonom krađa struje kvalifikovana kao krivično delo, a da je sudska praksa u tom pogledu vrlo neujednačena. Za potpuno isto delo sudovi izriču najrazličitije kazne. Tu je EPS nemoćan, kao što je nemoćan i u pogledu obezbeđenja odgovarajuće podrške za sprečavanje krađe struje. Uostalom, zbog toga i jeste na republičkom nivou donet program smanjivanja gubitaka struje. Reč je o problemu koji ne opterećuje samo EPS, nego i državu u celini. Kada, međutim, u nekim sredinama treba obezbediti asistenciju policije da bi se utvrdila krađa struje, od tog opštedržavnog aspekta često nema ni naznaka – objašnjava Kujović.

On kaže da, uprkos tome, EPS nastavlja da radi na smanjivanju netehničkih gubitaka struje i da je od proletos na delu druga faza realizacije Jedinstvenog operativnog programa. U ovoj fazi pojačan je rad na registrovanju potrošača, u čemu bi trebalo da pomogne i odgovarajuća aktivnost republičkih organa na legalizaciji bespravne gradnje.

No, ono što će sigurno najbrže dati efekte, jeste plan da se merni uređaji približe distributerima, odnosno izvuku iz zagrljaja potrošača. Predviđeno je da se u delovima naselja, gde je kontrola potrošnje sada gotovo nemoguća, brojila, koja inače prelaze u vlasništvo EPS-a, postave na granici javnog i privatnog poseda, kako bi bili dostupni čitačima i kontrolorima. Kujović kaže da je takvo rešenje primenjeno u Grčkoj, Bugarskoj, pa i u Švedskoj. Kada bude tako, niko od nesavesnih potrošača neće se usuditi da motkom spreči kontrolora da proveri potrošnju, kako se sada često događa, niti će moći da premošćava kablove na brojilu.

Anka Cvijanović