Vlada nije pala, a jeste

Dr Vojislav Koštunica sigurno ne voli više ustav nego vlast. Zahvaljujući ustavu njegova vlada nije pala, a jeste. Ali dostojanstveno – ustavno. Mada mu je čak dvaput ukazao poverenje – kandidujući ga za guvernera NBJ, a zatim i za ministra za finansije Srbije – i mada mu je ovaj uzvratio prepunom državnom kasom, dr Vojislav Koštunica više voli Radeta Bulatovića i Svetka Kovača nego Mlađana Dinkića. Zato mu ovaj nije oborio vladu, a ipak jeste. Ali nežno. Kolika je mera te obostrane nežnosti, pokazaće ne više od narednih mesec dana. Mada je Dinkić, kome je očito politički teskobno, već poručio kome treba i javnosti kako njegova stranka smatra da parlamentarni izbori treba da budu održani “najkasnije 17. decembra”, zakonski rokovi su tesni. I ako se poštuju, 17. decembar bi mogao da bude najraniji termin. Jer, član 26 Zakona o izborima za narodne poslanike glasi: “Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 90 dana.” Izbori bi, dakle, morali da budu raspisani najkasnije 2. novembra, što znači da bi od 29. oktobra do tog datuma, dakle u ciglo četiri dana, trebalo da se obrade glasovi na referendumu, proglasi Ustav i usvoji i proglasi Ustavni zakon, u kome će biti sadržan i datum izbora.

Od pitanja može li Mlađan Dinkić na funkciji ministra ostati iako je podneo ostavku, za javnost je zanimljivije pitanje: koliko on ostavkom rizikuje da izgubi kontrolu nad parama koje se iz državne kase prelivaju. Za nestrpljive: ne rizikuje gotovo nimalo. Prvo, upravo usvojenim rebalansom budžeta te ogromne pare što se prelivaju (1,675 milijardi evra) već su do u tančine raspoređene za ovu i sledeću godinu i to uz učešće Demokratske stranke, tako da je malo verovatno da će u tom rasporedu u naredne dve godine biti promena. Drugo, na tri neobično važna finansijska mesta i dalje ostaju kadrovi ispod Dinkićevog šinjela: Radovan Jelašić na mestu guvernera Narodne banke Srbije, Milko Štimac na mestu predsednika Komisije za hartije od vrednosti i Vesna Yinić na mestu direktorke Trezora Republike. Izabrani na petogodišnji mandat Jelašić i Štimac su, odazivajući se zakonskoj obavezi, zamrzli svoje stranačke funkcije, pa se na njih odluka o ostavkama ne odnosi, a Vesna Yinić, po svom stvarnom položaju najmoćnija žena u Srbiji, nikad i nije bila član stranke, ali je svom ministru lojalnija od pomenute dvojice.

NA ČEMU JE PALA VLADA: Dakle, budžetska kasa je puna i malo ko veruje da dr Vojislav Koštunica nije sa socijalistima mogao da oposli legalizaciju položaja svoja dva, saglasno ranijim analogijama, od bivšeg Svetozara Marovića nelegalno preuzeta ministra. Neki su skloniji da poveruju da ga je u tome pre sprečila lična netrpeljivost prema Vuku Draškoviću nego zadrta principijelnost Vučelića i drugova. Tek, sednica na kojoj je trebalo da bude izmenjen Zakon o ministarstvima, a Vuk Drašković i Zoran Stanković reizabrani, po svemu sudeći, neće biti održana skoro. A u svom drugom delu, moguće je nikad. Ipak, ona stranka što stalno traži izbore – kad nije na vlasti da bi na vlast došla, kad je na vlasti jer joj je vlasti malo – slučaj Drašković – Stanković vidi kao jednu od afera koje potvrđuju da je aktuelna Vlada Srbije izgubila svoju ionako politički-socijalistički sumnjivu većinu.

Mada su svoje ostavke oročili za posle ustavnog referenduma, kako bi sa dr Koštunicom navodno okončali marta 2004. godine započeti posao, ministri (Ivana Dulić-Marković, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i Goran Živkov) i poslanici G17 plus konačno su pokazali da vladina politika više ne uživa podršku 126 poslanika. Ili bar ne onih 126 poslanika koji su dosad tvorili vladinu većinu. Bez 31 poslanika G17 plus, vladina većina je na negde oko 100, što je nedovoljno za neophodni kvorum. To što je Dinkić ostavku podneo insistirajući na datom obećanju, a ne na razočaranju vladinom politikom prema Haškom tribunalu i evropskoj perspektivi, tek će da ga košta. Ali o toj finesi, koju je sigurno registrovalo čvrsto jezgro njegove stranke – kasnije.

Pošto će Dinkić i drugovi do kraja podržati vladu u ustavnim aktivnostima, ona bi u formalne neprilike mogla da zapadne u dva slučaju: pri najavljenom usvajaju izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i pri usvajanju budžeta za sledeću godinu. Pošto izmene izbornog zakona podržavaju i socijalisti i radikali, malo je verovatno da će tu usluge G17 plus poslanika biti potrebne, a petljanje sadašnje Skupštine oko budžeta koji će sprovoditi neka nova vlada smatralo bi se nelegitimnim čak i ako izbori budu odloženi za mart sledeće godine. Vlada dr Vojislava Koštunice tako je potpuno osigurana od svakog formalnog pada.

