Sve plića korpa

Minimalnu potrošačku korpu sebi ne može da priušti 15,36 odsto građana Srbije, a čak 25 procenata živi u tročlanom domaćinstvu s manje od 13 000 dinara. Kupovna moć stanovništva Srbije u prvoj polovini ove godine bila je za tri odsto manja nego u drugoj polovini 2005. godine, pokazalo, istraživanje agencije Medijum galup.

Zlatni retriver, mlada lepa žena i nasmejana deca u luksuznoj limuzini na parkingu hipermarketa čekaju dok, takođe nasmejana glava porodice spakuje u gepek obilje namirnica i robe široke potrošnje. Ova slika je merilo zapadnog potrošačkog sveta. U treći milenijum i Srbija je ušla otvarajući vrata velikim svetskim trgovinskim lancima, modnim brendovima i kvalitetnoj robi široke potrošnje. Svako ko je bar jednom zakoračio u bilo koju radnju u evropskim gradovima mogao je da se uveri da su cene u ovdašnjim prodavnicama, pre svega onima sa prehrambenim proizvodima u rangu svetskih. Krpice, cipele, tašne i modni detalji ovde prednjače cenom, ali na žalost ne i kvalitetom. Kupovina u “Zari” u Briselu i Milanu za trećinu je jeftinija nego u Beogradu, reče mi onomad jedna koleginica, ne krijući da čeka sledeće službeno putovanje da obnovi garderobu u inostranstvu. Ko nema za “Zaru” i, uopšte, za firmirane (originalne, ne kopije) odevne predmete može pazariti na kineskim i buvljim pijacama. Sa hranom i sredstvima za ličnu higijenu treba već biti mnogo bolji ekonom. Otud se sve češće mogu videti zadubljeni pojedinci koji razgledaju cene u rafovima samoposluga i marketa, pa revnosno beleže cifre u svoje notese. Verujem da je njihova statistika mnogo preciznija od one državne. Jer, metodologiju za njihovu potrošačku korpu nije pisao nikakav ekspert Svetske banke ili Svetske trgovinske organizacije. Kreator njihove tabele je porodični budžet, debljina koverte s platom, honorarom ili penzijom a često u porodični “buđelar” ide samo jedno primanje. Dakle, od jednog, uglavnom “mršavog” prihoda treba izfinansirati celomesečnu potrošačku korpu.

Statistički pokazatelji govore da u Srbiji ispod granice siromaštva živi više od 800 000 ljudi. Onih koji su samo malo iznad te linije dvaput je više. Čak 14 odsto dece u Srbiji živi ispod linije siromaštva. U najsiromašnije kategorije stanovništva spadaju nezaposleni, žitelji ruralnih područja, izbeglice, romska populacija i osobe sa invaliditetom. U Srbiji je prisutno i regionalno siromaštvo, pa se tako u Beogradu beleži značajan pad siromaštva koji iznosi dva odsto, dok siromašnih u jugoistočnoj Srbiji ima čak 25 procenata. Statistika kaže da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u junu ove godine bilo 911 736 nezaposlenih osoba, što je za 2,2 odsto više nego u istom periodu lane. Ali, evidentno je da taj broj nije realan jer se u toj statistici kriju i oni koji rade u “sivoj” zoni ili su samo povremeno zaposleni.

Prema podacima i metodologiji Svetske banke broj najsiromašnijih građana u Srbiji 2003. godine je bio 9,8 procenata, a sada ih je 9,1 odsto. U Republičkom zavodu za statistiku izračunali su, da je na osnovu potrošačke korpe u 2005. godini, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu iznosio 11 566 dinara. Minimalnu potrošačku korpu, međutim, sebi nije moglo da priušti čak 15,36 odsto građana Srbije, a čak 25 procenata živelo je u tročlanom domaćinstvu s manje od 13 000 dinara.

- Ne možemo biti zadovoljni jer se ukupno siromaštvo nije značajno smanjilo i u Srbiji i dalje ima nedopustivo mnogo siromašnih ljudi, konstatovala je nedavno Snežana Stojanović-Plavšić, predsednica Odbora Skupštine Srbije za smanjenje siromaštva.

