Čavin odlazak

Kada neko u 44. godini života napusti ovozemaljski svet, blagogovornici obično znaju da kažu kako je umro mlad. Nisu pogrešili – Zoran Dimitrijević Čava jeste umro mlad. Živeo je kako je hteo, želeo, i nestao mlad!

Samo pre dve godine dobronamernim kafanskim konzumentima i drugarima, Čava je slavodobitno isporučio poziv da svrate na Zvezdaru gde poseduje izvesni kafić. U stvari, nešto poput dva stola i pića onako s nogu. Na moju, sada veliku žalost, nismo upriličili to druženje, jer se u međuvremenu teško razboleo. Zašto nismo svratili, bog te pitaj zašto? Za odlazak usamljenog jahača u Francusku na operaciju, nažalost, saznali smo iz štampe.

Čava Dimitrijević loptom je počeo da se bavi na zelenim proplancima Zvezdare. Bio je partizanovac od glave do pete, pa je tako kao pionir stigao u ulicu Humsku. Velika je sreća da ti trener u “Partizanu” bude veliki Miloš Milutinović. Već davne 1982. kao igrač u svoj konto upisao je prvu titulu šampiona. Postao je igrač zato što je imao istančan osećaj za ovu igru, uz to i vic, koje mnoge gluperde među netalentovanim prvotimcima ondašnjeg “Partizana” nisu razumele. Nije nikada imao posebnu želju za isticanjem. Ali, niko ga nije uzimao u zaštitu i onda kada je imao sopstvenu potrebu da “skrene” sa fudbalskog igrališta.

Grandiozni talenat pozajmljen je subotičkom “Spartaku”, prvoligašu bez ideje da postane u takvom društvu bivše velike Jugoslavije. Neodoljivi trenerski mag, ma kako to nekom zvučalo, Miroslav Blažević Ćiro u Čavi Dimitrijeviću video je ono što drugi nikada nisu! Doveo ga je u zagrebački „Dinamo”. Čava je odigrao nekoliko velemajstorskih utakmica i zahvalio se Ćiri. Duh Zvezdare nije se uklapao u razmišljanje onih iz Maksimirske šume. Zoran Dimitrijević je odlepršao put Francuske u klub “Nant”, kasnije u “Dižon” gde je pokušao da se fudbalski smiri. Ogromni potencijal, o fudbalu je ovde reč, prošle nedelje je završio i životni put u zemlji Gala.