Mahanje sabljom

Izgubljen u prevodu je prava i duhovita igra reči oko Ahtisarijeve reakcije na reakciju srpske javnosti na njegove reči da su Srbi krivi kao narod. Izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova i Metohije je tu reakciju srpskih zvaničnika u prvoj verziji opisao kao zveckanje oružjem. Posle toga je nastala igra zvana izgubljen u prevodu, jer je rečeno da je Marti Ahtisari u jednom intervjuu reakciju srpske strane zapravo nazvao mahanjem sablje.

U našem najboljem Frazeološkom englesko-srpskom rečniku Živorada Kovačevića iz 2002. godine piše da sabre-rattling znači zveckanje oružjem. Primer koji Kovačević daje u okviru te jedinice Iako se oni ne slažu sa vašom odlukom, oni nemaju pravu moć da se suprotstave i jedino što mogu da učine to je da mašu sabljom (to jest da zveckaju oružjem).

Ne zna se šta je gore: da li je g. Ahtisari pod mahanjem oružja hteo da kaže da Srbi ponovo potežu oružje, kao u prethodnom periodu zbog koga svi Srbi moraju danas da ispaštaju, ili je hteo da kaže da se prave važni, mašu oružjem, a u stvari nemaju nikakvu moć.

Kako god protumačili njegov idiom, nimalo nije laskav za Srbe niti im ide u prilog. Ne ide u prilog ni Ahtisariju kao pregovaraču njegov komentar, koji ne dolikuje nekom ko treba bar da odaje utisak objektivnosti, a bolje bi bilo da je zaista objektivan. Druga je mogućnost da izaslaniku uopšte nije stalo kakav će utisak proizvesti u Srba i da smatra da je svaki argument dobar samo da postigne neki zamišljen ili dobijen cilj.

Ne bih hteo da još više iskomplikujem temu izgubljen u prevodu, ali moram da podsetim da je g. Ahtisari svoj najnoviji komentar o Srbima izrekao nekom svom finskom sunarodniku za lokalni list te severne zemlje. A ko zna koji slikovit izraz Finci upotrebljavaju za zveckanje oružjem ili mahanje sabljom. Možda je ta varijanta idioma blaža, a možda oštrija od srpske i engleske varijante.

Dok ne saznam finski idiom, zanimljivo je za sada reći da poreklo reči sablja vodi do Fincima lingvistički srodnog naroda Mađara, koji govore ugrofinskim jezikom. Znalci kažu da uprkos istom poreklu u mađarskom, u finskom jedva ima nekoliko reči koje su slične ili iste. Sablja szablya potiče od mađarskog glagola szabni, krojiti. Danas Mađari za sablju češće upotrebljavaju reč kart koja znači i mač. A u mađarskom rečniku može se naći da je sablja veliki mač, što je kod nas upravo obrnuto. Sablja je, po nama, manja i lakša od mača.

Reč oružje je opšteslovenskog porekla i sačuvana je u nazivu jednog dela puške i revolvera ndash; oroz, što je nekada značilo kolac, palica.