NA ČEMU BI MOGAO PASTI DINKIĆ: Pošto je uverenje da su Dinkićevi ministri ostavke podneli u čvrstom uverenju da će na svojim mestima, kao ministri u ostavci, ostati do sledećih izbora, izmene Zakona o izboru narodnih poslanika slaba su tačka te konstrukcije.

Ostavke G17 plus ministara još nisu bile na uvidu javnosti, ali su, po njihovom svedočenju podnete u petak u podne. Prema Zakonu o vladi, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije obavezan je da ih stavi na dnevni red prve NAREDNE sednice, a skupština da ih konstatuje, bez rasprave. Zakon o vladi ne isključuje ni redovnu, ni vanrednu, pa ni posebnu sednicu Narodne skupštine, uvedenu u poslovnik samo koji dan pre podnošenja ovih ostavki. Prva naredna sednica, posle podnetih ostavki, bila je ona – posebna – od 1. oktobra, na kojoj je usvojen ustav. Poslovnikom je precizno regulisano koja materija može ići na posebnu sednicu. Ona se može zakazati, između ostalog, i “kad kandidat za predsednika vlade izlaže program i predlaže članove vlade”. Predsednik Narodne skupštine je očito protumačio da se svečani karakter posebne sednice ne može narušavati suprotnim radnjama – ostavkama ili smenjivanjem izabranih članova vlade. Sve skupštinske sednice u izgledu biće posebne.

Dakle, prva redovna sednica koju ministri G17 plus u ostavci ne mogu izbeći biće sednica na kojoj će biti menjan izborni zakon. Ona može biti održana i kao redovna, do kraja decembra, i kao vanredna posle toga. Ali na njoj, po zakonu, ostavke moraju biti konstatovane i ministrima pronađena privremena zamena. U roku od 15 dana od tog trenutka, premijer mora predložiti Skupštini kandidate za nove ministre. Teško da će se do parlamentarnih izbora, kad god oni bili, bilo šta od ovoga dogoditi. Ali to i nije najveća briga ministra za finansije i drugova.

SMENJIVANJA OD PROŠLE NEDELJE: Kao što je najavio, Mlađan Dinkić je sredinom prošlog meseca smenio “svoja” dva direktora u jednom javnom preduzeću i jednoj firmi u većinskom vlasništvu države: Miloša Tomića direktora “Srbijašuma” i Bogdana Kuzmanovića direktora DDOR-a Novi Sad. Tomić je već i napustio stranku G17 plus čime je, po mišljenju nekih svojih partijskih drugova, pokazao da u njoj nije bio iz uverenja nego iz ličnih interesa. Ali ovog je trenutka prava sreća što je dobar deo članova Dinkićeve stranke manje-više navodnoga Tomićevog kova. Inače bi je napustili posle posebne sednice na kojoj je usvojen novi ustav, na čiji su se nacionalni naboj iz preambule vodeći kadrovi G17 plus, o čemu može da posvedoči i ova novinarka, primili spremnije od samih radikala. Jer, najbitnija politička rešenja iz tog ustava nemaju veze s programom G17 plus, odnosno “nemaju veze s našim mozgom”, kako u razgovoru za NIN potvrđuje jedan od viđenijih članova stranke. Malo ko veruje da je slučajnost što Ivana Dulić-Marković, Dinkićev ključni čovek u Vojvodini, nije prisustvovala usvajanju novog ustava. To što sednici nije prisustvovao ni Tomica Milosavljević bio je samo potez za opseniti prostotu. U četvrtak, kad ovaj broj NIN-a bude već u prodaji, vojvođanski odbor G17 plus će početi sednicu istine, posle koje neće svi ostati u stranci – neko po sopstvenoj volji, neko po volji vrha.

Sad kad je predsednik stranke, Dinkić više neće moći da stoji iza majske rečenice “Ja sam u vladu ušao da bih sprovodio ekonomske reforme i sve što je van tog domena za mene je kao svemirski brod.” On je u jednom od prvih intervjua po podnošenju ostavke, potvrdio da G17 plus, recimo, poziciju pregovaračkog tima Srbije o statusu Kosova ne smatra dovoljno realističnom i da će se, ako G17 plus bude u sledećoj vladi, u te pregovore više uključiti i na realističnijem pristupu insistirati.

Dotad, papir trpi sve, a u Programu G17 plus piše: “G17 plus predlaže da se Konstitutivni akt zove osnovni zakon AP Vojvodine”, a “zakonodavnu funkciju u AP Vojvodina bi vršila skupština AP Vojvodine”. Što se Kosova tiče Program G17 plus kaže da “Srbija ima istorijsku obavezu da zaštiti SRPSKO STANOVNIŠTVO na Kosovu i Metohiji” i da “trajno rešenje statusa Kosova i Metohije mora podrazumevati garanciju pune autonomije srpskim zajednicama severa Kosova, Kosova polja i Binačke Morave kao i nadležnost Srbije nad manastirima Gračanicom, Visokim Dečanima i Pećkom patrijaršijom”. Kad se uporede s usvojenim ustavom, nisu ovo jedine stvari koje će iznenaditi uverene članove G17 plus. A Dinkić još nije isplivao ni ovom ostavkom od 1. oktobra, a smeši mu se sledeća: ako svoju stranku ne uvede u parlament, takođe će podneti ostavku.