Havana

Prošle nedelje završena je konferencija nesvrstanih zemalja u Havani na Kubi. Nekada je vest o konferenciji nesvrstanih bila na prvim stanicama naše štampe. Moram da priznam da ovih dana nisam zapazio vest o tom događaju koji više nije događaj, već o njoj saznao slušajući u ranim jutarnjim časovima jednu inostranu radio-stanicu. Rečeno je da je donesena rezolucija koja tretira problem Irana i Iraka. Možete pretpostaviti da je podržana teza da Iran ima prava na usavršavanje nuklearne tehnologije u mirnodopske svrhe. Naredna konferencija će se održati u Kairu, gde je već 1964. godine bila održavana konferencija.

Da podsetimo da je pokret nesvrstanih osnovan protiv principa bipolarnosti sveta, to jest svrstavanja zemalja ili na stranu SAD ili Rusije. Prva konferencija nesvrstanih održana je u Beogradu 1961. godine, a na Kubi 1979. godine.

Članstvo u pokretu nesvrstanih je jedna od ređih međunarodnih institucija koje krnja Jugoslavija ili Srbija nije nasledila ili nije htela da nasledi od Jugoslavije posle njenog raspada. Verovatno su politički faktori ocenili da je to nespojivo sa težnjom Srbije da se pridruži NATO-u i uključi u evropske integracije,

Političari mnogih afričkih i azijskih zemalja, među kojima i nekoliko predsednika država, nisu imali priliku da sretnu svog obolelog kolegu Fidela Kastra, već samo njegovog daleko manje harizmatičnog brata Raula koji ga zamenjuje.

Glavni grad Kube osnovao je 1514. godine španski pripadnik vojnih snaga i administrator Dijego Velaskez (španski izgovor je Velaskes), koji mu je dao ime San Kriostobal de la Habana. Poslednja reč je ime jednog od tadašnjih plemena koje su zatekli španski konkvistadori. Tačni smisao imena nije sačuvan, kao ni naziv samog ostrva Kuba. Kad je Kolumbo 1492. godine otkrio Kubu, čuo je da domoroci upotrebljavaju to ime, ali nije znao da li je to ime za celo ostrvo ili samo jednu njegovu oblast. Kolumbo je zemlju nazvao Huanom, po imenu tadašnjeg prestolonaslednika španskog prestola. Posle toga su se još upotrebljavali nazivi Fernandina, u čast tadašnjeg kralja ili Santjago, po imenu svetog Jakova.

Fidel Kastro, koji je neprikosnoveni lider Kube, jedine komunističke zemlje na zapadnoj hemisferi već skoro pola veka, duhovit je čovek. Jednom je radoznalim novinarima, na pitanje zašto stalno nosi maskirnu uniformu, odgovorio: “Zato što je praktična, jeftina i ne izlazi iz mode”.