U Skupštini Srbije 18. septembra je osnovan Forum svih partnera u sprovođenju državne Strategije za smanjenje siromaštva. Wihov zadatak je poboljšanje uslova za primenu Strategije. U ovoj državnoj instituciji konstatovano je da će srpska metodologija za izračunavanje potrošačke korpe uskoro biti usklađena sa svetskom, kako bi i podaci bili uporedivi. Naime, sa ranijeg merenja, koje je u obzir uzimalo prihod po stanovniku, statistika će preći na potrošnju domaćinstva. Dakle, linija siromaštva odslikavaće minimalnu potrošnju domaćinstva, koja se izračunava na osnovu broja kalorija (2 280 kalorija dnevno za odraslu osobu) i strukture potrošnje domaćinstava, kao što su stanovanje, odevanje, lečenje, obrazovanje.

Kako će metodologija statističkog evidentiranja bede pomoći da se siromaštvo iskoreni, ili bar ublaži ostalo je, međutim, nejasno.

Predstavljajući tu novu metodologiju merenja potrošačke korpe, prema konceptu Svetske banke, Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Srbije je sredinom septembra obećao da bitnijih promena cena, mimo ovogodišnjeg plana, ne sme biti ni kod komunalnih usluga, niti kod struje i nafte. Dimitrijević je istakao da Vlada Srbije za razliku od prethodnog perioda, sada to može kontrolisati.

- Do kraja godine ne treba očekivati bitnije korekcije cena, koje bi oborile planiranu godišnju inflaciju od 9,3 odsto, optimistički je rekao Dimitrijević precizirajući da se zbog “drugih pritisaka”, u septembru može “realno očekivati”, inflacija znatno niža od avgustovskih 0,7 odsto.

U julu ove godine za prosečnu (staru) potrošačku korpu bilo je potrebno 1,21 prosečne neto zarade u Srbiji, dok je u januaru 2001. godine za njeno pokriće bilo potrebno izdvojiti 3,33 prosečne neto zarade. To, prema ministru Dimitrijeviću, “pokazuje da standard života u Srbiji raste”.

Iako su neto plate u Srbiji porasle sa oko 83 evra u 2001. godini na sadašnjih okvirnih 250 evra, srpski ministar trgovine, turizma i usluga priznaje, ipak, da u Srbiji trenutno minimum deset odsto stanovnika živi ispod linije siromaštva, odnosno ne može primanjima pokriti ni minimalnu potrošačku korpu.

Uz to, postavlja se pitanje, šta ako se ko razboli. To je već luksuz jer, iz vlade najavljuju izvesno poskupljenje lekova. Da su farmaceutske kuće to jedva dočekale, jasno je jer, i njihovi cenovnici su malte–ne, konstantno na ledu. Ali, biti bolestan u Srbiji je već poodavno luksuz, a svako nove poskupljenje lekova, pa makar korekcija bila samo za oktobar najavljenih četiri odsto, automatski izaziva vrtoglavice.

I, mada nabavka lekova ne spada u klasičnu potrošačku korpu u ovoj novoj, rađenoj po metodologiji Svetske banke, taj trošak se neće zanemariti. To je dobro jer, mnogi najpre iz penzionog koverta pre bilo kog drugog troška odvajaju za lekove, pa ostatak raspoređuju. Dug je mesec, “ko’ gladna godina”, smislio je narod izreku. Jer, i sa novom listom lekova za koje dotira Zavod mesečna terapija za hronične, pogotovo starije građane je popriličan izdatak. Što za participaciju, što za “učešće” a, ima i onih medikamenata koje treba platiti u potpunosti.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku tvrdi da životni standard građana Srbije raste. Stručno pojašnjavajući ovaj svoj stav Kovačević kaže da se, posmatrajući trend od 2002. i 2003. godine do sada, linija siromaštva u Srbiji sužava, pa samim tim životni standard “rapidno raste”.

- Ali, od toga što statistika prati, treba razlikovati običnu istinu da nismo zadovoljni kako živimo, kaže dalje Kovačević.

Baratajući statističkim podacima Kovačević navodi da je prosečna potrošačka korpa u junu 2001. godine mogla da se pokrije sa 2,9 prosečne plate, dok je u junu ove godine, taj odnos smanjen na 1,3 prosečne zarade. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je dovoljno 1,7, odnosno 0,8 prosečnih plata.

I pored rasta neto plata za četiri puta, u evrima, realno plate su u periodu od juna 2001. godine porasle samo 1,2 puta. To je posledica “nužne, a nekad i poželjne” realne apresijacije dinara, odnosno njegovog jačanja u odnosu na evro.

