Hteti više

Onaj ko se, ovih dana, nameri na izložbu Biljane Vilimon u galeriji “Haos”, u Ulici cara Lazara, sa vrata će steći utisak da se tu izlaže jedan jedini eksponat, “objekat” nalik na knjigu, načinjenu od metalnih ploča, sa “koricama” koje krase neka zagonetna slova. Zidovi galerije su, od poda do plafona, ispisani epistolarnim tekstom Vilimonove. Tek u susednoj prostoriji, radoznali posetilac može da otkrije eksponate koji opravdavaju naziv izložbe: crteži. Ali, i tu ga čeka iznenađenje: umesto uramljenih crteža, na zidu vise albumi koje treba prelistavati. To baš nije kratak posao, jer je broj iscrtanih listova trocifren.

Vratimo se gvozdenoj “knjizi” u centralnom galerijskom prostoru. Reč je o eksponatu načinjenom kao omaž slikarki i pesnikinji Mileni Pavlović Barili, duhovnoj “dvojnici” Vilimonove. Osećaj srodstva sa velikom umetnicom iz prve polovine minulog veka Vilimonova pokazuje pomenutim slovima: BM je monogram (Barili Milena) kao i BW (Biljana Vilimon). Odnos prema Barilijevoj za Vilimonovu je izraz srodstva po izboru.

Ono po čemu se Vilimonova vezuje za Barilijevu nije stil likovnog izražavanja, već odnos prema umetnosti, pogled na svet i osećanje života: okrenutost unutarnjem licu stvarnosti, osećaj usamljenosti “sred množine”, otvorenost u kazivanju monologa sa intimnim sadržajem, žudnja za “celom” umetnošću, uživanje u dijalogu paralelnih medija. Sve to “ispisano” je na graviranim listovima metalne knjige, u čemu se lakoća gesta paradoksalno podudara se najtežom mogućom tehničkom realizacijom.

Suprotnost “hladnoj” serioznosti centralnog eksponata izložbe, čini “toplina” crteža u pomenutim albumima. U njima prepoznajemo ikonografiju Vilimonove: duhovitu, kapricioznu i ponekad parodičnu interpretaciju “najveće teme umetnosti” zvane č o v e k. Ko ne zna Vilimonovu, nikad ne bi pomislio da su teška metalna “knjiga” i lepršavi crteži iz albuma delo istih ruku. Treba se, uz to, još dosetiti da je ova izložba delo medijske ličnosti poznate sa TV ekrana.

Izvesno da je izložba Vilimonove u “Haosu” jedan od najatraktivnijih vernisaža u beogradskim galerijama na početku ovogodišnje jesenje sezone. Pitanje je, međutim , da li će ona izazvati adekvatnu reakciju na ovdašnjoj umetničkoj estradi. Kao ženska osoba upadljivog izgleda, često viđena “na naslovnim stranama”, još češće na TV ekranu u udarnim terminima različitih programa, od onih iz kulture do panela političkog sadržaja, Vilimonova je, u sredinama kao što je naša, izložena riziku odveć različitih reakcija širokog auditorijuma. Suprotno onome kako biva u svetu, to što “radi svašta”, što uvek “hoće više”, stalno “ traži drugo”, neće biti adekvatno nagrađeno. Jer, mi smo svet koji, navodno, voli da zna šta je čiji posao u javnosti. Ima ne malo njenih kolega, prilježnih profesionalaca u jednoj (televizijskoj) ili drugoj (likovnoj) profesiji koji, ukoliko ne pokazuju negodovanje zbog takvog “svaštarskog” načina rada, neće pokazati razumevanje za Vilimonovu. Barilijeva bi je razumela...