Grbavica

Izjava Mirjane Karanović da je svojevremeno podržala Jasmilu “samo zato” što je mislila “da ljudi imaju pravo da slobodno iznose svoje političke stavove”, naknadno je “pranje ruku”. Činjenice ukazuju na nešto drugo: da je i sama aktivno učestvovala u jednoj medijskoj “ujdurmi” sa niskim pobudama.

Govor Jasmile Žbanić, rediteljke filma “Grbavica”, prilikom prijema Zlatnog medveda u Berlinu, bio je ne samo politička već i propagandna manipulacija – u Bosni nije bilo silovano 20 000 žena, a još manje su sve nesrpkinje, kako se to u kontekstu njenog govora da razumeti. U toj kampanji učestvovala je i Mirjana Karanović. U intervjuu za NIN, 16. 2. 2006. izjavila je da je “samo u istočnoj Bosni silovano 20 000 žena” – ergo, u celoj Bosni još znatno više. (Ovaj duet premašila je Jasmina Lekić, koja u svom izveštaju sa Berlinskog festivala govori o “zvaničnih dvadeset hiljada silovanih muslimanki”. NIN, 23. 2. 2006).

International Human Rights Lanj Institute De Paul Universitdž College of Lanj, Chicago, objavio je 1996. godine izveštaj svoje ekspertske grupe koja je tokom 18 meseci prikupljala podatke o silovanjima na tlu bivše Jugoslavije. Pri tome je radila na terenu, u Jugoslaviji i u inostranstvu, a dobijala je i informacije od vlada 38 zemalja i od 150 raznih organizacija. Istraživano je 4 500 slučajeva od kojih je samo 1 100 solidno dokumentovano.

Pričati može ko šta hoće ali se svaka tvrdnja mora i dokazati. Jedini validni podatak je onaj iz čikaškog izveštaja: 1 100 dokazanih žrtava silovanja, svih etničkih grupa, od kojih su “više od polovine” muslimanke. Da li je i to mnogo? Jeste, ali zašto onda 30 puta uvećavati?!

Ovih 20 000 su recidiv od famoznih 60 000 silovanih muslimanki, od kojih su njih “30 000 u drugom stanju”, ubačenih u javnost još pre 14 godina. Sredinom marta ove godine pisao sam gospođi Karanović i izneo istorijat medijske eksploatacije zločina silovanja na prostorima ex-Jugoslavije, kao i prigovore na njena nedosledna istupanja u javnosti pre i posle prikazivanja filma “Grbavica” u Beogradu. Odgovor nisam dobio.

Jovan Nenadov,

Lozana, Švajcarska