Gorica Mojović

Rođena 22. oktobra 1952. godine u Saraorcima pored Smedereva. Završila Učiteljsku školu u Požarevcu, a potom diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, odsek Jugoslovenska književnost i srpski jezik. Radila je u Istraživačko-izdavačkom centru omladine Srbije, bila član Gradskog komiteta SK Beograda od 1982. do 1985, a potom je do 1996. godine bila direktor Kulturnog centra Beograda, kada je ostala bez posla. Od februara do septembra 1997. godine bila je gradski sekretar za kulturu Beograda, pa je opet ostala bez posla sve do 1999. kada se zaposlila u privatnoj firmi za papirnatu galanteriju, gde je radila do 2001. godine. Tada je izabrana za člana Gradske vlade Beograda, zadužena za kulturne delatnosti, gde je ostala do decembra 2004. Od tada do danas je na mestu pomoćnika gradonačelnika Beograda. Ponosna je na činjenicu da je na svom prvom radnom mestu 1981. godine objavila prvu knjigu Zorana Đinđića Subjektivnost i nasilje, da je na mestu direktora Kulturnog centra osmislila i realizovala izuzetan prostor poznat kao Beogradski izlog. Dok je bila bez posla, posvetila se raznim aktivnostima, pa je tako doprinela da Dom omladine u Zrenjaninu preraste u Kulturni centar. Od 2001. do 2004. kao član Gradske vlade zadužena za kulturu, veoma je zaslužna za izgradnju nove zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta i formiranje preduzeća Beogradska tvrđava. Za poslednjih godinu i po dana na mestu pomoćnika gradonačelnika Beograda, ponosna je na završetak radova koji su omogućili otvaranje renoviranog Pozorišta na Terazijama i formiranje nekoliko fondova u okviru buyeta za kulturu Beograda – za mlade talente, za kapitalne izdavačke projekte i za dokumentarni film. Udata je za novinara Dragana Mojovića, imaju kćer Jelenu (27) i sina Aleksandra (23).

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da mi deca budu srećna, kako bi rekao moj sin: “Moja ambicija je da u životu budem zadovoljan.” E, moja ambicija je da mi deca budu zadovoljna.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Osećaj bespomoćnosti.

Kad vam je neprijatno?

- Kad sam svedok nečijeg ponižavanja.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ne pevam, ali u kafani naručujem prave kafanske pesme. I volim kada mi pevaju: Ostariću, neću znati, da l’ ćeš za mnom zaplakati, k’o ja za tobom...

Šta vas izluđuje?

- Nečije mešetarenje i pritvornost.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Najponosnija sam što mislim da sam odgajila dvoje dobre, inteligentne, vredne, odgovorne dece sa kojima nikada nisam imala problema.

Prijateljii neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Gutembergu, što mi je omogućio da čitam knjige jer mi je to jedno od najvećih zadovoljstava u životu. Sebi, što sam uspela da prođem kroz teške periode u životu, što sam mnogo toga izdržala. I ljudima koji su me u tim vremenima razumeli.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Moju kuhinju. To im se nepodeljeno najviše dopada kod mene. A za ostalo ne znam.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Nikada nisam bila u sauni.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Da sam stroga, ponekad agresivna, opasna... Naravno, ne slažem se sa tim.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Oduvek sam želela da ima talenat za pisanje.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Kad god bih saznala da se neko oseća uvređenim, bez obzira da li sam ga namerno ili nenamerno povredila, izvinila bih se. I oni koji se osećaju uvređenim iz bilo kog razloga, neka mi prijave – izviniću se.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Mislim da sam u suštini dobronamerna osoba, ma kakve ponekad bile moje spoljne manifestacije. I to znaju ljudi koji me poznaju.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Impulsivnost. Najčešće reagujem na prvu loptu i znam da to nije dobro.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Knjige, fotografije i hiljade recepata za spremanje jela.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Nije bilo dramatično pogrešnih, ali jedna jeste bila pogrešna. Žao mi je što nisam rodila još jedno dete. Bila sam spremna, ali nisam to uradila i znam da sam pogrešila.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Nije skrivena slabost, ali jeste slabost što ponekad umem da zaplačem u krajnje neprimerenim situacijama. I zbog toga mi bude strašno neprijatno.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Jednom sam rekla Branku Cvejiću: “Cvejo, ti i ja smo kao brat i sestra. Mali, beli i debeli”. Možda danas ne važi ovo poslednje.

Razum i želje

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Uverena sam, demokrate.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ima mnogo ljudi kojima se divim, koje poštujem, ali mislim da je neukusno da se sa nekim identifikujem.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Nikola Tesla, Margaret Jursenar i Zoran Đinđić.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Onaj koji bi zabranio upotrebu oružja. Svet bez oružja bi predstavljao najbolji politički program na Planeti.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Vermera.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Učiteljica. Celo detinjstvo sam se igrala učiteljice, pa sam završila i učiteljsku školu u nameri da to budem.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da dobijem unuke. Nadam se da će taj san relativno brzo da mi se ostvari.

Kako biste voleli da umrete?

- Iznenada. Da ne znam.

Gde želite biti sahranjeni?

- Gde odluče moja deca.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Niko, samo neka puste muziku. I volela bih puno cveća.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Bila je dobar čovek.