Kovačević ističe da će se nova metoda obračuna minimalne i prosečne potrošačke korpe zadržati paralelno sa starom i da će od sada pratiti tročlano domaćinstvo u Srbiji. Novom potrošačkom korpom biće obuhvaćeno oko 400 proizvoda i usluga, odnosno po kvalitetu i kvantitetu isto kao do sada. Nova metodologija treba da obezbedi i bolje praćenje kretanja linije siromaštva jer, upravo je potrošačka korpa instrument koji se koristi u Strategiji za smanjenje te društvene pošasti. Novi metod obračuna potrošačke korpe koristiće takozvanu decilnu analizu Svetske banke, prema kojoj će kriterijum za određivanje tog parametra života, između ostalih, biti famoznih 2 280 kalorija dnevno.

Istražujući Indeks porodične potrošnje u periodu januar – jun 2006. godine TNS Medium Gallup, multinacionalna kompanija specijalizovana za marketinška, javno – mnjenjska i medijska istraživanja ustanovila je pad ukupne kupovne moći za oko tri odsto u prvoj polovini 2006. godine, u odnosu na prethodni šestomesečni period. Pri tome, količina novca koju su domaćinstva u Srbiji izdvojila za kupovinu svih navedenih kategorija proizvoda je porasla za oko sedam odsto u odnosu na period jul – decembar 2005. godine, što ukazuje na značajan porast njihovih cena. Medium Gallup inače, u okviru projekta „Potrošački panel domaćinstava” iz dana u dan prati porodičnu potrošnju u Srbiji. Projekat je pokrenut još u oktobru 2002. godine, sa ciljem da ustanovi pouzdane strateške podatke o platežnoj sposobnosti stanovništva i da analizira trendove u toj oblasti. Ovo je do sada najprecizniji način merenja prodaje proizvoda kod nas jer se: merenje sprovodi svakodnevno i neprekidno (nije samo trenutni presek stanja); jer se radi na velikom uzorku; jer precizno registruje sve promene na tržištu. To su pad ili porast kupovne moći, prodaje pojedinih proizvoda, odnos snaga među konkurentskim firmama.

Medium Gallup svakodnevno prati način kupovine domaćinstava, odabranih tako da reprezentuju sva domaćinstva Srbije, po svim važnim kriterijumima: broj članova, broj dece, imovinsko stanje, region, selo – grad... Uzorkom je obuhvaćeno više od 3 000 ljudi.

Prati se kupovina oko 40 kategorija proizvoda i na hiljade robnih maraka.

Celokupna porodična potrošnja razvrstana je u tri grupe, a u svakoj grupi prate se po dve tipične kategorije proizvoda: osnovne prehrambene namirnice (mleko i jestivo ulje), osnovna sredstva za higijenu (prašak za veš i sapuni) i takozvani ne-neophodni proizvodi, koji se više koriste iz zadovoljstva (instant kafa i dezodoransi).

Podaci o potrošnji u svakoj od ove tri grupe proizvoda odražavaju po jednu specifičnu stranu porodične potrošnje, a njihovim uporednim prikazivanjem formira se kompletna slika o toj potrošnji.

Milana Aleksić, Project Manager TNS Medium Gallup kaže da se porast cena odrazio na način kupovine domaćinstava u Srbiji. Kod kategorije sredstava za higijenu, količina je najviše opala, a vrednost potrošnje je ostala relativno nepromenjena. Ovo može da ukazuje na štednju i racionalniju kupovinu i upotrebu. Podaci govore i da je došlo do promene načina kupovine kod ovih proizvoda, odnosno da se češće kupuju veća pakovanja.

- Analiza prema mestu kupovine ukazuje da pad kupovine usled porasta cena prehrambenih proizvoda najviše pogađa minimarkete. Pad potrošnje sredstva za higijenu (sapuni i prašak za veš) je jedan od pokazatelja pogoršanja materijalne situacije i pada kupovne moći stanovništva, a to se najviše odražava u Južnoj Srbiji, objašnjava Milana Aleksić ističući da istraživanje Medium Gallup pokazuje da se u Beogradu više kupuju ne-neophodni proizvodi što je odlika urbane sredine. Karakteristično za ovu kategoriju je da se poslednjih meseci pojavilo mnogo novih brendova (posebno za instant-kafu), širi asortiman i pojačano je reklamiranje ovih proizvoda. Ovi faktori su očigledno imali uticaja na promene u potrošnji. Promene u potrošnji se odnose pre svega na domaćinstva koja inače kupuju ove proizvode, na šta ukazuje nepromenjena penetracija.

U celini gledano, došlo je do porasta cena za sve tri kategorije proizvoda i kupovna moć domaćinstava nije porasla u odnosu na raniji period.

A evro pada li, pada.