“Tihi puč” u Patrijaršiji

Patrijarha srpskog Pavla i poglavari drugih crkava i religija u svetu predstavljaju kao najvećeg ili jednog od najvećih duhovnika našeg vremena. Ali, i pored toga, pojedine srpske vladike bi da ga nagovore da se povuče. Zašto? Pa, neki od njih upravo sebe vide kao prvojerarha na tronu šeste po rangu patrijaršije u svetu.

U štampi su se pojavile reči jednog penzionisanog protojereja, inače poznatog po oštrim i otvorenim stavovima, da se u vrhu SPC navodno sprema “tihi puč”, tako što bi “grupa” (konkretno, trojica) arhijereja iz sadašnjeg sastava Svetog arhijerejskog sinoda preuzela na sebe prava i dužnosti patrijarha.

U Patrijaršiji nerado gledaju na takvo pisanje. Ali, mnogi upravo u tome trenutno vide jedini način da se zaustavi samovolja pojedinih sveštenika i pojedinih episkopa.

Pred nedavno zasedanje (od 4. do 8. oktobra) Svetog arhijerejskog sabora SPC, patrijarhu Pavlu, Svetom arhijerejskom sinodu i Svetom arhijerejskom saboru upućeno je jedno nepotpisano pismo, koje se, umesto potpisa, završava rečima: “Na sednici sveštenika Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.”

U pismu “sveštenici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke” iznose niz zamerki na dvojicu u Beogradu uticajnih sveštenika, kao i na dvojicu njihovih kumova, “koji iz sebi ličnih interesa zloupotrebljavaju patrijarhovo (zdravstveno) stanje”, tako što “smeštaju pod patrijarhov pečat i potpis svoje kumovske i rođačke, burazerske i zemljačke strasti”. Konkretno, zamera im se što smenjuju i degradiraju sposobne sveštenike i službenike, a na njihova mesta dovode “sebi ravne”, i sve to dok “desetine diplomiranih teologa godinama čeka na rukopoloženje”; ovaj “rukovodeći tim”, kako se navodi, “manipuliše u podeli parohija i postavljenjima na mesta starešina hramova, arhijerejskih namesnika i drugih crkvenih dužnosti, čak i crkvenjaka”... Pored ostalog, iznosi se i optužba da su “uništili dopunski penzioni fond, dugogodišnji trud i napor patrijarha Pavla, sveštenika i beogradskih crkava”.

Uoči zasedanja Sabora, pismo Svetom arhijerejskom sinodu i patrijarhu Pavlu upućuje i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić). Ukazujući na primedbe iznete u prethodnom pismu, vladika Atanasije poziva patrijarha da se, zbog zloupotrebe njegovog zdravstvenog stanja, povuče i da to učini u Žiči, gde će pretposlednjeg dana Sabora otpočeti proslava osam vekova ove velike svetinje.

Sinod vladiku Atanasija nije pozvao na zasedanje Sabora.

Neki će to protumačiti kao odgovor na poslato pismo, a pod formalnim pokrićem da je vladika Atanasije – umirovljeni episkop, pa i nije neophodno da prisustvuje zasedanju najvišeg crkvenog tela.

No, to ne znači da pojedine vladike nisu pokušale da iskoriste taj predlog. Ali ne na zasedanju Sabora, jer je izgleda procenjeno da od većine vladika tako nešto ne bi bilo dopušteno, a osim toga zna se da Atanasijev glas ne bi išao u njihov prilog, već druge “struje”, pa je to ostavljeno za Sinod, gde je možda moguće “navući” većinu.

Ni patrijarh nije išao u Žiču. Zbog, kako je obrazloženo, zdravstvenih problema. A, u stvari, patrijarhovo zdravlje je dobro, osim što, posle zimošnjeg pada, ima problema sa nogama.

Ali, nekome je, očito, stalo da stalno potencira i uveličava taj problem. Tako je bilo i posle patrijarhovog izlaska iz bolnice, pred majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora. A potom je NJegova svetost sve vladike poveo na Kosovo i Metohiju, u Peć, odakle su svi zajedno uputili apel da se omogući povratak raseljenih Srba na Kosovo i Metohiju.

I nedavnim, kao i svim prethodnim zasedanjima Sabora, lično je predsedavao patrijarh Pavle.

A onda, već posle prve sednice Sinoda, po zasedanju Sabora, pojavljuju se vesti koje će mnoge crkvene velikodostojnike i vernike uznemiriti, a koje su u štampi, kako je već izneto, okvalifikovane kao “tihi puč” u SPC. Vesti da će se patrijarh Pavle povući i da će njegove dužnosti preuzeti neki od vladika koji su trenutno članovi Sinoda, “crkvene vlade”.

Sveti arhijerejski sinod SPC ima sedam članova. I danas ga, osim patrijarha Pavla, kao njegovog stalnog člana i predsednika po dužnosti, čine mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan i episkopi zvorničko-tuzlanski Vasilije, bihaćko-petrovački Hrizostom, bački Irinej, timočki Justin i mileševski Filaret.

Oni koji znaju ko od episkopa kakve stavove zastupa i kakvo je njihovo raspoloženje, procenjuju da bi sadašnji sastav Sinoda možda mogao doneti neke odluke koje patrijarhu ne bi bile po volji. A to je, kažu, moguće jer većinu čine predstavnici tzv. bosanske struje, koja, teritorijalno gledano, ima većinu i u Saboru.

Do pojedinih vladika, a onda verovatno i do svih drugih, došla je informacija da su se neki od episkopa iz Sinoda, posle svoje prve sednice po završetku Sabora, na neformalnom sastanku dogovorili da preuzmu patrijarhove ingerencije. I da će do toga, uz nagovor i pristanak patrijarhov, doći već posle sledeće sednice Sinoda, zakazane za 6. novembar.

Jedan od vladika za NIN nezvanično kaže, a to i neki drugi potvrđuju, da iza takve namere stoji najpre episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), zatim mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, kao i episkop mileševski Filaret.

Oni bi već na prvoj sledećoj sednici Sinoda mogli da imaju većinu, iako ih je samo trojica. Irinej bački je bolestan, pa je neizvesno da li će uopšte doći na sednicu, a Hrizostom bihaćko-petrovački otišao je na ustoličenje novog episkopa australijsko-novozelandskog. Tako, pored pomenute trojice vladika, predstojećoj sednici Sinoda prisustvovaće verovatno još samo patrijarh Pavle i Justin timočki, koji ne stoji iza namera pomenute grupe.

I pored lakomislenosti trojice episkopa – ako je uopšte tačno to što se govori u Patrijaršiji, pa i među vladikama – oni su svesni da bi svako preuzimanje patrijarhovih ingerencija nekakvom njihovom “odlukom” bilo suprotno poretku Crkve, pa i samom Ustavu SPC. Zato se zalažu, kako se iz istih svedočenja saznaje, da se tobože patrijarh “umoli” da podnese ostavku.

A onda – poslove patrijarha, kao najstariji arhijerej, preuzima Jovan zagrebačko-ljubljanski, a rukovođenje Arhiepiskopijom beogradsko-karlovačkom Vasilije zvorničko-tuzlanski. U međuvremenu poradilo bi se da se Arhiepiskopija podeli na dve ili više episkopija, pa bi se tako stvorila prilika da se još neko od vladika preseli u Beograd. A kažu da je i Filaret otvoreno izjavljivao da bi se rado vratio u Zemun, odakle je otišao na episkopsku dužnost.

Navodi se, takođe, da ni termin sledeće sednice Sinoda, kada bi tobože trebalo da se NJegova svetost “umoli” da svoje ingerencije prepusti njima, nije slučajno izabran. Jer, s obzirom na ogroman autoritet koji uživa patrijarh Pavle, zna se da tako nešto ne bi proteklo bez potresa u Crkvi, ne samo među sveštenstvom (na početku pomenuti sveštenik zapretio je da će lično, ako zatreba, stati na čelo demonstracija), nego i u narodu, pa samim tim i u državi. A u takvim prilikama ni država ne bi mogla da ostane po strani, pogotovo što je za 28. i 29. oktobar zakazan važan posao, referendum za novi Ustav Srbije, pomenuta sednica Sinoda ostavljena je za 6. novembar.

I samo saznanje da neko namerava, ili možda samo želi, da od patrijarha Pavla preuzme ingerencije koje ima, pa makar to bilo i uz njegov “pristanak”, izazvalo je mnoga negodovanja.

Zato je ta priča, kako će se mnogi složiti, već u najavi – završena priča. Ostaće samo gorak ukus, koji će najviše naškoditi upravo onima koji su ga proizveli. Patrijarh Pavle nije vlastoljubiv, kako bi možda neki zlonamerni rekli; on crkvenu dužnost ne shvata kao “vladanje”, već kao – služenje. (Jer, kako kaže, zemaljski vladari “vladuju”, a u Crkvi se služi.) Zato bi malo ko mogao da poveruje da će se srpski prvojerarh odreći obaveza koje ima, Odozgo poverenog bremena.

O patrijarha Pavla dosad se mnogo šta razbilo, što je trebalo da se razbije.